Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) објавила је Глобални индекс иновација (Global Innovation Index – GII) за 2026. годину, којим се мере иновациони резултати 139 економија широм света. Србија се налази на 56. месту, што је за два места ниже у односу на претходно издање, када је заузимала 54. место.
Глобални индекс иновација мери иновационе резултате кроз око 80 показатеља груписаних у седам области, који обухватају како услове који омогућавају развој иновација, тако и резултате иновационих активности. Издање за 2026. годину засновано је претежно на подацима из периода од 2024. до 2026. године и стога пружа ширу слику развоја националних иновационих екосистема, а не само једноставно поређење са претходном годином.
Резултати GII 2026 показују да Србија и даље има низ значајних предности у оквиру свог иновационог екосистема. Србија остварује резултате изнад просека земаља са вишим средњим нивоом дохотка у области знања и технологије (рангирана укупно на 36. позицији), а са појединачним показатељима у овој области заузима 7. место у свету у извозу услуга информационо-комуникационих технологија (ИКТ), 14. место по расту продуктивности рада и 17. место по броју научних и техничких објављених радова. Људски капитал представља једну од важних основа иновационог потенцијала Србије и упркос простору за даље повећање улагања у образовање (94. позиција), Србија остварује веома добре резултате у стварању стручних кадрова, што потврђује и 11. место по уделу дипломираних у области науке и инжењерства. Србија заузима и високо 13. место по извозу услуга у области креативних индустрија. Посебно је значајна позиција Србије у области извоза ИКТ услуга, где се налази на 7. месту у свету, један од континуираних снажних показатеља Србије у Глобалном индексу иновација и одражава значај који ИКТ имају за извозне резултате и иновациони потенцијал земље.
Најизраженији изазови видљиви су у областима развијености пословног сектора, приступа финансирању, као и развоја и комерцијализације нематеријалне имовине. Међу појединачним показатељима код којих Србија заузима ниже позиције налазе се активност фондова ризичног капитала (98. место), потрошња на софтвер као удео у БДП (119. место), истраживање и развој финансирани од стране привреде (95. место), домаћи кредити приватном сектору (91. место) и интензитет нематеријалне имовине (78. место). Србија је релативно ниско рангирана и према способности привреде да изгради глобално вредне брендова (81. место). Другим речима, изазов за Србију није у стварању знања, већ и у јачању механизама којима се то знање финансира, комерцијализује и примењује на тржишту.
Најновији резултати указују и на једну важну карактеристику иновационог система Србије: њене предности нису равномерно распоређене кроз све делове иновационог екосистема. Србија је изнад просека земаља са вишим средњим нивоом дохотка у неколико кључних области, укључујући институције, људски капитал и истраживања, инфраструктуру и резултате у области знања и технологије. Најновији GII стога указује на значај унапређења веза између истраживања, привреде, финансирања и тржишта, нарочито кроз веће учешће приватног сектора у финансирању истраживања и развоја, развој фондова ризичног капитала и других облика финансирања иновација, као и кроз интензивније стварање и комерцијализацију интелектуалне својине и друге нематеријалне имовине.
Глобални индекс иновација не посматра интелектуалну својину само као показатељ иновационих резултата, већ и као важан механизам за претварање знања и креативности у економску вредност. Србија и даље има релативно високу позицију према показатељу прекограничних плаћања за права интелектуалне својине у под-области апсорпција знања, где заузима 23. место. Истовремено, релативно слабији резултати у областима као што су жигови, индустријски дизајн, глобални брендови и укупни интензитет нематеријалне имовине указују на значајан потенцијал за даље унапређење коришћења интелектуалне својине као пословне и иновационе имовине.
Посебно се истиче значај предузетништва заснованог на напредним технологијама (deep-tech), односно способности да се научна и инжењерска достигнућа претворе у компаније и индустрије које могу да расту и послују на глобалном тржишту. У Србији већ постоји потенцијал у овој области. WIPO идентификује неколико компанија које послују у областима као што су биолошке науке и медицински уређаји, што показује да потенцијал за развој предузетништва заснованог на напредним технологијама већ постоји у домаћем иновационом екосистему.
Најновије издање GII потврђује да глобално иновационо окружење остаје веома конкурентно. Швајцарска је већ шеснаесту годину заредом задржала прво место на Глобалном индексу иновација. Земље са средњим нивоом дохотка настављају да остварују значајан напредак. Кина се налази на позицији 10, Индија на 38, Турска на 45, Филипини на 52, а Бразил на 53. месту. У том контексту, 56. место Србије међу 139 економија представља позицију у горњој половини глобалне ранг-листе.
Због тога промену позиције са 54. на 56. место не треба посматрати као показатељ суштинског пада иновационог капацитета Србије, већ пре као показатељ веома конкурентног међународног окружења и потребе за даљим јачањем веза између стварања знања, улагања привреде, финансирања, интелектуалне својине и комерцијализације. Будући да је реч о релативном рангирању, позиција једне земље може да се промени и у случају да она задржи или унапреди своје резултате, уколико су друге земље напредовале брже.
Глобални индекс иновација остаје важан међународни показатељ за праћење ових кретања и препознавање области у којима Србија може додатно да унапреди свој иновациони екосистем.