Питања о управљању интелектуалном својином

Ефикасно управљање интелектуалном својином подразумева способност компаније да комерцијализује изуме, пронађе тржишта за своје брендове, лиценцира своју интелектуалну својину, закључује уговоре о сарадњи и друге споразуме који обухватају интелектуалну својину, као и да ефикасно надгледа и спроводи своја права интелектуалне својине. У циљу комерцијализације, права интелектуалне својине се могу продати (пренос права), може се дати лиценца за коришћење, а могу се користити и као залога. Више о томе можете прочитати овде.

Носилац права интелектуалне својине, путем Уговора о лиценци, даје другом лицу право да користи његову интелектуалну својину док и даље задржава власништво над њом. На пример, лиценцом жига, стицалац стиче право да жиг користи одређено време на одређеној територији, али не постаје његов власник. Лиценца може бити искључива и неискључива. У случају искључиве лиценце, стицалац постаје једини (искључиви) корисник права интелектуалне својине, док власник, титулар права, нема право да лиценцу интелектуалне својине даље уступи неком трећем лицу. За разлику од лиценце, уколико се изврши пренос права жига, стицалац права стиче сва права, укључујући и право на располагање жигом, док преносилац губи сва права на њему.

Да би Уговор о лиценци имао правно дејство према трећим лицима, потребно је да се прибави Решење о упису лиценце у регистар права индустријске својине, покретањем поступка пред Заводом. Поступак за упис лиценце може да покрене носилац права као и корисник лиценце из уговора.

За више информација о лиценцирању технологије погледајте електронско издање Светске организације за интелектуалну својину – WIPO, преведену на српски језик, Размена вредности.

Последњих година у Европи је посвећена пажња развоју различитих модела уговора и јачању капацитета научно-истраживачких институција и предузећа за коришћење тих уговора, јер често мали и средњи предузетници и научно-истраживачке институције нису у финансијској могућности да ангажују потребне ресурсе за ову врсту сарадње. И једни и други могу да буду неискусни у преговорима и правним захтевима, те могу да се фокусирају на погрешна питања уместо на заједничке интересе и циљеве.

Управо зато су GIZ ACCESS програм и Центар за трансфер технологије Универзитета у Београду покренули иницијативу израде модела уговора за формализовање сарадње научно-истраживачког и приватног сектора.

Модели уговора су:

• Споразум о размени информација
• Уговор о лиценци за патент
• Уговор о поверљивости – једнострани
• Уговор о поверљивости – двострани
• Уговор о преносу права интелектуалне својине
• Уговор о процени материјала
• Уговор о сарадњи у области истраживања и развоја
• Уговор о закупу опреме

Напомена: Завод није учествовао у креирању ових модела уговора и исте треба користити као примере које треба прилагодити сваком конкретном случају. Више различитих модела уговора можете пронаћи на сајту Центра за трансфер технологије Универзитета у Београду.