Повреда права интелектуалне својине

Организација и надлежност органа

Управа царина, као орган управе у саставу Министарства финансија, обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: царињење робе, царински надзор и друге послове контроле путника и промета робе и услуга са иностранством, као и друге послове одређене односним законима.

Царински прописи обухватају Царински закон, Закон о царинској тарифи и међународне споразуме, као и прописе донете ради њиховог спровођења.

Царински орган чине Управа царина, царинарнице и њихове организационе јединице надлежне за примену царинских и осталих прописа, као и овлашћени царинских службеници.

Више информација о организационој структури и надлежностима Управе царина можете пронаћи у Информатору о раду Управе царина, на линку http://www.carina.rs/dokumenti/informator-o-radu.html

Послови спровођења права интелектуалне својине

Царинским законом („Сл. гласник РС“, број 95/2018, 91/2019 – др. закон и 144/2020), Глава II – Мере за заштиту права интелектуалне својине на граници, одредбе од члана 250. до члана 258. и Уредбом о условима и начину за примену мера за заштиту права интелектуалне својине на граници („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019), дефинисани су улога, обим и надлежност царинског органа у спровођењу мера заштите права интелектуалне својине.

Према наведеним прописима, приликом декларисања робе за стављање у слободан промет, извоз или поновни извоз; уласка робе у царинско подручје Републике Србије или напуштања тог подручја; стављања робе у посебан поступак, примењују се мере за заштиту у односу на следећа права интелектуалне својине: жиг, право на индустријски дизајн, ауторско и сродна права, право овлашћеног корисника ознаке географског порекла, патент и мали патент, сертификат о додатној заштити за лекове или за средства за заштиту биља, право оплемењивача биљних сорти и право на топографију полупроводничких производа.

Мере заштите не примењује се на робу која је произведена уз пристанак носиоца права; робу коју је произвело лице овлашћено од носиоца права да произведе одређене количину робе, али која је произведена у већој количини од количине која је договорена између тог лица и носиоца права; робу некомерцијалне природе која се налази у личном пртљагу путника; робу стављену у слободан промет ради крајње употребе у посебне сврхе.

Поступање на захтев носиоца права интелектуалне својине

Када царински орган идентификује робу, за коју сумња да повређујуе право интелектуалне својине, обухваћену одлуком којом је одобрен захтев за предузимање мера, обавезно обуставља пуштање робе или привремено задржава такву робу под царинским надзором. Декларант или држалац робе и носилац одобрења се одмах обавештавају о насталом задржавању робе, а уз обострану потврду да је робом повређено право интелектуалне својине и уз обострану сагласност за уништење, у пропусаним роковима, роба се уништава под царинским надзором. У супротном, утврђивање повреде права интелектулне својине спроводи се у судском поступку.

Захтев за предузимање мера носилац права подноси Управи царина – Централи, у папирном или електронском облику (путем е-ИПР апликација), на обрасцима који су саставни део Уредбе.  Најмање 30 дана пре истека претходно одобреног захтева за предузимање мера, носилац одобрења може поднети Захтев за продужење рока под истим условима, на прописаним обрасцима, Централи Управе царина.

Поступање по службеној дужности

Робу која је сумњива са аспекта могуће повреде права интелектуалне својине, а није обухваћена важећим одобрењем захтева за предузимање мера, царински орган такође може задржати односно може обуставити пуштање такве робе по службеној дужности. О томе се обавештава декларант или држалац робе и лице које има право да поднесе захтев. Захтев мора бити поднет у року од четири радна дана, јер се у супротном одобрава пуштање или прекида задржавање робе. Царински орган обавештава подносиоца захтева о одлуци о захтеву у року од два радна дана. У случају одобравања захтева даљи поступак је као и код поступања на иницијални захтев носиоца права интелектуалне својине.

Контакт

Управа царина / Сектор за контролу примене царинских прописа /Одељење за заштиту интелектуалне својине

Телефон + 381 11 2015-885
Факс: + 381 11 319-41-64
Електронска пошта: IPR-customs@carina.rs

Веб сајт: http://www.carina.rs/servisi/e_servisi/zastita-intelektualne-svojine.html

Обим овлашћења и начин поступања Сектора тржишне инспекције

Сектор тржишне инспекције, у саставу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, врши инспекцијски надзор над производњом и прометом робе којом се повређују права интелектуалне својине (жиг, дизајн, патент, мали патент, географска ознака порекла, топографија полупроводничких производа, ауторско и сродна права).

Поред општих овлашћења која су Законом о државној управи прописана за све органе који обављају послове инспекцијског надзора, и поред општих овлашћења тржишног инспектора која су прописана Законом о трговини и Законом о инспекцијском надзору и примењују се у поступку покренутом по службеној дужности, Сектор тржишне инспекције има:

– посебна овлашћења ради ефикасне заштите права интелектуалне својине, која предузима по службеној дужности или на захтев носиоца права интелектуалне својине;
– права и дужности у оквиру инспекцијског надзора над спровођењем Закона о оптичким дисковима, која примењује у складу са тим законом.

Примена посебних овлашћења ради ефикасне заштите права интелектуалне својине

Законом о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Службени гласник РС“, бр. 46/06, 104/09-др.закон) прописано је поступање по службеној дужности или на захтев носиоца права интелектуалне својине.

Носилац права интелектуалне својине је изворни стицалац права интелектуалне својине или његов правни следбеник, укључујући и професионална удружења, односно организације за колективно остваривање права у складу са прописима којим се уређује право интелектуалне својине.

Поступање по службеној дужности

Ако непосредним увидом утврди повреду права интелектуалне својине, тржишни инспектор има овлашћење да привремено одузме робу којом се повређује то право, као и меру привремене забране обављања делатности којом се повређује право интелектуалне својине, о чему одмах обавештава носиоца права интелектуалне својине, и позива га да у року од 15 дана од дана пријема обавештења покрене поступак за заштиту свог права пред надлежним судом и да у том року повратно информише тржишну инспекцију о покренутом поступку, односно о привременој мери коју је одредио суд. Ако носилац права интелектуалне својине не обавести тржишну инспекцију о покренутом поступку, односно не достави одлуку суда којом се одређује привремена мера, и ако не постоје разлози за коначно одузимање и уништење робе, привремено одузета роба враћа се лицу од кога је одузета, а акт којим је привремено забрањено обављање делатности ставља се ван снаге.

Поред наведених мера привременог карактера, у поступању по службеној дужности, тржишна инспекција има могућност да узима узорке робе ради испитивања постојања повреде права интелектуалне својине и обезбеђења доказа о томе и овлашћење да поднесе пријаву надлежном јавном тужиоцу, односно прекршајном суду и да изведе друге доказе неопходне за утврђивање повреде права интелектуалне својине. На захтев тржишне инспекције, када је привремено одузета роба у циљу утврђивања повреде права интелектуалне својине, носилац права интелектуалне својине ће пружити помоћ, укључујући техничку експертизу, опрему и објекте.

Поступање по захтеву носиоца права интелектуалне својине

Тржишна инспекција поступа по писменим захтевима носилаца права интелектуалне својине, који се могу поднети на адресу: Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Сектор тржишне инспекције, 11000 Београд, ул. Немањина бр. 22-26.

Захтев може да буде појединачан, ако се односи на једну одређену пошиљку/одређену количину робе, или општи, ако се односи на све количине одређене робе у предложеном временском периоду.

Захтев садржи нарочито: опис робе; податке на основу којих се може препознати роба којом се повређује право интелектуалне својине; доказ да је подносилац захтева носилац права интелектуалне својине у односу на ту робу; и предлог временског периода у коме се захтева предузимање мера. Поред тога, захтев може да садржи: податке на основу којих може да се препозна пошиљка или паковање; податке о месту на коме се роба налази или о његовом претпостављеном одредишту; назив произвођача, увозника, власника или држаоце робе; претпостављени датум допремања или отпремања робе; податке о превозном средству коришћеном за транспорт; узорак, односно фотографије робе; запис ауторског дела или предмета сродног права.

О поднетом захтеву доноси се одлука, а одлука о усвојеном захтеву доставља се одељењима тржишне инспекције, ради поступања.

На основу одлуке о усвојеном захтеву може се извршити привремено одузимање робе која одговара опису из усвојеног захтева, о чему се обавештава подносилац захтева и позива да у року од 15 дана од дана пријема обавештења покрене поступак за заштиту свог права пред надлежним судом и да у том року повратно информише Сектор тржишне инспекције о покренутом поступку, односно о привременој мери коју је одредио суд.
Ако носилац права не достави одлуку суда којом се одређује привремена мера, привремено одузета роба враћа се лицу од кога је одузета, осим у случају када постоје разлози за коначно одузимање и уништење робе

Права и дужности у оквиру инспекцијског надзора над спровођењем Закона о оптичким дисковима

На основу Закона о оптичким дисковима („Службени гласник РС“, број 52/11), тржишна инспекција има право и дужност да:

– прегледа лиценциране просторије и изврши контролу делатности која се у њима
обавља;
– прегледа издату лиценцу;
– прегледа оптичке дискове, производне делове (стампер), производну опрему и
сировине за производњу оптичких дискова, и изврши њихов попис;
– прегледа евиденције, пословне књиге, уговоре и друге исправе, као и доказе о
праву репродуковања, односно снимања материјала заштићеног ауторским или
сродним правом на оптичким дисковима или производним деловима (стампер);
– проверава и утврђује да ли су производни делови (стампер), односно калупи,
укључујући и резервне производне делове и производну опрему, прилагођени за
стављање произвођачких кодова садржаних у лиценци;
– проверава и утврђује да ли су оптички дискови и производни делови (стампер)
обележени одговарајућим произвођачким кодом;
– проверава да ли се воде евиденције прописане законом;
– привремено задржи, до одлуке суда, оптичке дискове, производне делове
(стампер), сировину или опрему за производњу, односно умножавање оптичких
дискова, ако изрази сумњу да је учињена повреда закона која је прописана као
прекршај или повреда другог закона која је прописана као привредни преступ
или кривично дело повреде права интелектуалне својине, и да о томе обавести
носиоца права интелектуалне својине, односно организацију;
– узме одређени број узорака оптичких дискова, односно производних делова
(стампер) потребних за доказивање у поступку пред надлежним судом;
– решењем нареди уништавање одузетих оптичких дискова, односно производних
делова (стампер), када и поред предузетих активности за проналажење власника,
њихов власник, односно држалац остане непознат;
– узме узорке оптичких дискова ради провере и слања података међународним
организацијама за заштиту права интелектуалне својине.

Контакт

Сектор тржишне инспекције

Лидија Стојановић,

помоћник министра – главни тржишни инспектор

Интернет адреса Сектора тржишне инспекције у оквиру Министарства трговине, туризма и телекомуикација

Законски основ, улога надлежност

Права интелектуалне својине у вези са рачунарским програмима (софтверима) и базама података уређена су Законом о ауторским и сродним правима, чија је примена предмет Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине. Одредбом члана 6. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине прописано је да је министарство надлежно за послове финансија, преко пореских инспектора и пореске полиције, задужено за ефикасну заштиту права интелектуалне својине, односно ефикасну заштиту права на рачунарским програмима и базама података.

Одредбом члана 14. истог закона прописано је да надлежни орган, по службеној дужности или на захтев носиоца права, предузима радње и доноси акте у складу са наведеним законом. Сам поступак контроле уређен је Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

Закон о организацији надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, примењује се ради откривања кривичних дела против интелектуалне својине код којих се као средство извршења јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже и рачунарски подаци.

У случајевима када се у поступку пореске контроле утврде чињенице и околности које указују на постојање основа за сумњу да је извршено пореско кривично дело у складу са Кривичним закоником, инспектор саставља извештај, који са доказима доставља надлежном руководиоцу Пореске управе (помоћнику директора), који у року од 24 сата доставља извештај са доказима руководиоцу Пореске полиције (чл. 136 Закона о пореском поступку и пореској администрацији), који поступа у складу са наведеним Кривичним закоником.

У складу са набројаним законима, у оквиру Сектора за издвојене активности у Пореској управи – Централа, постоји  Група за контролу легалности софтвера, која је надлежна за инспекцијски надзор над поштовањем права интелектуалне својине на рачунарским програмима и базама података.

Поступање по службеној дужности

Пореска управа доноси Годишњи план контроле који се заснива на процени значаја и ризика пореских обвезника са аспекта коришћења легалног софтвера. На основу одабраних критеријума за анализу ризика врши се селекција пореских обвезника за контролу и планирају се и доносе месечни планови контроле.

На основу дефинисаних и одабраних пореских обвезника за контролу, порески инспектори на основу налога за контролу започињу поступак контроле и предузимају радње и доносе акте у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији и Законом о посебним овлашћењима, ради ефикасне заштите права интелектуалне својине.

У поступку контроле легалности софтвера, Пореска управа се руководи принципом спровођења легализације софтвера у поступку контроле, односно набавке софтвера који је пронађен као нелегалан. Пореска управа даје рок за набавку софтвера до 15 дана, у неким случајевима и дуже, уколико се ради о набавци веће количине и високе вредности софтвера.

Пореска управа ће примењивати принцип спровођења легализације софтвера у поступку контроле све док овај приступ буде доносио резултате, односно имао утицај на подизање свести пореских обвезника из области заштите права интелектуалне својине на рачунарске програме и базе података и коришћење легалног софтвера. Уколико овај приступ не уроди плодом, Пореска управа ће морати да прибегне подношењу пријава за привредни преступ Основном јавном тужилаштву или Прекршајном суду у случајевима када се утврди коришћење нелегалног софтвера.

Поступање на захтев носиоца права интелектуалне својине или организације која га заступа

Уколико носилац ауторских права или организација која га заступа поднесе захтев за контролу поводом кршења права интелектуалне својине на рачунарским програмима и базама података, Пореска управа поступа по захтеву у складу са Законом о посебним овлашћењима. Уколико утврди постојање нелегалног софтвера, Пореска управа подноси пријаву за привредни преступ Основном јавном тужилаштву или прекршајну пријаву Прекршајном суду без могућности набавке софтвера у току контроле.

Активности Пореске управе и поступак пореске контроле

Активности Пореске управе, релевантног сектора и Групе за контролу легалности софтвера усмерене су:
– ка превентивном и промотивном деловању, информисању, едукацији и извештавању пореских обвезника и јавности, у сврху подизања свести пореских обвезника;
– ка спровођењу контроле права интелектуалне својине на рачунарским програмима и базама података од стране пореских инспектора код пореских обвезника.

Поступак пореске контроле обухвата:
– уручивање налога за контролу,
– проверу основних података о пореском обвезнику,
– утврђивање броја рачунара по пописној листи за претходну годину и броја рачунара на дан вршења контроле,
– излиставање софтвера путем софтвера за излиставање или путем рачунарске методологије,
– проверу легалности софтвера у зависности од врсте софтвера и произвођача софтвера,
– састављање записника о извршеној контроли,
– допунски записник који се саставља у случају примедби на записник.

Контакти

Пореска управа, Сектор за издвојене активности, Група за контролу легалности софтвера

Бројеви телефона: Нови Сад: 064/842-27-01, Београд: 065/301-41-90, Крагујевац: 064/842-38-80, Ниш: 064/842-22-49

Зоран Богосављевић, руководилац групе, тел: 064/842-27-01, e-mail: zoran.bogosavljevic@poreskauprava.gov.rs

Контакт центар Пореске управе: 0700-700-007 (за позиве са фиксне мреже) и 011/3310-111 (за позиве из мобилне мреже или из иностранства)

За више информација можете посетити интернет сајт Пореске управе на интернет адреси: http://www.purs.gov.rs/sr/o-nama/softver.html

Улога и надлежност

Одељење за лекове и медицинска средства, психоактивне контролисане супстанце и прекурсоре, Секторa за лекове и медицинска средства, психоактивне контролисане супстанце и прекурсоре у Министарству здравља, спречава промет лажних лекова и лекова ван регуларног ланца снабдевања у складу са овлашћењима из Закона о лековима и медицинским средствима.

Министарство надлежно за послове здравља, преко здравствене инспекције и санитарне инспекције, према одредби члана 6. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне, задужено за ефикасну заштиту права интелектуалне својине, односно ефикасну заштиту права интелектуалне својине на лековима и медицинским средствима. Одредбом члана 14. истог закона прописано је да надлежни орган, по службеној дужности или на захтев носиоца права, предузима радње и доноси акте у складу са овим законом и законом којим се уређује надлежност тог органа у вршењу инспекцијског надзора у областима за које је тај орган образован, а то су  Закон о инспекцијском надзору и Закон о општем управном поступку.

Поступак инспекцијског надзора

У складу са законским овлашћењима врши се узорковања лекова за ванредну контролу квалитета у Националној контролној лабораторији Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) на идентификацију активне фармацеутске супстанце и одређивање садржаја активне супстанце. По налогу Тужилаштва, у службеним просторијама Министарства за унутрашње послове или у заједничким инспекцијском надзору са полицијским службеницима на терену, у записнику се констатује чињенично стање у вези са привремено одузетим лековима. Тужилаштву се, ради даљег поступања, прослеђују информације у вези са статусом одузетих лекова и добијеним резултатима ванредне контроле квалитета (Сертификат АЛИМС-а), као и информације добијене од произвођача и инопроизвођача о томе да ли су серије  привремено одузетих лекова произведене у погону произвођача и за које тржиште Европе су пуштене у промет.

Контакт

Министарство здравља

https://www.zdravlje.gov.rs/

Одељење за здравствену инспекцију

Адреса: Нови Београд, ул. Омладинских бригада бр. 1

e-mail: zdravstvena.inspekcija@zdravlje.gov.rs

Агенција за лекове и медицинска средства Србије

Војводе Степе 458, 11221 Београд, Србија

Факс +381 11 3951 131, +381 11 3951 147

Презентација: www.alims.gov.rs

Општи и-мејл: hygia@alims.gov.rs

Организација и надлежност органа

Сви полицијски службеници Дирекције полиције, која је део Министарства унутрашњих послова, су задужени за спровођење истраге о кривичним делима против интелектуалне својине.

Постоје две организационе јединице у оквиру Дирекције полиције – Управа криминалистичке полиције, које имају посебне надлежности у области интелектуалне својине. То су Одсек за заштиту интелектуалне својине Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала у Служби за борбу против организованог криминала и Одсек за сузбијање превара у привредном пословању и интелектуалној својини Одељења за сузбијање привредног криминала у Служби за сузбијање криминала.

Високотехнолошки криминал и повреда права интелектуалне својине

Високотехнолошки криминал обухвата скуп кривичних дела где се као објекат извршења и као средство за извршење кривичног дела јављају рачунари, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови продукти у материјалном и електронском облику.

Ова дефиниција укључује велики број злоупотреба информационих технологија, као и област злоупотреба у радио-дифузним технологијама. Тако се разликују кривична дела где су рачунари појављују као средство извршења (Computer Related Crime) и као објекат извршења (Computer Crime), као и кривична дела у чијем се начину извршења појављују елементи незаконитог коришћења интернета.

Број и врсте кривичних дела из области високотехнолошког криминала, као и економску штету која настаје извршењем ових кривичних дела, веома је тешко проценити. Начини извршења кривичних дела, због саме природе савремених информационих технологија, веома су разнолики и све софистициранији.

Између осталих кривичних дела, у ову област спадају и кривична дела против интелектуалне својине, имовине и правног саобраћаја код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику, ако број примерака ауторских дела прелази 2000 или настала материјална штета прелази износ од 1.000.000 динара.

Поступање полицијских службеника може бити по пријави оштећеног или поступање по службеној дужности.

За поступање у предметима кривичних дела на основу Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала надлежно је Више јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије.

Контакт:

Одељење за сузбијање ВТК:   vtk@mup.gov.rs

Кривична дела која за предмет извршења имају физичку робу

У Управи криминалистичке полиције у оквиру Дирекције полиције, Службе за сузбијање криминала – Одељење за сузбијање привредног криминала, Одсек за сузбијање превара и заштиту интелектуалне својине врши координацију рада у 27 полицијских управа на територији Републике Србије по линији привредног криминала, а у вези кривичних дела која су Кривичним закоником сврстана у област кривичних дела против интелектуалне својине и то када су предмет извршења кривичних дела физичке робе. У оквиру ове координације, преузимају се мере и радње ради спречавања и откривања кривичних дела и њихових учинилаца у области интелектуалне својине у вези са физичком робом.

Улога и надлежност органа

Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости, а своју функцију врши на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона.

Кривична дела која за предмет имају повреду права интелектуалне својине

Кривичним закоником Републике Србије у глави двадесет прописано је пет кривичних дела против интелектуалне својине, којом су инкриминисана противправна понашања на штету моралних права аутора и интерпретатора, ауторског и сродних права, проналазачког права и дизајна, док је у двадесет другој  глави, којом су прописана кривична дела против привреде инкриминисана неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга.

Надлежност за кривично гоњење учинилаца кривичних дела против интелектуалне својине

Када је реч о кривичном гоњењу учинилаца кривичних дела против интелектуалне својине установљена је надлежност педесет осам основних јавних тужилаштава. Будући да у постојећим тужилаштвима нису формирана специјализована одељења за поступање у кривичним предметима против права интелектуалне својине, сви јавни тужиоци и заменици јавног тужиоца у основним јавним тужилаштвима поступају у предметима из ове области.

Поред основних јавних тужилаштава, за кривично гоњење учинилаца кривичних дела против интелектуалне својине надлежно је и Посебно јавно тужилаштво за борбу против високотехнолошког криминала када су предмети или средства извршења кривичног дела рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже и рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику. Надлежност овог тужилаштва покрива целу територију Републике Србије.

Кривично гоњење учинилаца кривичних дела против интелектуалне својине предузима се по службеној дужности.

Контакт:

http://www.rjt.gov.rs/ci/

Контакт телефон: +381 11 3613 702

Имејл: kabinetrjt@rjt.gov.rs