Државни универзитети, институти и друге научно-истраживачке организације до пре неколико деценија у целом свету су служили јавном интересу и бесплатно објављивали резултате својих научно-истраживачких активности. У данашње време информације се чувају у тајности или се штите правима интелектуалне својине, најчешће патентима. Тако налажу интереси индустрије. Глобализација је захтевала да се и универзитети прилагоде таквом тренду и отворе за пословну и међународну сарадњу. То укључује и ефикасну заштиту и управљање резултатима њихових истраживања, пре свега, кроз заштиту њихове интелектуалне својине.
За истраживаче на факултетима и институтима, поред информација које су садржане у научним часописима, могу бити интересантне и информације садржане у патентним базама. Ту се често могу наћи техничка знања која нису нигде другде објављена. Базе патентне документације могу да послуже и као инспирација и као извор за решавање проблема са којима се универзитетски радници сусрећу у истраживачком раду. Уколико истраживачи желе да поднесу патентну пријаву, свакако да то треба да учине пре него што објаве информације о проналаску у научним радовима, јер се и информације објављене у њима разматрају приликом испитивања новости касније патентне пријаве.
С друге стране, резултати истраживања који су настали у научно-истраживачким организацијама могу да се штите и ради њихове комерцијалне експлоатације. Заштитом резултата истраживања, научно-истраживачке организације стварају основу за обезбеђење додатних финансијских средстава која се користе за нова истраживања било путем лиценцирања, продаје или оснивањем привредних субјеката који даље комерцијализују интелектуалну својину. Такође, истраживачи на универзитетима и институтима, који су цитирани као проналазачи, могу имати корист и кроз вредновање научноистраживачког рада путем патената. Подстичући универзитете и друге јавне истраживачке установе да буду активније у заштити и искоришћавању интелектуалне својине, значи подстицати њихову сарадњу са привредом.