Терминологија

На овој веб локацији користимо изразе „фалсификовање и пиратерија“ у вези са заштићеним знаковима или производима који су веома близу или  су верне копије заштићених знакова или производа других лица и који стога повређују права тих лица. Таква права могу бити, на пример, жигови, дизајни, патенти или ауторска права. Ова врста права се називају правима интелектуалне својине.

Права интелектуалне својине помажу у промоцији иновација и креативности у друштву.
То је зато што особа или компанија која ствара дело, нпр. из уметничких области као што су сликарство, музика, књижевност, или проналазак, дизајн, логотип итд. могу за то добити ексклузивно право. Ексклузивно право омогућава носиоцима права да зараде новац од својих креација , нпр. проналазач може да одлучи да прода свој проналазак великој компанији. Ексклузивно право спречава друге да експлоатишу/искоришћавају предмет заштите без дозволе носиоца права. Ексклузивно право траје у одређеном временском периоду и може се сматрати наградом за стваралачки труд.

Искључива права су прописана у законима о правима интелектуалне својине, на пример Законом о ауторском и сродним правима, Законом о жиговима, Законом о индустријском дизајну, Законом о патентима итд.

Ауторско и сродна права

Ауторска права укључују књижевна и уметничка дела, нпр. музика, текстови, фотографије и цртежи. Софтвер тј. рачунарски програм је такође заштићен ауторским правом. Ако се сматра оригиналним делом, индустријски дизајн такође може бити предмет заштите ауторским правом. Такође, интерпретатори, произвођачи емисија, видеограма, фонограма или база података, уживају одређена права која су блиско повезана са ауторским правом и њихова права су сродна права.

  • Ауторска права настају стварањем оригиналног дела и не захтевају посебан поступак регистрације.
  • Ауторска права постоје 70 година након смрти аутора а сродна права су такође временски ограничена на различите периоде у зависности од врсте сродног права.

За више информација о овој теми погледајте страницу Ауторско и сродна права.

Жиг

Сврха жига је да разликује производе правног или физичког лица – или само правно или физичко лице – од производа других учесника у промету. Жигови се могу састојати од речи, логотипа, слогана, комбинације слова и бројева, али могу се састојати и од облика саме робе или њеног паковања – нпр. бочица парфема.

Право жига стиче се у Републици Србији:

  • Подношењем пријаве за заштиту жига у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије и на крају регистрацијом жига којом се потврђује испуњеност услова за заштиту жига
  • Подношењем међународне пријаве жига путем Мадридског система уз назначење Србије за заштиту жига када Завод врши испитивање као и по националној пријави жига.
  • Жиг важи 10 година и може се обнављати на периоде од 10 година. У принципу, жиг може уз редовно продужавање трајати неограничено.

За више информација о овој теми погледајте страницу Жигови.

Индустријски дизајн

Заштита дизајна односи се на спољашњи изглед производа или дела производа, нпр. одећа, намештај, паковање или дводимензионални изглед нпр. шаре.

Заштита дизајна у Републици Србји остварује се:

  • Подношењем захтева за заштиту индустријског дизајна Заводу који испитује испуњност услова за заштиту дизајна, новост и индивидуални карактер, и ако су испуњени услови индустријски дизајн се стиче регистрацијом.
  • Подношењем међународне пријаве индустријског дизајна путем Хашког система уз назначење Србије за заштиту дизајна, када Завод врши испитивање као и по националној пријави дизајна.

Индустријски дизајн када се региструје траје 5 година и може се продужавати на периоде од по 5 година до максималног рока важења од 25 година.

За више информација о овој теми погледајте страницу о Индустријском дизајну.

Патент

Патент је право којим се штите проналасци који представљају техничко решење – а не идеја као таква. На пример, патентна заштита не може се дати идеји да се направе брисачи за заштиту од ветра који не остављају трагове. Међутим, патентна заштита може се доделити техничком решењу које решава проблем појављивања нпр. пруга од брисача на ветробранском стаклу.

Заштита патената се у Републици Србији остварује:

  • Подношењем пријаве Заводу, испитивањем и регистрацијом патента уколико су испуњени услови за заштиту: да је то техничко решење ново, да има инвентивни ниво и да је индустријски примењиво.
  • Подношењем пријаве и регистрацијом Европског патента при Европском заводу за патенте (EPO) и валидацијом тог Европског патента у року од три месеца након регистрације у Заводу за интелектуалну својину уколико је била назначена и Република Србија као територија заштите у том европском патенту.
  • Подношењем међународне пријаве патента преко PCT система за заштиту уз назначење Републике Србије као територије заштите и улазак у националну фазу такве патентне пријаве у року од 30 месеци након датума приоритета. Након уласка у националну фазу, пријава се испитује као и национално поднета пријава патента

Заштита патента након регистрације траје до 20 година почев од признатог датума подношења пријаве, уз плаћање годишњих такси за одржавање.

За више информација о овој теми погледајте страницу Патенти.

Мали патент

Заштита малог патента слична је заштити патента, али су из заштите малим патентом изузети проналасци који се односе на хемијске супстанце и хемијске композиције, биотехнологију, лекове и поступке. За разлику од патента, мали патент може да траје максимално 10 година и поступак по пријави малог патента се разликује – пријава малог патента се не објављује, не израђује се извештај о претраживању стања технике по предмету проналаска и не испитује се да ли је проналазак за који се тражи заштита малим патентом нов, да ли има инвентивни ниво и да ли је индустријски применљив. Кажемо да је мали патент неиспитано право и за потребе покретања спора пред судом због повреде малог патента, неопходно је да се изврши претходно испитивање.

За више информација о овој теми погледајте страницу о Малим патентима.

Ознаке географског порекла

Ознаке географског  порекла (ОГП) су заједнички назив за две врсте знакова разликовања: имена порекла и географске ознаке.  Име порекла је назив одређеног места, региона или, у ређим случајевима, земље, којим се обележава одређени пољопривредни, прехрамбени или други сличан производ. Да би одређени производ могао да буде означен именом порекла, потребно је да постоји јасна веза између његових особина и његовог географског порекла и да се све његове производне фазе – припрема, прерада и производња – одвијају на датом географском подручју.

Географском ознаком се обележава роба пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу. Производња и/или прерада и/или припрема те робе мора да се одвија на одређеном ограниченом подручју.  Производња производа са географском ознаком порекла подлеже сертификацији.

Ознаке географског порекла могу имати велику комерцијалну вредност и могу бити изложене фалсификовању. За више информација о овој теми погледајте страницу за Ознаке географског порекла.

ZIS