Пословна тајна представља облик интелектуалну својине којим се штите поверљиве информације, која као и друга, формална права интелектуалне својине, могу да се продају или лиценцирају. Пословном тајном сматра се било која информација:
- која има или може имати комерцијалну вредност зато што није опште позната нити је доступна трећим лицима;
- која је од стране њеног држаоца заштићена одговарајућим мерама ради очувања њене тајности;
- чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету њеном држаоцу.
Пословном тајном сматрају се и:
- неоткривени подаци о тестовима или други подаци који се подносе државним органима ради добијања дозволе за стављање у промет лекова, медицинских средстава, пољопривредних хемијских производа и биоцидних производа;
- други подаци који су посебним законом, другим прописом или актом правног лица проглашени пословном тајном.
Које информације се могу штитити као пословна тајна?
Као пословна тајна могу се штитити различите врсте информација, као што су:
- финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки, производни подаци;
- студије, резултати истраживања;
- формуле, цртежи, планови, пројекти, модели, програми, методе, технике, обавештења или упутства интерног карактера и сл.
Као пословна тајна не могу се штитити:
- информације које су означене као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког или правног лица;
- информације за које је посебним законом прописано да не могу представљати пословну тајну.
Који су услови да би нека информација могла да се заштити као пословна тајна?
ТАЈНОСТ ИНФОРМАЦИЈЕ – Општепознате или одмах утврдиве информације не могу се заштитити као пословна тајна.
КОМЕРЦИЈАЛНА ВРЕДНОСТ ИНФОРМАЦИЈЕ – Информација ће имати комерцијалну вредност због које ће се сматрати пословном тајном уколико њеном држаоцу даје предност у односу на конкуренцију.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ТАЈНОСТИ – Које ће конкретне мере држалац поверљиве информације предузети да би је одржао у тајности зависи пре свега од врсте, значаја и вредности те информације. Примери: потписивање уговора о поверљивости, обележавање ознаком поверљивости, увођењем одредби о пословној тајни у уговоре са запосленима, ограничавање приступа документима или фајловима у којима су садржане поверљиве информације итд.
За остваривање заштите од нелојалне конкуренције није потребна формална регистрација или одлука о установљењу пословне тајне. Држалац пословне тајне има право да:
- на друго лице пренесе право коришћења пословне тајне;
- другим лицима забрани да неовлашћено прибаве, открију или користе пословну тајну на начин који је супротан закону и добрим пословним обичајима.
За заштиту пословне тајне не покреће се формални поступак заштите, већ држалац пословне тајне треба да уреди интерним актом о пословној тајни (за послодавце), уговорним и физичким мерама заштите приступ и управљање информацијама који могу представљати пословну тајну.
