Остала права интелектуалне својине

Сазнајте више и о другим формалним правима интелектуалне својине и интелектуалним добрима која могу бити од значаја за ваше пословање

Топографија полупроводничких производа

Законом о заштити топографија полупроводничких производа („Сл. гласник РС”, бр. 55/13 и 66/19) уређена је заштита топографија полупроводничких производа.

Топографија полупроводничког производа (у даљем тексту: топографија) је низ повезаних слика који представља тродимензионални узорак слојева од којих је полупроводнички производ састављен и у којем свака слика приказује узорак или део узорка површине полупроводничког производа у било којој фази његове производње, без обзира на начин који је приказан или кодиран.

Полупроводнички производ је готов производ или међупроизвод намењен обављању електронске функције, искључиво или заједно са другим функцијама, који се састоји од слоја полупроводничког материјала и од једног или више других слојева проводног, изолационог или полупроводничког материјала, распоређених у складу са унапред утврђеним тродимензионалним узорком.

Искључиво право носиоца из признате топографије је да забрани сваком трећем лицу да без његовог овлашћења:

умножава топографију у обиму у коме она ужива заштиту;
комерцијално употребљава или увози топографију заштићену ради комерцијалне употребе или полупроводнички производ који садржи топографију заштићену ради комерцијалне употребе.

У Републици Србији, ово право настаје даном прве комерцијалне употребе топографије било где у свету или даном подношења пријаве за признање права на топографију, којој је признат датум подношења, зависно од тога који је дан ранији.

Ради остваривања и важења искључивог права, пријава за признање топографије која садржи податке о подносиоцу пријаве и један од прилога којим се топографија идентификује мора се поднети надлежном органу у року од две године од датума прве комерцијалне употребе топографије било где у свету.

Комерцијална употреба топографије је продаја, давање у закуп, давање лиценце или било који други начин комерцијалне дистрибуције заштићене топографије или полупроводничког производа који у себи садржи заштићену топографију или производа који у себи садржи такав полупроводнички производ, укључујући и понуду у те сврхе.

Ако топографија није комерцијално употребљена нигде у свету, не може се надлежном органу поднети након протека 15 година од дана њеног настанка.

Право престаје истеком календарске године у којој се навршава десет година од дана настанка искључивих права.

Оплемењивачи биљних сорти

Право оплемењивача биљних сорти јесте право интелектуалне својине које се даје оплемењивачу (правном лицу, физичком лицу или њиховом следбенику) који је створио, открио или развио нову биљну сорту која може представљати скуп биљака унутар јединствене ботаничке класификације најниже познате категорије који је:

дефинисан изражавањем особина које су последица утицаја датог генотипа или комбинације генотипова;
различит од другог скупа биљака по изражавању најмање једне од датих особина и
који представља јединицу у односу на могућност сорте за умножавање без промена.

Право оплемењивача биљних сорти остварује се у поступку који води надлежно Министарство за послове пољопривреде у Републици Србији, преко Управе за заштиту биља.

Пословна тајна

Пословна тајна представља облик интелектуалну својине којим се штите поверљиве информације, која као и друга, формална права интелектуалне својине, могу да се продају или лиценцирају. Пословном тајном сматра се било која информација:

која има или може имати комерцијалну вредност зато што није опште позната нити је доступна трећим лицима;
која је од стране њеног држаоца заштићена одговарајућим мерама ради очувања њене тајности;
чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету њеном држаоцу.

Пословном тајном сматрају се и:

неоткривени подаци о тестовима или други подаци који се подносе државним органима ради добијања дозволе за стављање у промет лекова, медицинских средстава, пољопривредних хемијских производа и биоцидних производа;
други подаци који су посебним законом, другим прописом или актом правног лица проглашени пословном тајном.

Које информације се могу штитити као пословна тајна?
Као пословна тајна могу се штитити различите врсте информација, као што су:

финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки, производни подаци;
студије, резултати истраживања;
формуле, цртежи, планови, пројекти, модели, програми, методе, технике, обавештења или упутства интерног карактера и сл.

Као пословна тајна не могу се штитити:

информације које су означене као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког или правног лица;
информације за које је посебним законом прописано да не могу представљати пословну тајну.

Који су услови да би нека информација могла да се заштити као пословна тајна?
ТАЈНОСТ ИНФОРМАЦИЈЕ – Општепознате или одмах утврдиве информације не могу се заштитити као пословна тајна.

КОМЕРЦИЈАЛНА ВРЕДНОСТ ИНФОРМАЦИЈЕ – Информација ће имати комерцијалну вредност због које ће се сматрати пословном тајном уколико њеном држаоцу даје предност у односу на конкуренцију.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ТАЈНОСТИ – Које ће конкретне мере држалац поверљиве информације предузети да би је одржао у тајности зависи пре свега од врсте, значаја и вредности те информације. Примери: потписивање уговора о поверљивости, обележавање ознаком поверљивости, увођењем одредби о пословној тајни у уговоре са запосленима, ограничавање приступа документима или фајловима у којима су садржане поверљиве информације итд.

За остваривање заштите од нелојалне конкуренције није потребна формална регистрација или одлука о установљењу пословне тајне. Држалац пословне тајне има право да:

на друго лице пренесе право коришћења пословне тајне;
другим лицима забрани да неовлашћено прибаве, открију или користе пословну тајну на начин који је супротан закону и добрим пословним обичајима.

За заштиту пословне тајне не покреће се формални поступак заштите, већ држалац пословне тајне треба да уреди интерним актом о пословној тајни (за послодавце), уговорним и физичким мерама заштите приступ и управљање информацијама који могу представљати пословну тајну.

Know-how

Know-how је израз који је блиско повезан са пословном тајном. Уопштено, под know-how се сврстава скуп оперативних, конкретних и идентификованих практичних знања и информација до којих се дошло искуством и тестирањем и који се могу применити у пракси за извођење неког техничког процеса у индустријске сврхе. Та знања и информације имају своју економску вредност за свог држаоца уколико нису јавно доступни нити су патентирани. Know-how је често обухваћен уговорима лиценци када се даје самостално, или уз друга формална права интелектуалне својине на коришћење трећим лицима, најчешће уз одређену накнаду. На самом држаоцу know-how је да дефинише начин чувања и преноса права на коришћење know-how са трећим лицима. У ширем смислу овај израз обухвата свеукупно знање и искуство неопходно за савремено пословање.

Интернет домени

Назив интернет домена је ваша сопствена интернет адреса коју сте регистровали у оквиру неког интернет домена, националног или међународног (нпр. интернет адреса у оквиру домена Републике Србије има наставак на крају .RS). Он је саставни део веб адресе и адресе е-поште и на тај начин одређује ваш идентитет на Интернету и обично се користи за проналажење веб локација. У обичном говору се најчешће користи појам „интернет домен“ и када се мисли на „назив интернет домена“.

Са експлозивним растом коришћења Интернета, називи интернет домена постали су драгоцена имовина за предузећа која служе као идентификатори предузећа или других физичких или правних лица, а који могу бити у сукобу са већ постојећим пословним идентификаторима (нпр. са регистрованим жиговима, ознакама географског порекла, пословним именима, итд.). Поставља се питање да ли име домена представља интелектуалну својину или је то облик уговорног аранжмана. Јасно је да када предузећа граде свој бренд, или други пословни идентификатор, настоје да региструју и користе имена домена, идентична вербалном делу жига или која садрже те елементе из жига. Треба напоменути да регистрација назива интернет домена не даје аутоматски власнику назива интернет домена право да то име користи као заштићени знак – жиг. Приликом регистрације назива интернет домена не тражи се доказ да је регистрант носилац жига. Називи интернет домена се региструју по правилу Први у времену, јачи у праву. Због тога се може десити да неко лице пре вас региструје интернет адресу која је истоветна или слична вашој робној марки.

Међутим, постоје начини алтернативног решавања спорова у вези назива интернет домена и жига, који власницима жигова може пружити могућност да успеју у поступку код повреде жига, уколико је исти садржан у туђем називу интернет домена. Ако се докаже да је лице које повређује жиг регистрацијом таквог назива интернет домена намерно користило стечену препознатљивост власника жига (тзв. „сајберсквотинг“), тај називе домена се може угасити или пренети на носиоца жига.

За више информација о регистрацији назива интернет домена, можете прочитати на интернет страници Регистра националног интернет домена Србије.

Како до пријаве?

Обрасци и упутства

Овде можете пронаћи све потребне образце и упутства

Актуелни закони и прописи

Погледај све

pdf · 172 KB

Закон о заштити топографија полупроводничких производа

„Службени гласник РС”, број 55/13 од 25. јуна 2013. године

Преузми датотеку

pdf · 139 KB

Закон о изменама и допунама Закона о заштити топографија полупроводничких производа

„Службени гласник РС”, број 66/19 од 18. септембра 2019. године

Преузми датотеку

Актуелни закони и прописи

Погледај све

Link

Закон о заштити пословне тајне

"Сл. гласник РС" бр. 53/2021 од 28.05.2021.

Погледај документ