Међународна сарадња

Завод за интелектуалну својину активно сарађује са Светском организацијом за интелектуалну својину (WIPO) и Европском патентном организацијом (ЕРО), две међународне организације у којима је Република Србија пуноправна чланица, као и са Заводом за интелектуалну својину Европске уније (EUIPO) у својству посматрача. Завод је такође посвећен развоју билатералне сарадње са институцијама надлежним за интелектуалну својину других земаља.

Сарадња са Светском организацијом за интелектуалну својину – WIPO

Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) је специјализована агенција Уједињених нација основана 14. јула 1967. године у Стокхолму, Шведска, на темељима две прве конвенције о заштити интелектуалне својине, као наследник више међународних бироа основаних по њиховом закључивању. Прва и до данас најзначајнија, Париска конвенције о заштити индустријске својине, закључена је 1883. године са циљем да се омогући ефикасна, усаглашена и јефтинија међународна заштита патената, жигова и дизајна, потписом једанаест земаља, међу којима и Краљевине Србије. Друга, Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела, закључена је 1886. године са циљем да се омогући међународна заштита књижевних, музичких и дела ликовне уметности.

WIPO данас обухвата 193 земље, администрира двадесет седам међународних уговора из свих области интелектуалне својине, ради на избалансираном развоју међународног права интелектуалне својине и управља са пет глобалних система (Global IP Services) од којих су четири међународни системи за регистрацију права: Patent Cooperation Treaty (PCT) – патената, Madrid System за међународну регистрацију жигова, Hague System за међународну регистрацију дизајна и Lisbon System за међународну регистрацију ознака порекла и географских ознака. Системи регистрације права успостављени су тако да се подношењем једне међународне пријаве са назначеним бројем земаља у којима се тражи заштита, замењује исти број појединачних, националних пријава. Република Србија је чланица ових система.  Пети систем је WIPO Arbitration and Mediation Center, глобални реномирани центар за алтернативно решавање спорова из области интелектуалне својине. Поред тога, WIPO пружа техничко правну помоћ земљама чланицама за успостављање и развој њихових институционалних капацитета у погледу едукације стручњака, израде закона, националних стратегија, студија, анализа, промоцију интелектуалне својине, информисање о интелектуалној својини.

Главни управни орган WIPO је Скупштина земаља чланица (WIPO General Assembly) коју сачињавају представници земаља чланица, а у раду подржавају Координациони комитет и Секретаријат. Генерални директор представља WIPO и одговоран је за његов рад. Поред тога, бројни стручни комитети и радне групе одржавају редовне састанке не којима се разматрају питања међународног права, међународних система регистрације права, међународних класификација документације, информационих система, заштите права, развоја и друга.

Завод за интелектуалну својину Републике Србије наследник је Управе за заштиту индустријске својине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чије је оснивање 1920. године утемељено на потпису Краљевине Србије на закључењу Париске конвенције 1883. године. После бројних државних и институционалних промена, Република Србија је чланица WIPO од 27. априла 1992. године.

Представници Завода за интелектуалну својину, као представници релевантне институције земље чланице учествују у раду Скупштине земаља чланица, стручних комитета и радих група. Поред тога, кроз пројекте билатеранлне сарадње са WIPO, Завод унапређује институционалне, стручне, информационо-техничке и друге капацитете. Бројни национални и регионални семинари и састанци из области промоције и заштите права интелектуалне својине, трансфера и комерцијализације технологије и других сродних тема организовани су у Београду. Уз подршку WIPO, сачињене су: Стратегија развоја интелектуалне својине од 2011 до 2015, Студија доприноса индустрије базиране на ауторском праву привреди Србије, анализа Укључивање интелектуалне својине у иновациону политику.

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектуалне својине од 2010. године.

Сарадња са Европском патентном организацијом – EPO

Европска патентна организација (EPO) је регионална међународна организација основана 1973. године Конвенцијом о издавању европских патената. Конвенција је закључена са циљем да се ојача сарадња између европских држава у области заштите проналазака, као и да се створи јединствени европски патентни систем. Конвенцијом је установљен наднационални систем правних норми којима се уређује поступак издавања европских патената и њихово непосредно дејство на територијама држава уговорница. Учинак Конвенције огледа се у рационализацији послова у вези са пријављивањем проналазака, испитивања пријава и регистрацији патената. Уместо да се исти поступак спроводи паралелно и одвојено у више земаља у којима пријавилац жели да патентира свој проналазак, он се спроводи на једном месту, у Европском заводу за патенте, након чега се признати Европски патент валидира у свакој од назначених земаља чланица ЕПО или земаља проширења.

Европску патентну организацију претставља председник, а састоји се од два тела: Европског завода за патенте и Управног савета, који надгледа рад Европског завода. Европска патентна организација окупља 39 државa чланицa, једну државу у приступању и пет земаља на чијим територијама важе европски патенти.

Европски завод за патенте је основан на темељу Европске патентне конвенције са циљем да се установи јединствена, квалитетна и ефикасна процедура заштите иновација у европским државама, да се обезбеде поуздане, комплетне и ажурне информације у вези заштите иновација и понуди стручна обука службеницима националних завода, патентним заступницима, судијама, студентима и другим заинтересованима.

У оквиру међународног WIPO РСТ система, ЕПО је један од завода овлашћених за израду извештаја о претраживању и прелиминарног мишљења о патентибилности међународних пријава (International Search and International Preliminary Examination Authority under the PCT).

Република Србија је од 1. октобра 2010. године чланица ЕПО. Активности Завода за интелектуалну својину Републике Србије, као релевантне институције једне од земаља чланица, одвијају се у два правца. Први је активно учешће службеника Завода у раду Управног савета и његових комитета, а други учешће у бројним пројектима сарадње у оквиру Европске патентне мреже, који се односе на обуку службеника, унапређење информационо-технолошког система, ширење знања и информација о европском патентном систему, као и друга стручна и техничка питања. Српски језик и национална патентна документација интегрисани су у Eвропски патентни регистар (European Patent Register) и електронске системе везане за патентне информације.

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектуалне својине од 2010. године.

Сарадња са Заводом за интелектуалну својину Европске уније – EUIPO

Завод за интелектуалну својину Европске уније (EUIPO) је аутономна самофинансирајућа организација Европске уније, основана 1996. године, у Аликантеу, у Шпанији, у циљу успостављања јединствене заштите жигом Европске уније (EU trade mark) на целој територији Европске уније. Поред заштите жигом, од 2003. године је успостављена је јединствена заштита дизајном (Design) на територији Европске уније. Заштита ЕУ жигом или дизајном остварује се на основу једне пријаве EUIPO-у за целу територију Европске уније, а признати ЕУ жиг или дизајн, важе на територији свих 27 држава чланица. ЕУ жиг и дизајн не замењују националне, већ национални и ЕУ жигови и дизајн могу да важе паралелно.

EUIPO је основан са циљем упостављања ефикасног, квалитетног и конкурентног система регистрације ЕУ жига и дизајна и управљања тим системима. У EUIPO-у се жигови испитују, региструју, подвргавају процедури опозиције и поништаја, а дизајн се испитује, региструје и по захтеву подвргава процедури за проглашење неважећим. Жалбе у погледу процедуралних питања могу да се поднесу Жалбеним већима EUIPO-а, док је у задатак процене захтева за оглашавање неважећим и поништај регистрованих права подељен између Жалбених већа EUIPO-а и судова земаља чланица ЕУ.

EUIPO је члан Мадридског система за међународну регистрацију жигова и Хашког система за међународну регистрацију индустријског дизајна.
Европска комисија има право надзора над радом EUIPO. Савет министара Европске уније именује извршног директора EUIPO, његовог заменика, као и председника и председавајуће Жалбених већа EUIPO. Извршни директор EUIPO је одговоран за његов рад. Органе управе EUIPO, Управни одбор и Комитет за буџет, сачињавају представници земаља чланица и по један представник Европске комисије.

Опсерваторија за повреде права интелектуалне својине, од 2012. године такође је у саставу EUIPO.

Као држава у приступању Европској унији, Република Србија има статус посматрача и сарађује са EUIPO-ом у стручним питањима. Од 2012. године, представници Завода за интелектуалну својину учествују на састанцима о размени искустава и уједначавању праксе између EUIPO-а и националних завода у области жигова и дизајна, а од 2013. године и на састанцима посвећеним пројектима сарадње. Представници Завода, судије из наше земље и други службеници државних институција надлежни за спровођење права интелектуалне својине учествују на обукама EUIPO академије.

Српске националне базе жигова и дизајна интегрисане су у EUIPO системе: TM view, DESIGN view, TM class, and DESIGN class.

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектуалне својине од 2010. године.

 

Билателарни споразуми о сарадњи са другим земљама

Билтерални споразуми о сарадњи са надлежним институцијама 14 земаља, потписани су 16. новембра 2015. године у оквиру прославе 95. годишњице Завода за интелектуалну својину. То су споразуми са Аустријским заводом за патенте, Генералним директоратом за патенте и жигове Албаније, Албанским заводом за ауторска права, Заводом за интелектуалну својину Краљевине Белгије, Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, Заводом за патенте Републике Бугарске, Данским заводом за патенте и жигове, Организацијом за индустријску својину Грчке, Националним центром за интелектуалну својину Грузије, Државним заводом за интелектуалну својину Народне Републике Кине, Заводом за патенте Републике Летоније, Државним заводом за индустријску својину Македоније, Федералним заводом за интелектуалну својину Руске Федерације, Руском државном академијом за интелектуалну својину, Заводом за индустријску својину Словачке Републике и Турским институтом за патенте.

Након тога, 2016. године потписан је Билатерални споразум о сарадњи са Словеначким заводом за интелектуалну својину, а 2017. године са Националним центром за интелектуалну својину Републике Белорусије и Мађарским заводом за интелектуалну својину.

Нови Билатерални споразум са Кинеском националном управом за интелектуалну својину (CNIPA) потписан је 2019. године. Са Кинеском националном управом за интелектуалну својину Завод развија плодну билатералну сарадњу, као и сарадњу у оквиру иницијативе ,,Један појас, један пут”.

Подршка Владе Швајцасрке конфедерације

Са Институтом за интелектуалну својину Швајцарске Конфедерације, Завод негује дугу и успешну сарадњу на различитим пројектима у области ознака географског порекла, подршке иновацијама и у другим областима.

                       

Преговарачко поглавље 7 – Право интелектуалне својине

Завод за интелектуалну својину руководи радом Преговарачке групе за право интелектуалне својине у процесу приступања Републике Србије Европској унији.
Усклађивање законодавства Републике Србије са правним тековинама Европске уније и њихово ефикасно спровођење у области интелектуалне својине има за циљ стварање поузданог система интелектуалне својине који омогућава промоцију иновација и заштиту инвестиција, чиме се ствара повољна средина за улагање у производњу роба и пружање услуга који су високог квалитета и који су у складу са високим стандардима иновативности и креативности.

На шестом састанку Међувладине конференције, која је одржана 20. јуна 2017. године, отворени су преговори у Преговарачком поглављу 7. Европска комисија је одредила три мерила за затварање преговора у овом поглављу.

Напредак у Преговарачком поглављу 7 – Право интелектуалне својине се приказује у оквиру годишњих извештаја Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција. Извештаји Европске комисије о напретку Републике Србије су доступни на интернет страници Министарства за европске интеграције MEI – Годишњи извештаји ЕК .

ZIS