Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) је специјализована агенција Уједињених нација основана 14. јула 1967. године у Стокхолму, Шведска, на темељима две прве конвенције о заштити интелектуалне својине, као наследник више међународних бироа основаних по њиховом закључивању. Прва и до данас најзначајнија, Париска конвенције о заштити индустријске својине, закључена је 1883. године са циљем да се омогући ефикасна, усаглашена и јефтинија међународна заштита патената, жигова и дизајна, потписом једанаест земаља, међу којима и Краљевине Србије. Друга, Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела, закључена је 1886. године са циљем да се омогући међународна заштита књижевних, музичких и дела ликовне уметности.
WIPO данас обухвата 193 земље, администрира двадесет седам међународних уговора из свих области интелектуалне својине, ради на избалансираном развоју међународног права интелектуалне својине и управља са пет глобалних система (Global IP Services) од којих су четири међународни системи за регистрацију права: Patent Cooperation Treaty (PCT) – патената, Madrid System за међународну регистрацију жигова, Hague System за међународну регистрацију дизајна и Lisbon System за међународну регистрацију ознака порекла и географских ознака. Системи регистрације права успостављени су тако да се подношењем једне међународне пријаве са назначеним бројем земаља у којима се тражи заштита, замењује исти број појединачних, националних пријава. Република Србија је чланица ових система. Пети систем је WIPO Arbitration and Mediation Center, глобални реномирани центар за алтернативно решавање спорова из области интелектуалне својине. Поред тога, WIPO пружа техничко правну помоћ земљама чланицама за успостављање и развој њихових институционалних капацитета у погледу едукације стручњака, израде закона, националних стратегија, студија, анализа, промоцију интелектуалне својине, информисање о интелектуалној својини.
Главни управни орган WIPO је Скупштина земаља чланица (WIPO General Assembly) коју сачињавају представници земаља чланица, а у раду подржавају Координациони комитет и Секретаријат. Генерални директор представља WIPO и одговоран је за његов рад. Поред тога, бројни стручни комитети и радне групе одржавају редовне састанке не којима се разматрају питања међународног права, међународних система регистрације права, међународних класификација документације, информационих система, заштите права, развоја и друга.
Завод за интелектуалну својину Републике Србије наследник је Управе за заштиту индустријске својине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чије је оснивање 1920. године утемељено на потпису Краљевине Србије на закључењу Париске конвенције 1883. године. После бројних државних и институционалних промена, Република Србија је чланица WIPO од 27. априла 1992. године.
Представници Завода за интелектуалну својину, као представници релевантне институције земље чланице учествују у раду Скупштине земаља чланица, стручних комитета и радих група. Поред тога, кроз пројекте билатеранлне сарадње са WIPO, Завод унапређује институционалне, стручне, информационо-техничке и друге капацитете. Бројни национални и регионални семинари и састанци из области промоције и заштите права интелектуалне својине, трансфера и комерцијализације технологије и других сродних тема организовани су у Београду. Уз подршку WIPO, сачињене су: Стратегија развоја интелектуалне својине од 2011 до 2015, Студија доприноса индустрије базиране на ауторском праву привреди Србије, анализа Укључивање интелектуалне својине у иновациону политику.
Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектуалне својине од 2010. године.