На данашњи дан, 10. јула 1856. године у Смиљану, рођен је Никола Тесла и тај дан је 2010. године проглашен Даном науке у Републици Србији. Никола Тесла (1856-1943) несумњиво представља једног од највећих светских проналазача будући да на његовим проналасцима почива наш свакодневни живот.
Довољно је поменути његов систем наизменичних струја, те бројне проналаске из области струја високе фреквенције и високог напона, укључујући трансформатор назван његовим именом, као и из области бежичног преноса, где је, између осталог, дао пресудан допринос настанку радија. Поред даљинског управљања, чији је творац, његов проналазачки дух се огледао и у области генерисања и примене рентгенског зрачења, електротерапије, као и система расвете и области машинства.
Велики број својих проналазака Тесла је заштитио патентима. Упркос томе што је имао више сопствених компанија, Тесла је првенствено био заинтересован за лиценцирање својих патената ради прибављања материјалних средстава за развој нових проналазака, док му њихова производња и пласман нису били од примарног значаја. Будући да је Теслину пословну стратегију од самог почетка одликовао глобални приступ, то је условило и глобалност његове патентне стратегије, што поткрепљује чињеница да је за своје проналаске имао одобрене патенте у земљама на свих пет континената укључујући Јапан, Индију, Аустралију, Родезију, Мексико. До данас је утврђено да је Тесла за своје проналаске добио бар 311 патената у 27 различитих земаља света.
Списак свих патената Николе Тесле може се видети на сајту Музеја Николе Тесле.