Завод за интелектуалну својину Републике Србије и ове године се придружио прослави Светског дана интелектуалне својине, 26. априла 2022. године. Током овог догађаја представљени су различити програми подршке иновацијама, намењени стартаповима и младима, као и иновације младих тимова, добитника средстава или других видова подршке за даљи развој њихових идеја.
Ове године, Светски дан интелектуалне својине под кровном темом Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), „Интелектуална својина и млади: Иновације за бољу будућност“, био је посвећен креативности младих људи и улози коју права интелектуалне својине играју у свету у охрабривању иновација и креативности. Дан интелектуалне својине у 2022. години указао је на огромни потенцијал младих људи да пронађу боља и нова решења која подржавају прелаз на одрживе технологије у будућности.
Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину, у свом поздравном говору је истакао: “Свако друштво којем је стало до сопственог напретка не сме да занемарује своје најкреативније синове и кћери, већ мора да ствара претпоставке да они остану у својој земљи, и своју креативност ставе у службу свог народа. Интелектуална својина, поред осталог, има своју улогу у томе. Добро избрушен систем заштите интелектуалне својине и његова доследна и поштена примена гарантоваће младим људима да ће, у погледу њиховог стваралаштва, бити заштићени и награђени. То је оно што држава може и мора да уради за своје младе”.
Душан Вучковић, помоћник министра у Министарству привреде, Сектор за привредна друштва и регистре, осврнуо се на значај креативних индустрија за младе људе у нашој земљи: “Нарочито је важна улога младих у развоју и напретку креативних индустрија, које суштински почивају на интелектуалној својини. Преко 20 хиљада регистрованих субјеката тренутно ради у креативним индустријама Србије, а број стартап предузећа непрестано расте. Млади људи старости од 25 до 44 године чине 67 посто запослених у креативним индустријама. Сваки млади човек који своју будућност тражи на пример у ИТ сектору, треба да буде свестан да ће заправо живети од интелектуалне својине”.
Ирена Ђорђевић, менаџерка за регулаторну реформу у NALED-у, представила је StarTech пројекат финансирања иновација: “Реч је о програму који је јединствен на нашем тржишту, јер је највећи програм који финансира једна приватна компанија за подршку иновација. Реч је о великој компанији Филип Морис која је своје искуство дигиталне трансформације и бенефите из тог процеса, желела да пренесе и на наш екосистем у Србији. Тако смо дошли до StarTech пројекта, у коме је више од три милиона долара у периоду од три године намењено за подршку кроз грантове нашим стартаповима. Претходне године смо кроз први позив доделили први милион за 29 тимова, и посебно нам је драго да су шест били потпуно млади тимови”.
Тамара Папић из стартапа BabyFM, једна од добитница средстава у оквиру StarTech пројекта, о овом искуству је рекла: “Систем који смо развили посвећен је мерењу температуре беба уз помоћ мобилне апликације и сензора, који у континуитету мери температуру и на мобилну апликацију шаље податке, укључује аларм и нотификације, које помажу родитељима или здравственим радницима. За стартапе је оваква врста подршке изузетно важна у првим тренуцима, посебно код оваквих иновација где се ради о развоју хардвера и софтвера, и која је сама по себи комплексна”.
Невена Јанковић, представница програма намењених младим иноваторима, Raising Starts – Научно-технолошког парка Београд, у свом обраћању је нагласила: “Младим предузетницима недостаје подршка у најранијим фазама развоја. У том моменту, када они развијају неку иновацију која је углавном технолошка, и када им је потребна помоћ да виде како од те иновације могу да направе успешан бизнис, могу да добију подршку програма Raising Starts. Кроз овај програм ми додељујемо бесповратна финансијска средства до 15.000 франака, и много више у стручној подршци кроз интензивно менторство, тренинге, умрежавање, и читаво окружење које младе предузетнике подстиче да даље развијају своје иновације”.
Владимир Божовић из ZenHire стартапа, корисник овог програма, описао је своје искуство развоја бизниса уз програме подршке: “Ми смо компанија која развија регрутера вештачке интелигенције, који треба да интервјуише људе у првој рунди интервјуа уместо ХР-а. То је комплексно решење са доста модула у коме правимо пуно алгоритама вештачке интелигенције. Почели смо пре годину и по дана и нисмо знали ништа, али смо добили експертску подршку кроз Raising Starts и StarTech програм, из свих могућих аспеката бизниса – од легалног, до техничког и економског. Раније сам живео у Италији где такође постоје екосистеми ове природе, али по мом искуству наши програми подршке уопште не каскају за нечим што би се могло назвати светским”.
Ивана Костић, саветница за имплементацију програма и пројеката Фонда за иновациону делатност, између осталог је истакла: “Од самог почетка рада постојала су два програма – раног развоја и суфинансирања иновација, од којих се данас развила читава палета. У почетку је постојала тенденција улагања у иновације искључиво из привреде, али се потом пажња преусмерава и на иновације које долазе из научне и академске заједнице. Ови почетни програми функционишу и данас, и у оквиру њих финансирано је више од хиљаду пројеката. Пажња је преусмерена са искључиво финансијске подршке, на проширивање подршке у оквиру менторства и бизнис знања, за које је примећено да недостаје међу иноваторима и из привреде и из науке”.
Иновације подржане програмом Фонда представио је Никола Kрстић из Anora стартапа: “Наш први патент је Anora, паметна рукавица за слепе која помаже у обављању свакодневних активности на што једноставнији начин, тиме што им помаже у препознавању боја, новчаница, светлости, лекова, и још много тога. Све то смештено је у само један уређај. Када смо се пријавили код Фонда за иновациону делатност имао сам 19 година. Као и сваком стартапу, на почетку је јако тешко одвојити средства за развијање производа, посебно када је у питању хардвер. То финансирање и пролазак кроз мини грант је нама било неопходно да заправо завршимо производ у облику који имамо данас, и да га таквог ускоро представимо у Америци”.
Александар Векић, тренер за категорију “Иновативне идеје” говорио је о Најбољој технолошкој иновацији (НТИ): “Од 2004. до данас наша мисија и визија је да младим људима, али и свима осталима, пружимо не само финансијску, већ и едукативну подршку. Да буду спремни да своје иновације и идеје претворе у тржишно вредне производе и да их на тај начин валоризују. Што се тиче самог такмичења, наши учесници могу да добију помоћ пре свега у виду едукације кроз тренинге које организујемо за њих. Ту је и консалтинг, тако да нису сами приликом писања докумената и пословних модела који пролазе рецензије експерата из области широм света. На крају, када се заврши само такмичење, радимо и на њиховој промоцији”.
Присутнима се обратио и Никола Теомировић из ЕТШ “Никола Тесла”, вођа најбољег средњошколског тима EcoHive, који је представио иновацију такмичења НТИ 2021: “Тим такмичења за Најбољу технолошку иновацију пружио је сјајну прилику младим људима. Кроз целокупно такмичење подигли су ниво свих нас учесника. Велика могућност се пружила тиме што ћемо се за месец дана представити и на регионалном такмичењу у Албанији”.
Светски дан интелектуалне својине, ове 2022. године, обележен је у циљу промоције међу младим људима права интелектуалне својине, како она могу да подрже њихове циљеве, помогну у трансформацији њихових идеја у реалност, како могу да остваре приходе, стварају нова радна места и изврше позитиван утицај на свет око нас. Са правима интелектуалне својине, млади људи имају приступ неким од кључних оруђа која су им потребна да унапреде своје амбиције.
Током ове кампање, млади људи су били у стању да стекну дубље разумевање како алати система интелектуалне својине – жигови, дизајн, ауторско право, патенти, пословна тајна и друга права – могу да подрже њихове амбиције да изграде бољи свет.
Снимак догађаја можете погледати на нашем YouTube каналу на следећем линку.
У галерији можете погледати више слика са догађаја.
