Поводом обележавања 101. годишњице Завода за интелектуалну својину, а са циљем промовисања значаја заштите интелектуалне својине за развој савремене економије и друштва, спроведен је конкурс за доделу награда Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) у периоду од 1. септембра до 25. октобра 2021. годинe у 4 категорије такмичења:
- Проналазач или група проналазача за патент (WIPO Medal for Inventors)
- Правна лица за регистрован индустријски дизајн (WIPO IP Enterprise Trophy)
- Аутор за монографско дело/студијску изложбу у области друштвено хуманистичких наука (WIPO Medal for Creativity)
- Ученик или групa ученика средње школе за проналазак (WIPO School children’s Trophy)
Критеријуми за доделу награда у прве две категорије такмичења:
- да jе реч о домаћем проналазачу или домаћем носиоцу индустријског дизајна;
- да је остварена заштита патентом/индустријским дизајном у иностранству;
- да је патент/индустријски дизајн у важности на минимално једној територији у иностранству;
- да патент/индустријски дизајн има конкретну практичну примену и доказан успех на тржишту или тржишни потенцијал;
- да је корист за привреду и друштво од патента/индустријског дизајна препознатљива кроз повећање извоза, запослености, продуктивности, енергетске ефикасности, заштите животне средине или побољшање квалитета живота, а са посебним освртом на 2021. годину.
Критеријуми за доделу награде у трећој категорији такмичења:
- да је реч о индивидуално написаној или критички приређеној монографији домаћег аутора која је објављена или прихваћена за објаву током 2021. године са најмање једним рецензентом у импресу и да је одликује теоријска дубина, ерудиција и критичко разумевање проблема којом се бави или o студијској изложби с каталогом, с најмање једним рецензентом у импресу, која се продубљено и самосвојно бави историјом науке и културе или друштвеним значењима технологије.
Критеријуми за доделу награде у четвртој категорији такмичења:
- да је реч о проналаску који доприноси заштити животне средине, енергетској ефикасности или побољшању квалитета живота.
О победницима за прве две категорије одлучила је комисија у саставу:
- Др Виктор Недовић, редовни професор на Катедри за прехрамбену технологију и биохемију на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и директор Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва – председник комисије;
- др Даница Мићановић, експерт за иновације и трансфер знања и координатор за област интелектуалне својине у Привредној комори Србије;
- Мирјана Јелић, саветник у Заводу за интелектуалну својину и координатор такмичења за доделу WIPO награда.
О победницима за трећу категорију одлучила је комисија у саставу:
- др Александар Петровић, редовни професор Културне антропологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду – председник комисије;
- др Радомир Поповић, научни саветник у Историјском институту САНУ у Београду;
- др Никола Демоња, саветник у Заводу за интелектуалну својину у пензији.
За четврту категорију такмичења одлучила је комисија у саставу:
- мр Срђан Огњановић, професор математике у Рачунарској гимназији у Београду – председник комисије;
- др Марко Крстић, директор Центра за промоцију науке;
- др Наташа Милојевић, саветник у Заводу за интелектуалну својину.
Награда WIPO Medal for Inventors, у категорији за проналазача или групу проналазача за патент који је регистрован у иностранству и који има конкретну примену, припала је др Милошу Станковићу, ванредном професору и руководиоцу Иновационог центра на Високој школи за менаџмент и економију у Крагујевцу и научном сараднику на Институту примењених наука у Београду, за проналазак под називом Apparatus for destroying weeds/Уређај за уништавање корова, који је регистрован у Шведској. Такође, уређај за уништавање корова је заштићен и домаћим патентом. Овим проналаском Милош Станковић је решио веома распрострањен проблем еколошког и систематичног уништавања коровских биљака који на бази одређене струје и фреквенце физичким контактом уништава амброзију у корену, а што овај уређај издваја у односу на конкурентне на тржишту који имају само функцију тримера. При томе уређај Милоша Станковића не уништава корисне биљке или микроорганизме. У погледу потенцијала овог уређаја, који је познат под називом Амброзер, Шведски Факултет за пољопривреду је дао позитивно мишљење, а његова ефикасност је потврђена бројним експериментима и испитивањима која су спроведена претходних година, а поготово ове сезоне, у Земуну, Новом Београду, на Авали и Космају на преко 80 различитих врста корова. Тестирања су вршена и у Словенији, Немачкој, Русији и Шведској. Поред тога што амброзија истог тренутка вене приликом контакта са електродама Амброзера, њен полен остаје стерилан и приликом доласка ветра неће бити могућ плодан нанос на остале усеве. Уређај се може поставити на трактор, воз, камион, или ручни уређај за домаћинства и у градским парковима. Имајући у виду да уништавање амброзије, која спада у категорију агресивних коровских биљака омогућава сузбијање алергијских реакција једног значајног дела популације, овај проналазак има несумњиви допринос квалитету живота и велики потенцијал за примену. Поред наведеног, Милош Станковић се бави иновацијама активно већ 20 година, а највише у области заштите животне средине. За проналазак уређаја за уништавање корова награђиван је бројним домаћим (Светосавска награда за постигнуте резултате у научно-истраживачком раду из 2018. године, Награда Града Београда за проналазаштво из 2017. године) и међународним признањима („European Order of Distinction“ коју му је 2014. доделила Европска академија природних наука и „Alexander von Humboldt medal“ коју му је исте године доделило Европско научно друштво).
Награда WIPO IP Enterprise Trophy, у категорији за домаћа правна лица за комерцијалну примену међународно регистрованог индустријског дизајна, припала је привредном друштву „BAHUS DOO, STRIŽA“` из Параћина за индустријски дизајн новог решења боце од 60 милилитара за додатке исхрани и других безалкохолних пића, која је заштићена међународно регистрованим индустријским дизајном за земље Европске Уније, Немачке и Русије. Такође, ново решење боце је заштићено и домаћим индустријским дизајном. „BAHUS DOO, STRIŽA“ из Параћина ове године слави 30 година постојања и једна је од водећих домаћих компанија у производњи безалкохолних освежавајућих напитака препознатљивих под називом „Na eks“. Комерцијалну примену индустријског дизајна боце од 60 милилитара „BAHUS DOO, STRIŽA“ остварује кроз три производа: „Immuno shot“ – јединствена комбинација минерала и витамина са екстрактима биљака ехинацее и нане, и који се препоручује особама које желе да ојачају имунитет и одбрамбене способности организма; „AFTER PARTY SHOT“ – додатак исхрани за обнову енергије са екстратима плода сикавице, плода кактуса и ђумбира са витаминима и минералима; и „RENEWAL COLLAGEN SHOT“ – додатак исхрани са колагеном, хијалуронском киселином, цинком и витаминима, чија главна функција је повећање садржаја колагена у телу, при чему се редовном употребом побољшава квалитет и изглед коже и успорава старење. Реч је о новим производима који су представљени и на сајму „ANUGA“, једном од највећих међународних сајмова из области прехрамбене индустрије на свету, који је одржан у Келну у Немачкој, у периоду од 9. до 13. октобра 2021. године.
Награда WIPO Medal for Creativity, у категорији за аутора за монографско дело/студијску изложбу са каталогом у области друштвено хуманистичких наука, припала је др Милану Попадићу, ванредном професору Филозофског факултета Универзитета у Београду, за књигу Дискретни шум пешчаника-баштина и њене науке, Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду/ Центар за музеологију и херитологију, 2021, стр. 1-191. Књига Дискретни шум пешчаника-баштина и њене науке теоретском поставком на којој је фундирана, унутрашњом структуром с којом је саткана, обимном и релевантном литературом која је коришћена, луцидним и рационално сведеним стилом ерудите-научника написана, врсно је научно дело које читаоцу истовремено поставља питања и нуди одговоре. Попадић је српској науци и култури даровао дело које старији читаоци могу сматрати расправом, млађи концептом, у којем се на храбар и интелектуално заводљив начин расправља о односу баштине и науке у најширем смислу речи. Из упитаности и потребе да се продре у суштину појма баштине односно наслеђа, Попадић jе укрстио филозофска, теолошка и историјска знања, историју науке, уметност и популарну културу, чиме је суверено омеђао простор у којем се изнова и изнова, кроз призму пешчаника, симбола протока времена и кључне речи у наслову дела, разматрају и преиспитују научне поставке времена и наслеђа. Према његовом мишљењу, стална упитаност човека над концептом времена, односно спрега прошлости, садашњости и будућности, „кључна је за разумевање идеје о развоју односа баштине и науке“. Попадићево дело подељено је на две органске целине. Прва целина, насловљена „Свет који стари“, заснована је на схватању о крају времена, односно о крају свету и она обухвата премодернистичко доба које траје до краја 18. века. Полазећи од става да је „прошлост део садашњости, а будућност (да је) резервисана за вечност у неким другим световима“ ова целина је подељена на три поглавља: Музе, Музеј и Музеографија. Друга органска целина – Свет који се шири – посвећена је добу модерности, добу „открића, напретка и модерности… у којем време постаје бескрајно.“ Вера у бољу будућност која се развијала у претходна два века, према речима аутора, открила је прошлост „као незаобилазан ресурс“. Из спреге будућности и прошлости настало је и уобличило се савремено разумевање баштине, па је ова целина подељена на поглавља Музеологија, Херитологија и Наука о баштини. Веза између ове две органске целине, којом је означен прелазак из једног у друго доба у погледу баштине, насловљена је Intermezzo. Попадић је своје закључке и илустрације на ваљан начин поткрепио бројним примерима из митологије, патристике, инкунабула, енциклопедистике, укључујући, наравно савремене теоретичаре, као и примере из књижевних дела, филмова, интервјуа и савремених новинских написа, што је очигледан показатељ његове ерудиције, али и свеобухватности истраживачког захвата. На крају, ово дело ће, уверени смо у то, бити незаобилазно за све који се буду бавили баштином као науком.
Награда WIPO Schoolchildren’s Trophy, у категорији ученика или групе ученика средње школе за проналазак, припала је Мари Раичковић, ученици 3. разреда Осме београдске гимназије и полазници Регионалног центра за таленте Београд 2, за проналазак под називом: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Еколошки значај ин витро размножавања одабраних врста печурака: студија случаја екстрацелуларних метаболита. Проналазак Маре Раичковић припада области биопаковања за прехрамбене производе, односно паковања која су заснована на природним макромолекулима, тачније полисахаридима. Мара Раичковић је на основу лабораторијских испитивања антибактеријских ефеката полисахарида гљивa Shiitake и Schizophyllum commune, које је поредила са ефектима воденог екстракта маховинe Rhodobryum ontariense услед њeгове хемијске природе (екстракт богат шећером, угљеним хидратима), установила да ће макромолекуларни шећери са антибактеријском активношћу из потопљене културе Schizophyllum Commune представљати решење за састојак нових биопаковања. Мара Раичковић је својим проналаском, у складу са савременим тежњама, допринела проналажењу одговора на недавне епидемије микроба које се шире храном и на потражњу потрошача за висококвалитетном храном и паковањем које је напредније и креативније од онога што се тренутно нуди. Такође, проналаском Маре Раичковић се промовише употреба материјала на бази полисахарида који представљају еколошки прихватљиво технолошко решење, јер се тиме смањује зависности од фосилних ресурса уз истовремено смањење укупне количине емитованих гасова стаклене баште произведених директно или индиректно од стране производа. Поред наведеног, Мара Раичковић је током ове године била најуспешнији такмичар Регионалног центра за таленте Београд 2 на међународним такмичењима у области заштите животне средине. Она је освојила бронзане медаље на овогодишњем такмичењу младих научника (International Research Competition for Young Scientist), које има традицију дужу од четврт века, као и на овогодишњем онлајн светском такмичењу и изложби проналазака младих (World Invention Competition and Exhibition), а чиме је показала своју изузетност у области заштите животне средине.
Честитамо победницима и захваљујемо се свим учесницима такмичења.
Осим наведених награда, у сарадњи са Светском организацијом за интелектуалну својину, додељује се и награда за домаће правно лице са највећим интензитетом коришћења међународног система регистрације жигова током 2021. године – награда WIPO Users’ Trophy. Ова награда је припала привредном друштву „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ из Шапца, које је током 2021. године у односу на сва домаћа правна лица имало највећи број међународно регистрованих жигова. „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ има преко 90 година традиције у преради млека и производњи сирева, и представља једну од водећих млекара на тржишту Србије, при чему је истовремено и највећи извозник млечних производа, са чак 70% извоза своје укупне производње од Русије преко Европе до Америке. „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ годишње преради 50 милиона литара млека и пласира преко 20.000 тона готових млечних производа са најсавременијим технолошким поступцима и опремом.
Награде Светске организације за интелектуалну својину ће бити додељене на дан 101. годишњице Завода за интелектуалну својину 15. новембра 2021. године.