У среду, 15. новембра 2023. године у Малом позоришту „Душко Радовић” у Београду, поводом обележавања 103. годишњице Завода за интелектуалну својину Републике Србије, додељене су награде победницима такмичења Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) за 2023. годину у пет категорија.
Видео снимак догађаја можете погледати на следећем линку на YouTube каналу Завода за интелектуалну својину.
Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину, у свом уводном говору посебно се осврнуо на актуелност вештачке интелигенције: “Питање је хоће ли и уметничко стваралаштво, које је у традиционалном смислу било резервисано за човека, полако прећи у руке машина којима управља вештачка интелигенција. Или прецизније – хоћемо ли машинама признати да су аутори. ЦИСАK је покренуо иницијативу да се ово питање правно уреди, пре свега тако што ће бити предвиђено да машине смеју да буду само средство у човековим рукама, које му помаже да ствара. У корену те филозофије је иста она филозофија коју је својевремено изнео Исак Асимов, говорећи о принципима роботике: ниједан робот не сме да повреди људско биће. И мени се чини да је у корену овога што аутори траже исти страх – како да се заштитимо од тога да нас вештачка интелигенција не повреди, да не остави милионе креативних људи на свету без посла и егзистенције”.
Милан Чукић, државни секретар Министарства привреде, између осталог је истакао: “Kључни пропис на коме смо у претходном периоду радили је Закон о ауторским и сродним правима, и ово је идеална прилика да посебно истакнем да је Европска комисија, у свом последњем извештају пре неколико дана, истакла да Србија има добар ниво заштите интелектуалне својине. Овај пропис чини темељ наших креативних индустрија. Преко сто хиљада, махом младих људи, ради у том сектору код нас”.
Марина Соковић, помоћник министра у Сектору за науку Министарства науке, технолошког развоја и иновација, у свом говору је истакла: “Kао што сви знамо, наука као покретач друштва почива управо на добијеним резултатима, који су производ интелектуалног развоја и интелектуалних резултата које постижу наши научници и наши истраживачи. Већина прво помисли да се ту ради само о патентима за заштиту техничких решења. Али, упознавајући се са радом у току измена подзаконских аката, приметили да смо ту није у питању само заштита поменутих категорија, већ и разних бактеријских сојева, врста, сорти. У разговору са нашим колегама који се тиме баве, видели смо да је то заиста исцрпни рад који траје 10 и више година. Мислим да ови људи заиста заслужују, управо кроз заштиту свог рада и заштиту интелектуалне својине, да добију признање и да им се то на неки начин валоризује”.
О публикацији „Предузетничке идеје: Водич за интелектуалну својину за стартапе“ и другим WIPO алатима за стартапе, говорили су Силвија Трпковска из Светске организације за интелектуалну својину (IP for Business Division) и Ришар Фрелек (Ryszard Frelek), представник Секције за средњеевропске, балтичке и медитеранске земље у овој организацији.
Силвија Трпковска је у свом говору навела: “Србија је с правом поносна на своју иновативност и креативност, као и дугу традицију интелектуалне својине; изуме који мењају свет и уметничка дела од историјских времена до данас. Завод за интелектуалну својину Републике Србије се ставио на располагање својим изумитељима, ствараоцима, продуцентима и бизнисима, и то је у сржи његове активности. Завод представља и одличан пример за читав регион захваљујући напредном и разноврсном приступу у промовисању интелектуалне својине као средству за економски и културолошки развој”.
Ришар Фрелек се посебно осврнуо на индустрију видео игара као добар пример значаја заштите интелектуалне својине: “Желимо да нагласимо да интелектуална својина није само законско питање, где треба да учимо о законским параграфима и бројевима. Она је веома важан алат за бизнисе који ће вам помоћи да успете у вашем послу. Један од примера је развој видео игара, јер је интелектуална својина у срцу ове индустрије. Од приче, преко музике, гласовне глуме, графичког дизајна, до брендирања и маркетинга, све је омогућено и заштићено интелектуалном својином”.
Награде Светске организације за интелектуалну својину добитницима су уручили Владимир Марић и Силвија Трпковска.
Награда WIPO National Award for Inventors, у категорији за проналазача или групу проналазача за патент који је у важности и који има конкретну примену и доказан успех на тржишту, припала је Војину Јеремијевићу, који је остварио заштиту патента број РС64046 за проналазак под називом „Побољшани уређај за заштиту и неутралисање медицинске игле”. Сврха овог проналаска је смањење могућности случајне повреде убодом игле код здравствених радника, а које настају током или након давања ињекције, као и током руковања са зараженим оштрим предметима пре и након одлагања.
Војин Јеремијевић је о награди и свом изуму рекао: “Ово је препознавање и признање дугогодишњег рада на развоју наизглед толико једноставног, али врло компликованог проналаска са широким пољем примене. Новац никад не сме да буде проблем за сигурност, а захваљујући оригиналном дизајну, сигурносној игли је потребна минимална количина убризгане пластике за њену реализацију. Резултат је да је њена производна цена идентична са стандардном убодном иглом”.
Награда WIPO National Award for Enterprises, у категорији за домаће правно лице или домаћег предузетника за привредну примену индустријске својине, припала је привредном друштву ЗЕЛЕНО ЖИТО НЕМЕТ ДОО, Палић, која тренутно има 10 заштићених жигова за своје производе. Фирма се бави производњом производа од спелте, а након што је урадила лиофилизацију спелте сада она може да се конзумира у облику прашка, где сам производ чува у већој концентрацији своје благотворне састојке, може да траје дуже, а за оне којима смета укус, осмишљена је и спелта у таблетама, као и спелта са медом, лиофилизирани сок од јечма за енергију и детоксикацију организма, спелта за спортисте, итд.
Kлементина Kовач Немет, сувласница фирме, о значају награде и заштите интелектуалне својине је рекла: “2014. сам за фирму направила први жиг, када нисам ни знала његов значај. 2020. смо имали озбиљне проблеме са нелојалним конкуренцијама, и то је отишло до крајности кад су нам чак копирали амбалаже. Тада смо видели наш пропуст и приметили да смо то требали да заштититимо. Тада сам схватила значај жига. Захваљујем се стручном жирију на награди”.
Награда WIPO National Award for Schoolchildren, у категорији ученика или групе ученика средње школе за проналазак, припала је Милану Мирчићу ученику 4. разреда Гимназије Младеновац, за проналазак под називом: „Систем вештачке интелигенције за бихејвиорално-психолошку анализу”. Идеја овог проналаска била је направити уређај који ће, користећи моћ вештачке интелигенције за објектну детекцију, у реалном времену анализирати и препознавати покрете тела испитаника.
Милан Мирчић је о свом проналаску рекао: “Имао сам жељу да спојим своју љубав према психологији и своју љубав према информатици. Тако је настала идеја за уређај који ће користити вештачку интелигенцију да анализира покрете тела људи, и на основу тога процењује како се неко осећа у датом тренутку. Сама анализа говора тела већ увелико постоји и користи се разне врсте испитивања. Једна од мање популарних и пожељних јесте за време полицијског испитивања, али такође и за различите врсте психолошких анализа. Овај рад то може аутоматизовати и убрзати. То је била моја жеља”.
Награда National Award for Creativity, у категорији за аутора за монографско дело/студијску изложбу са каталогом у области друштвено хуманистичких наука, припала је господину Димитрију Вујадиновићу, за публикацију са називом: „ХЛЕБ У ПОСЛОВИЦАМА И ИЗРЕKАМА НАРОДА СВЕТА”. Ова публикација представља својеврсну антрополошку историју хлеба. Аутор је сакупио више од хиљаду језгровитих антрополошких мисли посвећених хлебу које у лаконским изразима сабирају вековну народну мудрост и осећање симбиозе живота и хлеба.
Димитрије Вујадиновић истакао неколико мисли о хлебу: ”Достојевски је својевремено рекао да на свету ништа није тако позитивно као хлеб. Наш народ, када жели да неког посебно похвали, каже – добар као хлеб. А када жели да га оцрни каже – хлеб му се огадио”. Говорећи о садржају овог дела, аутор је истакао: “Тема јесте хлеб, али хлеб није само храна. Он је симбол среће и несреће, доброг и лошег, здравља и болести, богатства и сиромаштва. И наравно, велики религијски симбол. На свему што нас данас окружује и што смо створили, можемо да захвалимо хлебу”.
У сарадњи са Светском организацијом за интелектуалну својину, додељена је и награда за домаће правно лице са највећим интензитетом коришћења међународног система регистрације жигова током 2023. године – награда WIPO National Award for WIPO Users. Ова награда је припала компанији „ГАЛЕНИKА АД БЕОГРАД“, која је током 2023. године у односу на сва домаћа правна лица имала највећи број међународно регистрованих жигова.
Александра Машић, представница награђене компаније, о значају ове награде је рекла: “Од почетка свог пословања,Галеника значајан сегмент пословне политике базира на интелектуалној својини у оквиру фармацеутске индустрије. То је несумњиво важан део у развоју корпоративног бренда Галеника, који је постао чувен жиг, који ма добру репутацију и коме се верује. Исто је и са нашим производима. Штитећи своје жигове, Галеника штити знање, квалитет, потрошаче, и своје пацијенте”.