У среду, 27. новембра 2024. године у свечаној сали Привредне коморе Србије у Београду, поводом обележавања 104. годишњице Завода за интелектуалну својину Републике Србије, додељене су награде победницима такмичења Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) за 2024. годину у пет категорија.
Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Републике Србије, у свом уводном говору присетио се речи Иве Андрића и важности очувања људскости у свему чиме се бавимо:
“Пало ми је на памет нешто што сам прочитао у роману „Знакови поред пута“, један маестралан осврт Иве Андрића на човеков однос према дочеку Нове године. Последње дане старе године, како каже Андрић, људи обично одбаце као мрвице хлеба из цегера и сву своју пажњу усмере на тај свечани тренутак одласка старе и доласка нове године. Мени се учинило, то сам кроз смех у себи приметио, да је и наш однос према овој данашњој прослави био помало такав.
Догодине је јубилеј, догодине нам долазе гости из иностранства, а ово данас је славље у кругу породице. Такорећи, родбина нам долази на славу. Али мени се ипак чини, и то осећање се све више појачава како године пролазе, да су највреднији тренуци мог живота они које сам провео с људима које волим, с којима ме је везало само осећање пријатељства и добрих и искрених намера.
Стога ми је ова 104. годишњица Завода баш таква, као и све друге до сада, пријатно окупљање међу старим познаницима, које повезује исти посао и бројне лепе заједничке успомене. Сада смо ту, драги пријатељи, поново заједно, као и много пута до сада”.
Директор Марић је изразио захвалност Привредној комори Србије на угошћавању ове свечаности, услед тренутних радова на згради Завода:
„Прослава Дана Завода ове године није могла да се одржи у Књегиње Љубице 5, јер се тамо тренутно изводе радови. Зграда се после много година реновира и то је заиста изванредна ствар. Захвалан сам Влади Републике Србије и Европској Унији, чијим средствима се ти радови финансирају.
До пролећа 2025. године, радови на нашој згради требало би да буде завршени, а услови за рад биће беспрекорни. Ни до сада, по мом мишљењу, нису били лоши, али тада ће бити још бољи и још хуманији. Упркос ванредним околностима, у којима Завод већ неко време ради, наш радни учинак није ослабио“.
Истакао је такође позитивно достигнуће у заштити права глумаца до којег је дошло у претходној години:
„С великим задовољством бих истакао и да је наша колективна организација која штити права глумаца по први пут ове године спровела расподелу прихода. То је по мом мишљењу још један корак у добром смеру.
Не само зато што ће то побољшати економски положај тих људи. То је последица. Већ зато што то показује да се и ми као друштво у целини мењамо на боље.
Поштовање интелектуалне својине јесте одраз степена цивилизованости једног друштва. Једног народа. Па признање треба одати и свим оним привредним субјектима који у Србији поштено плаћају ту накнаду нашим ауторима и носиоцима сродних права.“
Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, је у својој поздравној речи изнео значај дугогодишње традиције очувања права интелектуалне својине у Србији:
„Традиција од 104 године Завода за интелектуалну својину говори у прилог томе да смо ми заиста економија која може да се похвали разумевањем шта значи интелектуална својина иако се у тих 104 године у разним ситуацијама у којима смо се налазили, у доста тешким ситуацијама, најгоре нам је ишло када се нису поштовала права интелектуалне својине. Чини ми се да за задњих 20 година постепено напредујемо и то се заиста и види по резултатима. Прво, јасно нам је да је подстицај на раст инвестиција директан ефекат онога што ради Завод и управо због тога можемо да кажемо да су и иновације и инвестиције у порасту и да су инвестиције директно везане за заштиту интелектуалних права, посебно стране директне инвестиције, велики брендови не иду у земље које не штите интелектуална права и тамо они не инвестирају.
То је можда и најбољи део наше економије у овом тренутку – 4.5 милијарди годишњих инвестиција и присутност свих глобалних брендова је такође веома важна. Показатељ раста интелектуалне својине је управо и раст оног сектора који је у задњих 20 година највише доприноси економије – сектор нових технологија, ИТ, вештачке интелигенције, све што се везује за то.
Можемо да се похвалимо да са извозом од 3.5 милијарде на годишњим нивоу који је остварила управо IT индустрија, и тиме са неких 2-3% дошла на 12-13% укупне економије. То је сјајан и врло егзактан показатељ у којом смеру заштита интелектуалне својине утиче на ову област. На крају, када дођете до незапослености од неких 8-9%, јасно вам је да нове инвестиције и ново запошљавање може да дође управо из оних области које су високотехнолошке, које траже људе са високим образовањем, са великим знањем, и управо ту интелектуална својина даје ону додатну предност једној економији“.
Бојан Жировић, председник Скупштине Глумачке организације Србије (ГОС), је у свом говору истакао значај почетка исплате тантијема од стране ГОС својим члановима:
“Завод за интелектуалну својину Републике Србије је 11. октобра 2021. године донео решење којим је на период од 5 година усвојио захтев Глумачке организације Србије и издао је дозволу за обављање делатности колективног остваривања права интерпретатора који се лично ангажују на интерпретацији у оквиру одређеног драмског, драмско музичког, кинематографског или телевизијског дела.
Уследио је рад на усвајању плана расподеле, изради сајта, преко кога би се корисници права регистровали и класификовали своја дела и још много других ствари које су резултирале да је ГОС извршио прву исплату тантијема почетком августа 2024. године.
До 31. октобра, исплаћено је укупно 420 носилаца права. У настојању да максимално изађемо у сусрет свим носиоцима права, који се свакодневно јављају, средином новембра, исплаћено је још 119 интерпретатора, који су своје улоге пријавили у периоду август-септембар 2024. Упркос проблемима приликом исплата нерезидентима, ГОС је до 22. новембра исплатио деветоро нерезидената који су приступили ГОС-у”.
Он је такође изразио захвалност на помоћи коју је држава пружила у остваривању овог циља:
„Јако се добро осећам, јер је држава препознала проблем једне угрожене групе, понудила је могућност да тај проблем реши и пружила подршку за решење тог проблема. Срећан сам јер смо ми као еснаф препознали заједнички интерес, окупили се и удружили снаге да остваримо своје право. Осећам се поносним јер смо једна од ретких организација у Европи, у региону свакако, када снимам нешто ван Србије, колеге ми посебно скрећу пажњу на то и са уважавањем говоре о српским глумцима.
Поносан сам што је план расподеле направљен тако да нико не буде потцењен, омаловажен, што смо усвојили једногласно да не мали део средстава одвојимо у Солидарни фонд, којим ћемо имати могућност да помогнемо колегама у невољи. Срећан сам што ће право од наших дела остваривати и наши наследници. И верујем да ћемо на таласу ове победе ићи и даље у тражењу решења за проблеме наше професије, положаја на тржишту, услова рада и тако даље.“.
Горан Јовић, директор Регионалне привредне коморе Лесковац је у свом говору истакао значај који ознаке географског порекла имају за локални економски развој Лесковца и окружења:
„Ми смо кренули са лесковачким роштиљем још давне, 2007. године, заштитили лесковачки домаћи ајвар 2011. године. Међународна заштита лесковачка домаћег ајвара преко Лисабонског аранжмана је уследила 2012. године. И то је један од четири производа који су међународно заштићени по Лисабонском споразуму.
Мислим да је то мало, како је господин Марић рекао, треба радити још доста на овоме, треба радити на заштити и да заштитимо наше производе, јер имали смо један период вакуума где су нам многе земље у окружењу узимале производе и заштитили их пре нас. Међутим ми се трудимо да то стигнемо ја мислим да то радимо успешно.
Када видите да људи живе већ од тога што сте им ви омогућили да заштите, кад видите да је тај производ од 3 до 5 пута скупљи на тржишту, да људи почињу да живе, да газдинства почињу да живе, да газдинства постају мали предузетници, микропредузећа, па и мала предузећа и да многи већ од тога праве озбиљан бизнис. Што значи успели смо ту неку нашу културну баштину да истакнемо и да полако заштитимо, оно што је аутентично за наша подручја. Имали смо јако добру организацију, јако добру вољу и наш први производ који смо заштитили био је представљен у Сијени, у Привредној комори Сијене.
Поносимо се оним што радимо и, наравно, кроз разне пројекте које смо имали у протеклом периоду преко фондова Европске уније и успели смо да се позиционирамо за лидера свих брендова овде на југу Србије. Битно је да се не стидимо онога што имамо, битно је да промовишемо оно што имамо, да задржимо квалитет, али не на конто квантитета, наравно да се повећа и квантитет, и сигурно резултат неће да изостане“ .
Радивој Ћулум, из Пољопривредног газдинства Ћулум, је изнео своја искуства о значају ознаке географског порекла „Футошки купус“ за пољопривредне произвођаче из Футога:
„Футошки купус постоји 300 година у Футогу. Од 1979. године наша фирма се бави кисељењем. Негде 2002.-2003. године ми смо кренули у идеју да обележимо наше производа на неки начин. Тада смо у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину негде 2008. године први пут сертификовали наш производ.
У тој целој причи смо ми у склопу Удружења футошки купус покушавали стално да гледамо шта се ради по другим земљама, па смо и користили та искуства и посећивали смо Италију, Француску, које су највише одмакле, и Швајцарску. И видели смо да производи које ми имамо у Србији, могу да се обележе и да постоје на овом терену и на тај начин да подстакнемо произвођаче који се баве том производњом“.
Награде Светске организације за интелектуалну својину добитницима је уручио Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Републике Србије.
Награда WIPO National Award for Inventors, у категорији за проналазача или групу проналазача за патент који је у важности и који има конкретну примену и доказан успех на тржишту, припала је проф. др Александри Иветић, која је остварила заштиту патента број RS 65548 за проналазак под називом „Стабилизатори силаже“. Проналазак заштићен патентом, пружа сигуран и ефикасан начин очувања силаже од штетне оксидације ваздухом и ствара сигурно окружење за развој бактерија млечне киселине. Примена овог иновативног адитива има своју позицију на тржишту која ће се и даље развијати у наредном периоду. Уговори о сарадњи су потписани са неколико компанија у земљи и иностранству које се баве производњом и комерцијализацијом адитива.
Александра Иветић је о награди и свом изуму рекла:
“Захваљујем се што сам добила ову престижну награду. Велика ми је част и задовољство као проналазачу. То су моменти који се памте, јер ми као проналазачи смо највећим делом током свога рада сами. Усмерени само на себе и на неку креативну енергију, надајући се да ће дати резултат и да ће макар за зрнце у овом друштву нешто померити на боље”.
Награда WIPO National Award for Enterprises, у категорији за домаће правно лице или домаћег предузетника за привредну примену индустријске својине, привредном друштву „Perfect Body Shine“ из Београда чија је власница Јасмина Момчиловић Николић. Ово предузеће бави се производњом и продајом козметичких апарата који неинванзивно и ефикасно решавају изазовне естетске потребе лица и тела. Иновативан дизајн и технологија за ове апарате заштићени су на националном и међународном нивоу. Предузеће „Perfect Body Shine“ изабрано је да представља Србију на изложби која је организована у јулу 2023. године у Женеви у седишту Светске организације за интелектуалну својину.
Јасмина Момчиловић Николић, власница фирме, је у свом емотивном говору истакла значај заштите квалитетних производа:
“Мој циљ када сам ушла у цео овај пројекат, био је да све своје производе заштитим, да патентирам, да буде српски производ, као што то и јесте, 95% је српски производ, и да буде све ручни рад. Да све буде заштићено, да буде луксузно, да се ми, као Србија, представимо на изузетно луксузан начин. Такве су и реакције у свету. Сви су фасцинирани целим овим пројектом.”.
Награда National Award for Creativity, у категорији за аутора за монографско дело/студијску изложбу са каталогом у области друштвено хуманистичких наука, припала је господину др Слободану Антонићу, редовном професору Филозофског факултета, Универзитета у Београду, за књигу Колонијално (анти) образовање. Професор Антонић, у награђеној књизи испитује кризу образовног система повијеног под бирократским притисцима који образовни систем види само као потрошњу а не као непрекидно стварање и нуди критички увид у утицаје које глобализација има на српски образовни систем. Закључак је да, добро образовање увек треба да има првенство у односу на све друге друштвене делатности и у том контексту може да се најбоље схвати егзистенцијални значај интелектуалне својине.
Професор Слободан Антонић истакао је основне 2 идеје своје књиге:
” Захваљујем се жирију и Заводу што су препознали и наградили две идеје које су садржане у овој књизи. Прва идеја је да кад је реч о нашој просвети, нашим образовању, морамо да најпре препознамо оно што је у њему добро. Наиме, ми имамо такозвани парадокс реформе, а то је да стално причамо какво је образовање, како морамо да га реформишемо и да га сталнo у таласима реформишемо, а то образовање, та просвета даје врхунске научнике, и стручњаке који су у Европи и у свету изузетно цењени. Па како то образовање и та просвета који нама не ваљају и који се стално морају реформисати имају тако добре резултате? Прво морамо да раздвојимо оно што је добро од онога што је лоше и то је једна од идеја ове књиге.
А друга идеја се тиче самог медија, књиге као медија. Ми имамо проблем, имамо проблем то што нама одлазе генерације које читају, које воле да читају, а долазе нам генерације које имају проблем са књигом као медијом”.
Награда WIPO National Award for Schoolchildren, у категорији ученика или групе ученика средње школе за проналазак, припала је Милошу Радуловићу, ученику Машинско-саобраћајне школе у Чачку, који је од ове године студент Факултета техничких наука у Новом Саду, са проналаском Соларни пратећи системи и складиштење обновљиве енергије (Solar Tracker и HHO generator). Милош Радуловић је добитник многобројних награда у области иновација, међу којима је и прва награда за истраживачки рад на државном такмичењу талентованих ученика средњих школа у Чачку у мају ове године. Проналазак Соларних пратећих система уз складиштење обновљиве енергије (Solar Tracker и HHO generator) решава проблем ефикасности соларних панела који оптимално искоришћавају соларну енергију праћењем Сунца по одређеним осама. Овако дефинисано решење нуди већи ниво излазне енергије у односу на статичке монтаже соларних панела и као такав решава проблем јефтиног складиштења обновљиве енергије.
Милош Радуловић је о у свом говору нагласио:
“Желео бих да се захвалим професорима који су ме инспирисали да направим цео пројекат. Имали смо такмичење где смо требали да направимо пројекат који ће користити потпуно зелену енергију, а моја идеја је била да употребимо нешто што је већ зелено, тј. соларне панеле и да то побољшамо за неких 20-30%. Уз додатак коришћења ХХО генератора за сам систем, можемо да издвојимо добијену енергију и да је складиштимо боље него што то могу да раде акумулатори”.
У сарадњи са Светском организацијом за интелектуалну својину, додељена је и награда за домаће правно лице са највећим интензитетом коришћења међународног система регистрације жигова током 2023. године – награда WIPO National Award for WIPO Users. Ова награда је припала компанији „MAXIMA D.О.О, Драгише Мишовића 16, 32240 Лучани“, која је током 2024. године у односу на сва домаћа правна лица имала највећи број међународно регистрованих жигова.
Мирјана Перовић, директорка продаје за Београд и Војводину из компаније MAXIMA д.о.о, о значају међународне заштите производа жиговима је рекла:
“Почели смо са дневном производњом у количини од 5 тона, после 30 година имамо дневну производњу од 1000 тона, имамо годишње приходе од 80 милиона евра и више од 300 запослених. Осим на домаћем тржишту и у тржишту региона, односно држава бивше Југославије, јако пуно производа продајемо и на европском тржишту, на тржишту Италије, Француске, Луксембурга, Словачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Шведске, Малте и Кипра, где без постојања наших жигова и улагања у наше брендове то све не би било могуће у тој количини.
Наше улагање у интелектуалну својину говори о нашој амбицији да наше пословање ширимо и даље. Мислимо да све компаније треба на време да заштите своје жигове на којима су радиле дуги низ година јер је бренд и репутација коју имамо наше највеће благо”.
Свечаност је настављена одржавањем коктела и најавом изложбе „Чувари иновација“ о првим српским патентима, која се отвара 12. децембра у 18 часова у Музеју науке и технике, у Скендербеговој улици број 51 у Београду.
Ова изложбена поставка првих српских патента, признатих од стране тадашње Управе за индустријску својину, планирана је да се одржи 2021. године, поводом 100 година од признања првог српског патента, али из познатих разлога епидемије није реализована тада. Јавност ће моћи да види реализоване прототипове српских патента из првих неколико година постојања Управе за индустријску својину, а чији је следбеник Завод за интелектуалну својину.
