Док Завод за интелектуалну својину бележи 105 година постојања, производи са географским пореклом се у Заводу правно штите нешто краће, од 1981. године. Тржиште хране и пића одликује растући тренд тражње за производима чија додатна вредност произлази из квалитета, специфичности поднебља са којег долазе.
Ознаке порекла као право интелектуалне својине су управо један од најбољих алата за обележавање и разликовање производа са географским пореклом од свих других производа.
Такве ознаке, истакнуте на амбалажи, дају ексклузивност производу и упућују купца на одређени регион или место, са којег тај производ потиче. На пример, „Хомољски мед“ обавештава потрошача да тај мед потиче из региона Хомоља; „Златарски сир“ обавештава потрошача да сир потиче из златарског краја.
Специфичне карактеристике ови производи дугују посебним микро-климатским условима поднебља из којег потичу, као и вештини људи који их праве. Зато и представљају склад природе и умећа локалног становништва и једино право интелектуалне својине које поседују локалне заједнице. Неки од њих су и нематеријално културно наслеђе Србије (Пиротски ћилим, Пиротски качкаваљ, Бездански дамаст, Сврљишки белмуж), а неки поред тога и човечанства (Злакуса).
Поводом ознака географског порекла у Заводу се воде два одвојена правна поступка. Први је поступак за установљење ознаке географског порекла. На пример установили смо ознаку „Ариљска малина“ (могуће једину малину са географским пореклом у Европи). Тиме смо установили стандард и рекли: каква све својства има та малина, на ком географском подручју и на који начин се гаји, какви климатски услови постоје на том подручју, како се пласира на тржиште.
Други поступак је поступак за стицање својства овлашћеног корисника ознаке порекла. Произвођач који производи на датом географском подручју, подноси захтев да му се призна право коришћења регистроване ознаке порекла. У ту сврху он доказује да његови производи заиста испуњавају услове из елабората одређене ознаке. Такав захтев, пре свега, не може да поднесе било који произвођач малине у Србији, већ само онај који производи у ариљском крају. А онда, ни тај произвођач из Ариља не може да гаји ту малину било како, већ тачно онако како је записано у елаборату о „Ариљској малини“. Да ли он то заиста и ради, проверава овлашћено, сертификовано тело. Само сертификовани произвођачи имају право да користе ове ознаке и да забране сваком другом лицу да их у промету користи. У томе се састоји њихов монополски карактер.
Када потрошач купи производ са гарантованим географским пореклом, он може да буде сигуран да тај производ заиста потиче са датог географског подручја; да су његов квалитет и све карактеристике, још пре него што је доспео на тржиште, проверене и гарантоване од стране сертификационог тела.
Већина српских производа са географским пореклом је правно заштићена у последњих 25 година. То указује на релативно скромно искуство у њиховој примени на тржишту. Стога ћете ове производе најпре наћи у локалним заједницама. Поред тога доминацију укуса ових производа можете искусити сваке године на Међународном сајму етно хране и пића.
