ЕПО Опсерваторија за патенте и технологију објавила је студију „Advancing women in STEM: A data driven assessment of the gender gap across Europe’s innovation ecosystem“, која анализира учешће жена у истраживању, иновацијама, проналасцима, патентном систему и технолошком предузетништву у Европи.
Студија је објављена уочи Међународног дана жена и указује на спор напредак, али и на значајан неискоришћен иновациони потенцијал жена у STEM областима.
У изради студије учествовала су 22 национална завода, која су пружила подршку у промоцији и комуникацији, као и информације о иницијативама које се на националном нивоу развијају ради подршке женама у STEM областима. Допринос су дале и европске институције и организације, међу којима су Европска комисија (DG Research and Innovation), Европски институт за иновације и технологију (EIT), Европски институт за родну равноправност (EIGE) и Институт професионалних заступника пред Европским заводом за патенте (epi).
Студија обједињује ажуриране патентне показатеље за све државе потписнице Европске патентне конвенције (EPC), податке о европским стартапима из ЕПО алата Deep Tech Finder, као и повезане податке који прате каријерне путеве у STEM областима – од докторских студија и научних публикација до патентирања и предузетништва. У том делу посебан значај има и пројекат DOC-TRACK, академска истраживачка иницијатива подржана у оквиру Академског истраживачког програма (ARP) ЕПО-а.
Према подацима из студије, удео жена међу проналазачима наведеним у европским патентним пријавама достигао је 13,8% у 2022. години, што представља благи раст у односу на 13% у 2019. години. Истовремено, удео европских патентних пријава у којима је наведен најмање један женски проналазач порастао је са 21,6% у 2019. на 24,1% у 2022. години, што указује на веће учешће жена у тимском проналазачком раду. Највеће учешће жена забележено је у областима фармације (34,9%), биотехнологије (34,2%) и прехрамбене технологије (32,3%), док је најниже у областима машинских алата (5,7%), основних комуникационих процеса (5,5%) и машинских елемената (4,9%).
Када је реч о различитим типовима подносилаца патентних пријава, универзитети и јавне истраживачке организације бележе знатно већи удео жена проналазача (24,4%) у односу на привредна друштва (11,6%) и појединачне проналазаче (12,5%). Ови подаци указују на то да се родни јаз продубљује при преласку из академског окружења ка привредној и комерцијалној примени иновација.
Студија показује и да је родни јаз посебно изражен код стартапа који имају патентне активности. Жене чине око 10% оснивача европских технолошких стартапа који имају европске патентне пријаве, док 13,5% таквих стартапа има најмање једну жену оснивача. Поређења ради, код стартапа који немају патентне активности, удео жена међу оснивачима износи 17,4%, што потврђује да је родни јаз израженији у високо технолошким и патентно интензивним подухватима.
Новији стартапи показују нешто повољнију слику: у стартапима млађим од пет година удео жена међу оснивачима износи 14%, док код компанија старијих од 20 година износи 5,9%. Ипак, учешће жена опада у каснијим фазама раста и финансирања, што указује на додатне изазове са којима се жене суочавају у развоју и ширењу технолошких компанија.
У патентним професијама учешће жена је веће него међу проналазачима. У 2025. години жене су чиниле 25,5% патентних испитивача у ЕПО, више од 30% новозапослених, као и 29,2% европских патентних заступника.
Студија такође указује на постепено смањивање учешћа жена током образовног и каријерног пута у STEM областима. Иако жене чине око 37% доктора наука у STEM областима у Европској унији, оне су приближно двоструко мање заступљене од мушкараца међу докторима наука који касније постају проналазачи. Истовремено, анализа показује да истраживања жена имају упоредив иновативни потенцијал са истраживањима мушкараца, што упућује на то да су узроци мањег учешћа жена у патентирању пре свега социолошке, институционалне и економске природе.
У циљу да, поред статистичких показатеља, укаже и на позитивне примере из праксе, студија представља и профиле четири успешне жене проналазаче: Дејм Керол Робинсон (Dame Carol Robinson) и Корделије Шмид (Cordelia Schmid), које су добитнице Европске награде за проналазаче, као и Пилар Гранадо (Pilar Granado) и Мари Перен (Marie Perrin), које су добитнице Награде за младе проналазаче.
Сазнајте више и прочитајте студију у целости на следећем линку.
