У понедељак, 24. фебруара 2025. године у Музеју науке и технике у Београду, а у склопу изложбе „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“, као пратећи програм, одржано је предавање стручњака Завода за интелектуалну својину.
У првом делу предавања дат је приказ савремених трендова у патентним активностима у свету и код нас. Према подацима Светске организације за интелектуалну својину – WIPO, у 2023. години у свету је поднето 3.55 милиона патентних пријава, од којих је највише поднето у пет завода за интелектуалну својину, око 1.7 милиона пријава је поднето у Кини, око 600 хиљада у САД, следе Јапан, Република Кореја и Европски завод за патенте. Укупан број пријава за заштиту проналазака патентом у Србији у 2024. години је био 1461 а од тога 10% пријава је домаћих подносилаца, док 90% пријава представљају углавном пријаве страних подносилаца за валидацију Европског патента. У 2024. години међу пријавама патената домаћих подносилаца, око 40% односно 54 пријаве поднете су од стране научно-истраживачких организација, института и универзитета, што је највећи број у последњих 15 година. Тај број говори у прилог томе да су истраживачи више свесни значаја патентне заштите као једног од средстава за трансфер знања у привреду.
У погледу успостављања стратегије патентирања, у другом делу предавања презентована је анализа развоја патентне стратегије Николе Тесле у периоду између 1885. и 1893. године, базирана на до сада познатим патентима Николе Тесле. Утврђено је да је Теслина патентна стратегија, као део његове пословне стратегије, од самог почетка имала глобални карактер, будући да није била ограничена само на Сједињене Америчке Државе, у којима је Тесли било одобрено највише патената, већ да је била усмерена на тадашње индустријски развијене земље Европе, као и на њихове поједине економски развијене колоније. Иако се у почетку Теслина патентна стратегија показала веома успешном, касније су се испољиле и њене слабости, јер поједини Теслини проналасци нису довели до довољно високог повраћаја уложених средстава, тако да је долазило до све већих застоја у одвијању наредних циклуса. Ти застоји су коначно и довели до неуспеха ове стратегије, а следствено томе и до великих финансијских проблема с којима се Тесла суочио у другој половини живота.
