Патенти

Руђер Бошковић

(1711-1787)

Важи за једног од најзначајнијих научника свог времена и утемељивача савремене науке. Бројне научне и образовне установе носе његово име, као и један кратер на месецу. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, теолог, књижевник и дипломата. Цео радни век провео је у иностранству, где је стекао и светску славу. Био је професор универзитета, оснивач и пројектант Миланске опсерваторије, најмодерније у свом добу, и директор Оптичког института Француске морнарице. Сматра се претечом теорије релативности, коју је изложио у свом капиталном делу „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи“, јер су за њега време и простор релативни. Jединственим законом силе, према коме се смењују привлачна и одбојна сила између честица у зависности од њиховог размака, допринео је открићу структуре атома и подстакао даљи развој схватања структуре материје. Био је и зачетник модерног грађевинског инжењерства, јер је у раду на санацији куполе Базилике светог Петра формирао први механички модел једне грађевине у историји. Бошковић је аутор теорије о аберацији светлости, а звезде је замишљао као већа или мања сунца.

Oснивач је практичне астрономије и пионир у испитивању и израчунавању грешака мерних инструмената. Познат по изумима инструмената за астрономска мерења, као што су призма са променљивим углом, кружни микрометар и телескоп напуњен водом, и по побољшању инструмената за мерење времена и углова. Први је одредио висину тропосфере, пречник сунца и једначину кретања комета. За прва мерења облика наше планете изумео је геодетске мерне летве са сталцима.