Лазар Хиландарац (такође познат и као Лазар Србин) рођен је у граду Призрену, у другој половини XIV века, али тачна година његовог рођења није позната. Био је монах црноризац у Хиландару, на Светој Гори, али је вероватно у време после Косовског боја прешао у Москву, на двор Василија I, великог кнеза Москве и Владимира. По његовом налогу 1404. године је пројектовао, израдио и поставио први велики механички часовник у Русији, који је уједно био и први јавни часовник у овој земљи.
Часовник се налазио на једној од кула кнежеве палате, у близини цркве Светих благовести. Био је погоњен механички, помоћу опруга и тегова, а ударцима чекића означавао је пуне сате и њихове четвртине, док су се на бројчанику, уместо бројева, налазила слова црквено-словенске азбуке.
Иако Лазар није сам измислио целу конструкцију, треба имати у виду да су у том периоду малобројни мајстори (који су називани и уметницима) часовнике израђивали у потпуности самостално и да је сваки од њих уносио сопствене иновације у претходно постојеће конструкције.
Хронолошки посматрано, сматра се да је Лазарев сат четврти по реду настанка, а у сваком случају припада групи од десет технолошки савршенијих часовника овог доба.
Лазарев сат радио је непрекидно целих 217 година, када је замењен новим. Нажалост, кула на којој се налазио касније је нестала у пожару, тако да се само претпоставља где се тачно налазила.