Патенти

Огњеслав Костовић

(1851-1916)

Oгњеслав Костовић, капетан руске војске и проналазач, рођен је у имућној српској породици трговаца житом, у селу Врањево код Новог Бечеја. У Будимпешти је завршио Високу техничку школу. После студија, Костовић је, као капетан очевог брода „Слога“, превозио шлепове са житом. По доласку у Русију (1878) Костовић се прикључио групи руских стручњака и официра, који су настојали да унапреде развој ваздухопловства. Учествовао је у покретању првог руског ваздухопловног часописа „Ваздухопловатељ“, чији се први број појавио јануара 1880, а био је и иницијатор оснивања „Руског ваздухопловног друштва“ и његов први председник.

Костовић је и пре доласка у Русију имао иза себе низ изума везаних за конструкцију бродова и хидротехничке радове под водом. Године 1884. направио je балон „Хелиос“ којим је летео изнад Санкт Петербурга, ушавши у историју као први српски балониста. Костовић је октобра 1887. године руском престолонаследнику представио подморницу. Иако планови подморнице нису сачувани, верује се да је Костовић намеравао да као погон примени свој бензински мотор (четворотактни са електричним паљењем, снаге 80 КС), а за градњу трупа материјал арборит (врсту шпер плоче), који представљају његова два најзначајнија реализована проналаска.

Најзначајнији Костовићев пројекат био је дирижабл, којим се могло управљати захваљујући томе што је Костовић предвидео да има чврсту и лаку конструкцију од арборита. Израда дирижабла „Русија“ започела је 1882. године и трајала је све до 1888, али је oн следеће године изгорео чекајући пробни лет. Костовић је своје проналаске, осим у Русији, заштитио бар у 7 земаља, али тачан број његових патената још увек није познат.