Ђорђе Станојевић био је припадник плејаде великана који су водили Србију путем напретка. Физичар, астроном и метеоролог по образовању, после школовања у иностранству, 1887. године се враћа у домовину. У многим областима науке у Србији био је зачетник: први српски астрофизичар и аутор радова из ове области. Остварио је прву радиоемисију и направио први рентгенски снимак, а написао је и прву српску књигу о ваздухопловству. Био је велики популаризатор науке и ректор Београдског универзитета (1913-1921). Ангажовао се на укључивању Србије у систем међународних стандарда и имплементацију метричког система. Ђорђе Станојевић је пре свега остао запамћен као човек који је одлучујуће утицао на почетак коришћења електричне енергије у Србији. Већ 5 година после изградње хидроцентрале на Нијагариним водопадима, Станојевић у Ужицу спроводи изградњу хидроцентрале по Теслином систему. За њом следе хидроцентрале у Вучју, Нишу, Великом Градишту, Ивањици и Власотинцу, омогућавајући електрификацију и индустријализацију Србије. Захваљујући његовом залагању Београд добија електрично осветљење 1893. године, а већ следеће године и електрични трамвај. Захваљујући личном пријатељству успео је да доведе Николу Теслу у једину посету Србији, 1. јуна 1892. године, а две године касније објављује књигу „Никола Тесла и његова открића“.
Велика Станојевићева љубав била је фотографија. Аутор је прве српске фотографије у боји, а приредио је и прву фотомонографију у Србији. Бављење фотографијом га је навело да створи свој једини познати проналазак, који је био заштићен патентима у Белгији, Француској и Великој Британији – албум за чување фотографских плоча – негатива.
