Највише научно звање стекла је на Пољопривредном факултету у Земуну. Радила је на Институту за пољопривредна истраживања на селекцији семена, а затим у Еколошком институту на проучавању алелопатских интеракција као блиски сарадник академика Синише Станковића, чије име ће касније понети Институт. Након студијског боравка у Оксфорду, где је радила у експерименталном центру на примени хербицида, посветила се пионирским истраживањима биохемијских утицаја између биљака, која су је након вишедеценијског рада довела до њеног главног открића – природног биорегулатора који је назвала „Агростемин”. Пошто је створен издвајањем корисних материја из кукоља (Agrostemma githago) и других биљних и коровских врста, потпуно је безопасан за људе, животиње (укључујући и пчеле) и природну средину. Овим открићем је у науци, а посебно у пракси, уведен нов принцип у поступку повећања приноса и квалитета пољопривредних производа заснован на позитивним алелопатским утицајима унутар специфичних биоценоза. Агростемин се иначе више од четири деценије успешно примењује код нас и у свету.
За Агростемин патентна заштита је остварена 1974. године под називом „Поступак за стимулацију раста и развића биљака алантоинске врсте“ домаћим патентом број YU32749 B и данским патентом број DK29614 В. Због значаја и практичне примене овог изума, Светска организација за интелектуалну својину је Даници Гајић доделила Златну медаљу за животно дело 1987. године.
