Био је грађевински инжењер, изумитељ, професор универзитета, члан Српске академије наука и уметности, један од оснивача и управника Института за испитивање материјала и добитник највиших домаћих и међународних признања. Осим на домаћим, држао је предавања на више иностраних универзитета. Школовао се и стварао у земљи, да би у периоду након Другог светског рата постао један од светских пионира у примени технологије градње у преднапрегнутом бетону.
Систем градње који је изумео и заштитио са преко 50 патената у периоду од 1950. до 1994. године, познат је под именом ИМС – Жежељ, а применио га је на преко 60 изведених објеката, међу којима су 21 мост и 20 хала. Његово име највише се везује за патентирани монтажно-скелетни систем индустријске градње, који је примењен на више хиљада стамбених објеката од преднапрегнутог бетона у земљи и свету.
Иза себе је оставио и 108 научних и стручних радова и био је учесник на великом броју националних и међународних конгреса. Бивша Југославија била је сврстана у ред високо развијених земаља у области грађевинарства захваљујући примени његових патената.
Најпознатије Жежељево дело је Велика изложбена хала Београдског сајма, која од 2009. године има статус споменика културе. Један од најзначајнијих мостова, на коме је примењена Жежељева технологија градње, је железничко-друмски мост на Дунаву код Новог Сада, који је због примене изузетних новина у грађењу мостова 1960. у Риму добио признање на конгресу Светског удружења за преднапрезање. Нажалост, овај мост је срушен 1999. године у НАТО бомбардовању Југославије.