Љубомир Клерић рођен је у Банатској Суботици у породици немачких досељеника. Када је прешао са породицом у Београд, где је завршио Прву мушку београдску гимназију и Технички факултет Велике школе, променио је презиме Klery у Клерић, а име Julius у Љубомир. Као државни питомац школовао се на Рударској академији у Фрајбургу, коју је завршио као први српски дипломирани инжењер рударства. Био је редовни професор, а затим и декан на Техничком факултету. Објавио је 48 књига и радова из механике и математике. Године 1872. изабран је за редовног члана Српског ученог друштва, а после оснивања Српске краљевске академије постаје секретар њеног Одбора за природне науке. Интересантно је да је управо Клерић предложио Николу Теслу за дописног члана Академије (1894). За министра просвете и црквених дела био је постављен 1895. године, а за министра народне привреде 1897. године. Такође је био и члан Државног савета. У српско-турском рату учествовао је као минер, а награђен је Медаљом за храброст и Таковским крстом.
Клерић је био и плодан проналазач, који је развио више уређаја из области рударства, као што је тзв. бургија са ужетом, намењена дубоким и тешким бушењима на терену. Такође је конструисао и поларни пантограф, тракториограф, направу за цртање кривих линија другог реда, као и даљинометар („телеметар“) за мерење одстојања на бојном пољу. Пошто у Србији у то време још увек није постојао патентни систем, Клерић је своје проналаске штитио у иностранству (Немачкој, Француској, Белгији, Великој Британији), али тачан број његових патената још увек није познат.