Коста Миловановић, познат под надимком Кока, био је српски генерал, професор на војној академији и први српски конструктор пушака. Рођен је у Београду, а после завршетка гимназије похађао је артиљеријску школу. Године 1868. је добио чин артиљеријског потпоручника. У рангу мајора постао је први војни изасланик Кнежевине Србије у иностранству, и то у Бечу, у Аустроугарској, прво у периоду од 1878-1880, па затим од 1886-1890. године. Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885-1886. године.
Када се Кнежевина Србија крајем седамдесетих година одлучила за модернизацију свог наоружања, нашао се на челу комисије која је била формирана у циљу њеног спровођења. Комисија се определила за Маузерову једнометну пушку М1871, калибра 11 милиметара. Међутим, Кока Миловановић је одлучио да даље унапреди конструкцију ове пушке, па је иступивши из чланства у комисији, извршио унапређења на њој, чиме је значајно побољшао њене балистичке перформансе. Коначно, ова пушка је ушла у наоружање српске војске као пешадијска пушка система Маузер-Миловановић М-1880. Била је једна од најбољих у својој класи и уз одређена усавршавања је остала у употреби и током Првог светског рата.
За име Коке Миловановића је везано неколико интересантних чињеница. Прва од њих је да се, иако је у јануару 1885. године био изабран за дописног члана Српског ученог друштва, није прихватио чланства у њему. Друга је да је сарадња Коке Миловановића са Вилхелмом Маузером, довела до брака са његовом ћерком Елизом.