Рођен у Београду, у близини Саборне цркве, Михаило Петровић Алас је био права ренесансна личност која се огледала на многим пољима. Несумњиво највећи допринос дао је у области математике – докторирао је на Сорбони и аутор је преко 250 научних радова. Као професор Београдског универзитета био је ментор бројних дисертација. Постао је члан Српске краљевске академије 1897. године.
Био је пасионирани светски путник који је своје утиске и доживљаје објавио у путописима: „Кроз поларну област” и „У царству гусара”. Као књижевник се огледао и у другим жанровима написавши „Роман јегуље” и „Метафоре и алегорије”. Бавио се и музиком – оснивач је свирачког друштва „Суз“, у коме је свирао виолину, али и рибарством – 1895. године је постао „рибарски мајстор“, суграђанима познат по надимку „Мика Алас“.
Учествовао је као официр у оба Балканска рата и Првом светском рату, а војска је користила шифре које је он развио.
Као плодоносан проналазач, имао је 9 француских, 1 британски и 1 немачки патент. Њима је заштитио даљинар, вишестепени преносник, вечити календар, мотор са клипом наизменичког дејства, направу за обезбеђивање пловности бродова после оштећења, уређај за брзо одређивање елемената ватре за гађање авиона и уређај за брзо избацивање пројектила. Поред тога Петровић је створио још известан број проналазака које није патентирао. Вероватно најзначајнији од њих представља хидроинтегратор, који је био изложен у павиљону Србије на светској изложби у Паризу 1900. године, где је награђен бронзаном медаљом Светске изложбе.