Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ДОБИЈАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА КОЛЕКТИВНО ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Ко издаје дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији?

Дозволе издаје Завод за интелектуалну својину Републике Србије, Кнегиње Љубице 5, 11000 Београд.

2. Које документе достављам приликом подношења захтева за добијање дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних права?

Подносите следеће документе:

2.1. Оснивачки акт организације, оригинал или оверена фотокопија;

2.2. Статут организације сачињен у складу са затевима из Закона о удружењима и Закона о ауторском и сродним правима;

2.3. Извод из регистра правних лица, за осниваче који су правна лица.

2.4. Доказ о пословном седишту организације;

2.5. Податке о броју лица која су овластила организацију да остварује њихова права;

2.6. Попис предмета заштите која чине репертоар организације;

2.7. Доказе о испуњености кадровских, техничких, финансијских и организационих услова;

2.8. Доказ о уплати прописане административне таксе.

3. Колико чланова мора да има организација да би добила дозволу за колективно остваривање ауторског и сродних права?

Организација мора да представља већину носилаца ауторског односно сродних права из области на коју се односи делатност организације. Носиоци ауторског и сродних права који чине ту већину, морају да имају пребивалиште у Републици Србији или да буду њени држављани. (Члан 158. став 1. тачка 1. Закона). Колико тачно износи та већина, фактичко је питање и зависи од тога који аутори или носиоци права подносе захтев за добијање дозволе. Примера ради, произвођача фонограма у Републици Србији има око 60, док композитора има више хиљада. Разуме се онда да ће и потребна већина носилаца права за добијање дозволе у првом случају, бити далеко мања од потребне већине у другом. Завод има дискреционо право да у сваком конкретном случају процени да ли таква већина постоји или не.

4. Како да докажем да је одређено лице члан организације?

Као доказ за то да се ради о већини носилаца права из одређене области, неопходно је да постоји уредна евиденција о члановима организације из које ће без сумње моћи да се закључи о којим лицима је реч (име, презиме, адреса и јединствени матични број грађана, односно назив, седиште и други подаци ако су оснивачи правна лица-извод из регистра који води Агенција за привредне регистре).

Такође, свако од наведених лица мора имати закључен уговор са организацијом из кога се види да на организацију преноси одређена имовинска права и овлашћује је да га заступа пред корисницима.

Списак лица са њиховим личним подацима неће бити прихватљив ако се та лица не могу довести у везу са репертоаром који чини саставни део пријаве. Другим речима, списак имена за која се једноставно не може знати нити проверити да ли су то заиста аутори или носиоци сродних права није прихватљив.

5. Шта је попис предмета заштите који чини репертоар организације?

То је списак ауторских дела или предмета сродних права чији су аутори или носиоци права чланови организације. Ако се ради, примера ради, о организацији која заступа филмске режисере, морају се навести филмови које је тај режисер режирао. Ако се ради о организацији која заступа филмске продуценте, сваки филмски продуцент мора да наведе видеограме које је произвео, и тако даље.

Важно је напоменути да списак дела који је наведен бланко, тако да се не види о чијим делима или предметима сродног права се ради, није прихватљив.

6. Које кадровске претпоставке организација мора да испуни да би добила дозволу за колективно остваривање ауторског и сродних права?

Организација мора да запошљава особу која има завршен Правни факултет, има најмање две године стручног искуства и поседује знање једног светског језика. Стручно искуство треба да се односи на правне послове. Радно искуство се доказује овереном копијом радне књижице, као и јединственом пријавом запосленог, у оригиналу или овереној копији.

Знање светског језика доказује се потврдом коју издаје овлашћена институција.

Особа запослена за вођење рачуноводства такође мора да има најмање две године радног искуства на рачуноводственим пословима што се проверава увидом у релевантну документацију.

7. Које финансијске претпоставке организација мора да испуни да би добила дозволу за колективно остваривање ауторског и сродних права?

Организација мора да поседује буџет који покрива трошкове рада и ефикасног деловања. Ово је фактичко питање. Закон не каже колика средства организација мора да има на рачуну нити то прописују подзаконски акти. Завод стога има дискреционо право да процени да ли су средства којима располаже организација заиста таква да гарантују да ће организација моћи да обавља послове колективног остваривања ауторског и сродних права. Треба имати у виду да организација добија дозволу да обавља послове колективног остваривања ауторског и сродних права, да се ради о комплексној делатности која захтева људске, финансијске и техничке ресурсе. Ако организација својим референцама у том погледу не пружа гаранције да ће послове колективног остваривања ауторског и сродних права заиста и моћи да обавља, онда нема ни оправдања да јој се дозвола изда.

8. Које техничке и организационе претпоставке организација мора да испуни да би добила дозволу?

Организација мора да поседује одговорајућу опрему неопходну да води уредну и комплетну евиденцију о носиоцима права (члановима) и евиденцију о предметима заштите, као и да правилно евидентира коришћење ауторских дела и предмета сродних права и ефикасно наплати накнаду од стране корисника. Ту у ред долази информатичка опрема (рачунарска опрема, конекција са Интернетом и тако даље) и софтвери. Такође, неопходно је да поседује и пословни простор, што се проверава непосредним увидом приликом издавања дозволе.

9. Која права својих чланова организација остварује?

Приликом подношења захтева за добијање дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних права суштински је важно да се прецизно наведу права која ће та организација колективно остваривати. Дефинисањем права која ће организација колективно да остварује одређује се обим њене делатности. У том смисли, подносилац би требало да се придржава следећих захтева:

1)Организације за колективно остваривање ауторског и сродних права остварују само имовинска права својих чланова, а не и њихова морална права. Дакле, требало би аплицирати само за колективно остваривање имовинских права чланова организације.

2)Колективно остваривање ауторског и сродних права оправдано је само ако аутори и носиоци сродних права не могу ефикасно да их врше сами, индивидуално. На пример, поднет је захтев за оснивање организације која ће колективно остваривати ауторско право књижевника и других писаца. Право је књижевника да дозволи или не дозволи умножавање свог ауторског дела. Такође, његово је право да дозволи или не дозволи да се његово дело, на пример нека књига, стави у промет. Та имовинска права аутора, право на умножавање дела и право на стављање примера дела у промет нису погодна да се остварују на колективан начин. Уобичајено је да писац сам одлучи, кроз уговор са својим издавачем, које ће своје дело да умножава (штампа) и пушта у промет. За тако нешто, писцу није потребна организација. Али писац има право и на накнаду од свих оних који фотокопирају његова дела. То је још једно имовинско право које му Закон признаје. Писац не може да зна ко, где и у коликој мери фотокопира његова дела. Из тог разлога он ће то имовинско право, право на накнаду од копирања својих дела, да пренесе на организацију. Организација ће са своје стране да закључи уговор са корисницима и да у своје име а за рачун аутора (писца) наплати фотокопирање пишчеве књиге. Укратко, издавање дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних права биће одобрено само у оним случајевима када ауторско имовинско право не може да се врши или не може ефикасно да се врши на индивидуалан начин или када Закон прописује обавезно колективно остваривање ауторског или сродног права. Само у таквим случајевима организација испуњава своју друштвену фнкцију.

3)Имовинска ауторска или сродна права за чије се колективно вршење тражи дозвола морају да буду прецизно наведена у захтеву и да се подударају са називом из Закона.

4)Имовинска ауторска или сродна права за чије се колективно вршење тражи дозвола, морају да буду наведена у Статуту и у уговору којим чланови овлашћују органзиацију да их заступа. У том погледу мора да постоји подударање. (Не може се навести у Статуту да организација има одређена имовинска права а у уговору нека друга).

10. Колико износи такса за подношење пријаве и на који рачун се уплаћује?

Такса за захтев за дозволу за обављање делатности колективног остваривања ауторског и сродних права, као и за захтев за обнову дозволе, уплаћује се на рачун:840-742221843-57 и износи 127.260 динара.
Детаљније о уплати републичке административне таксе можете погледати на следећој интернет страници: https://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_ap/Takse%20formatiranje%202014%20-%20Autorsko.doc" target="">/upload/documents/pdf_en/pdf_ap//Takse%20jun%202013%20-%20Autorsko.doc