Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА О ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ ПОСТАВЉАЈУ КОРИСНИЦИ

1. Шта су организације за колективно остваривање ауторског и сродних права?

То су удружења аутора и носилаца ауторског и сродних права која на основу закона и дозволе Завода за интелектуалну својину колективно остварују њихова имовинска права.

2. Које организације за колективно остваривање ауторског и сродних права постоје у Републици Србији?

Тренутно у нашој земљи дозволу за колективно остваривање ауторског и сродних права има пет организација. То су: 1.Сокој (http://www.sokoj.rs/); 2.ПИ(http://www.pravainterpretatora.org/); 3.ОФПС(http://www.ofps.org.rs/); 4.ОФА(http://www.ofa.rs/); 5.ООРП(http://www.oorp.rs).

3. Зашто је за мене као корисника добро што Србија има организације за колективно остваривање ауторског и сродних права?

Зато што закључењем уговора о коришћењу дела са репертоара организације једним потписом стичете право да користите читав домаћи и светски корпус, примера ради, музичких дела (Сокој) и све то по унапред договореним условима сарадње, по унапред утврђеној цени, са унапред утврђеном динамиком наплате. Без организација, сваки аутор био би принуђен да индивидуално остварује своја права, а то значи да би на хиљаде појединаца, аутора и носилаца ауторског права, домаћих или страних требало да закуца на врата било које радио или телевизијске станице, било ког трговачког или угоститељског објекта и тако даље, и затражи накнаду за коришћење својих дела, под условима и по цени коју сам одреди.

4. Зашто морам да плаћам накнаду Сокоју, ОФПС-у и ПИ-у?

Зато што користимо ауторска дела (музичка дела) и предмете сродних права (интерпретације и фонограме) са репертоара тих организација, једном речју, зато што користимо интелектуалну својину тих људи. То право је ауторима, произвођачима фонограма и интерпретаторима признато Уставом, Законом и бројним међународним уговорима које је наша земља потписала и ратификовала.

5. Али ако већ плаћам накнаду Сокоју, зашто имам обавезу да платим накнаду и ОФПС-у и ПИ-у? Зар то није исто?

Таква обавеза постоји зато што те три организације заступају интересе различитих људи, различитих носилаца права. Ако, примера ради, јавно саопштавамо музику са CD-а или са радија у свом ресторану, и наши гости слушају песму “Април у Београду”, наша је обавеза да платимо накнаду сваком лицу које има интелектуалну својину на тој песми. Лица која имају права на тој песми су њени аутори (композитор, текстописац и аранжер и њих заступа Сокој), интерпретатори, (певач и музичари који песму свирају и које заступа ПИ) и лице које је уложило средства и организовало снимање те песме (музички продуцент, односно, произвођач фонограма кога заступа ОФПС).

6. Коме иде новац који платим Сокоју, ОФПС-у и ПИ-у?

Ауторску накнаду и накнаду за коришћење интерпретација и фонограма само технички плаћамо организацијама, док суштински тај новац припада и исплаћује се ауторима, интерпретаторима и произвођачима фонограма. Организације су само заступници аутора и носилаца сродних права.

7. Да ли је музички динар парафискални намет или порез?

Није. Појам “Музички динар” није законски термин, а не може се наћи ни у стручним текстовима из ове области. То је термин који у великој мери замагљује ствари и отежава разумевање праве природе онога што корисник плаћа организацијама. Оно што организације наплаћују од корисника, то је накнада за коришћење нечије интелектуалне својине: музике, интерпретација, фонограма, фотографија и тако даље. Тај новац не иде у буџет Србије, већ се исплаћује ауторима.

8. Шта чини репертоар организација?

Репертоар организације чине:


1) ауторска дела, односно предмети сродних права који припадају члановима организација. Када неко потпише уговор са Сокојем, ОФПС-ом, ПИ-ем или ОФА-ом, он у тим организацијама пријављује и своје композиције, интерпретације, фонограме и фотографије. Те композиције, интерпретације, фонограми и фотографије чине први сегмент репертоара сваке организације. Он се налази у базама података организација.
2) ауторска дела, односно предмети сродних права свих оних аутора и носилаца ауторског и сродних права који нису чланови организација (домаћих и страних) које организација мора да заступа на основу Закона (Члан 180. став 1. Закона). Организација нема у својим базама података ова ауторска дела и предмете сродних права из разумљивих разлога: нико их никада није пријавио, па организације нису ни могле да их евидентирају. Ипак, и та ауторска дела и предмети сродних права чине репертоар организација јер организација има законску обавезу (она не може да бира у том погледу!) да заступа и ауторе и носиоце сродних права који нису њени чланови нити су јој пријавили свој каталаог.
3) ауторска дела, односно предмети сродних права који чине репертоар страних колективних организација са којим домаћа колективна организација има закључен билатерални уговор на основу кога обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству и страних носилаца права у Србији. Ово је још један начин на који организација остварује права страних аутора и носилаца сродних права.

9. Шта не чини репертоар организације Сокој и ОФА?

Дела оних аутора и носилаца ауторског права који су се искључили из система колективног остваривања ауторског и сродних права у складу са Законом. Ауторска дела која су у јавном домену такође не чине репертоар организација. На пример, Моцартова или Бахова музика су у јавном домену. Међутим, ту треба бити опрезан. Ако корисник који, примера ради, емитује или јавно саопштава искључиво такву музику, нема обавезу према Сокоју, врло је вероватно да ће имати обавезу према организацији ПИ (која заступа интерпретаторе који, поред осталог, интерпретирају озбиљну музику) и организацији ОФПС (која заступа произвођаче фонограма, оне који су одговорни за снимање такве музике).

10. Имам уговор са једним аутором чију музику користим у својим пословним просторијама и не желим Сокоју да плаћам накнаду. Да ли је то могуће?

Да би то било правно могуће, неопходно је да имате уговор са аутором чији репертоар Сокој не заступа, а то је по члану 180. став 2. Закона оно лице које се на изричит начин искључило из система колективне заштите. За све друге ауторе постоји претпоставка (члан 180. став 1. Закона) да их Сокој заступа док се супротно не докаже. У тренутку када се Сокој обрати кориснику са захтевом да плати накнаду за коришћење ауторских дела са његовог репертоара, на страни корисника који не жели да му плати накнаду, настаје обавеза да докаже две ствари: да има уговор са лицем које се на законом прописан начин изузело из колективне заштите, као и да докаже да је музика коју у свом радном простору користи део каталога тог лица, а то посредно значи – да није део репортоара СОКОЈ-а. Такав доказ у сваком случају мора да буде пружен СОКОЈ-у. Питање валидности доказа које корисник мора да пружи организацији је фактичко питање о којем ће, ако до спора дође, да одлучи суд. У Великој Британији, примера ради, користе се затворене музичке кутије (ClosedJukebox) као доказ да се у одређеној просторији искључиво користи тачно одређена музика. Ако у пословним просторијама постоје “стандардни” уређаји за репродуковање музике, (радио, CD плејер, рачунар итд) претпоставља се да корисник користи музику са репертоара PRSforMusic (“британски” Сокој). Оваква врста праксе изузетно је ретка.

11. Могу ли да се ослободим обавезе плаћања накнаде ОФПС-у и ПИ-у?

Можете, али искључиво ако користите интерпретације и фонограме који су у јавном домену, тачније, на којима су имовинска права истекла, те се за њихово коришћење не мора платити накнада. (За више детаља који се фонограми и интерпретације налазе у јавном домену, погледати овде). Такви фонограми и интерпретације се веома ретки.

Будући да се право на накнаду од коришћења интерпретација и фонограма у Србији по закону може остварити искључиво преко организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, не постоји ни правно-теоријска могућност да корисник, (на пример неки трговински центар или неки угоститељски објекат) закључи индивидуални уговор са неким произвођачем фонограма или интерпретатором и тако избегне обавезе према ОФПС-у и ПИ-у.

Разуме се, обавеза плаћања накнаде неће постојати ни ако из својих радних просторија избаците уређаје за репродуковање музике и звучнике.

12. Шта је јавно саопштавање музике, интерпретација и фонограма? Да ли ја спадам у оне који јавно саопштавају музику, интерпретације и фонограме?

Постоје две врсте јавног саопштавања:

1) јавно саопштавање дела које се емитује. Ако неки појединац, предузетник или правно лице, постави ТВ или радио пријемник ван своје приватне сфере, на пример у башти свог кафића, ресторана, фитнес клуба и тако даље, тада постоји овај облик искоришћавања ауторског дела - јавно саопштавање дела које се емитује. Прецизније, музика се преко радија или телевизије емитује, а власник угоститељског објекта ту исту музику, која се преко радија или ТВ-а емитује, јавно саопштава својим гостима тако што им омогућава да за време боравка у његовом ресторану, емитовани програм чују.

2) јавно саопштавање дела са носача звука и слике. У овом случају ауторско дело се саопштава са носача звука, слике и текста, уз помоћ техничких уређаја који служе за репродуковање звука или слике. За овај појам јавног саопштавања ауторских дела, неопходно је да корисник има:

1) носач звука или носач звука и слике на који је снимљено ауторско дело или предмет сродног права (на пример, рачунарски хард диск на ком се налази снимљена MP3 музика, музички CD или DVD, аудио касета са снимљеном музиком или неким другим звуком и тако даље) и

2) технички уређај за репродуковање звука или слике са описаних носача, (на пример CD плејер, MP3 плејер, компјутер са чијег хард диска се репродукује музика, видео рекордер повезан са ТВ, DVD плејер или рекордер повезан са ТВ-ом, BlueRay плејер или рекордер повезан са ТВ-ом, грамофон, касетофон и тако даље).

Примера ради, овај облик јавног саопштавања ауторског дела постоји када корисник у свом ресторану, кафићу, кафани, диско клубу, робној кући, бутику и тако даље, јавно саопштава музику или филм са CD-а, DVD-ја, рачунарског хард диска и тако даље, уз помоћ CD или DVD плејера, рачунара и тако даље.

13. У свом радном простору музику слушам само преко свог МП3 плејера са слушалицама на ушима. Да ли и тада имам обавезу да платим накнаду Сокоју, ОФПС-у и ПИ-у?

Немате. Све док свој МП3 плејер не прикључите на звучнике и не пустите музику својим клијентима, муштеријама и тако даље, док ту музику само ви чујете, то се не може сматрати за јавно саопштавање и ви немате обавезу да платите накнаду.

14. Колико износи накнада за јавно саопштавање музике, интерпртација и фонограма коју организацијама плаћају угоститељи, трговци, превозници, дечије играонице и други?

Та накнада одређена је тарифом коју можете да погледате овде.http://sokoj.rs/propisi/tarifa-za-javno-saopstavanje-muzickih-dela-interpretacije-i-fonograma-2014

15. Чуо сам да су накнаде које ми угоститељи у Србији плаћамо више од оних које плаћају наше колеге у Лондону. Да ли је то истина?

Нису више, већ много ниже. То можете да проверите прегледом тарифа британског PRS-a (који заступа композиторе) и британског PPL-a (који заступа британске интерпретаторе и британске произвођаче фонограма).

Напомињемо да се износи из тарифе PRS-a и PPL-a морају сабрати па тек онда упоредити са Тарифом за јавно саопштавање у Србији.

Тарифу “британског Сокоја” (PRS-a) можете да погледате овде: http://www.prsformusic.com/users/Pages/default.aspx

Тарифу “британског ОФПС-ПИ” (PPL) можете да погледате овде:http://www.ppluk.com/I-Play-Music/Businesses/How-much-does-a-licence-cost/

16. Увозим оптичке дискове, флеш меморије, CD резаче, DVD рекордере, организације од мене траже да платим накнаду. Каква је то накнада и зашто је плаћам?

То је посебна накнада коју предвиђа Закон о ауторском и сродним правима (члан 39). Посебна накнада је обештећење које се плаћа ауторима и носиоцима ауторског и сродних права због масовног копирања њихових ауторских дела од стране физичких лица за њихове личне, некомерцијалне потребе. На пример, ако неко физичко лице на хард диск свог DVD рекордера сними филм са телевизије да би га погледао сутрадан, или да би имао своју сопствену копију у личној филмској колекцији, онда би се такво умножавање могло окарактерисати као некомерцијално умножавање за потребе физичког лица. Јасно је међутим да у том случају аутор и издавач трпе штету, јер онај који је “нарезао” филм на празан оптички диск, нејвероватније неће тај филм купити у легалној продаји, од чега би и аутор и издавач имали неку корист. Фактички је немогуће контролисати где се то у нашој земљи, у ком тренутку и у ком обиму, копирају туђа ауторска дела на некомерцијалној основи, па је управо из тог разлога у свету осмишљен систем посебне накнаде. Тај систем предвиђа да “aутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана за личне некомерцијалне потребе на носаче звука, слике и текста (књижевна, музичка, филмска и др.) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за такво умножавање.” Како је речено, систем посебне накнаде постоји зато да би се некоме нешто дало, а то су у овом случају аутори и издавачи дела за која се, с обзиром на њихову природу може очекивати да ће бити умножавана за личне, некомерцијалне потребе. Која су то дела? Музика, филмови, књиге, научна дела и тако даље. То су дела која се умножавају у фотокопирницама, преко Интернета, на приватним рачунарима, и тако даље. Посебна накнада треба не само да обештети ауторе и издаваче набројаних ауторских дела, већ и да подржи нашу филмску и музичку индустрију, нашу издавачку делатност и тако даље, које трпе штету због масовног фотокопирања ауторских дела. То је смисао посебне накнаде.

17. На које се уређаје плаћа посебна накнада?

Листа уређаја на које се плаћа посебна накнада прописана је Уредбом о утврђивању листе техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде носиоцима ауторског и сродних права ("Сл. гласник РС" бр. 45/2010). Текст Уредбе можете да видите на адреси:

http://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_utvrdjivanju_liste_tehnickih_uredjaja_i_predmeta_za_koje_postoji.html

18. Колики је износ посебне накнаде коју морам да платим?

Тарифу за посебну накнаду можете да погледате на адреси http://sokoj.rs/repository/CMS/7_propisi/tarifa-za-posebnu-naknadu.pdf

19. Волео бих више да знам о посебној накнади, како стоје ствари у Европи?

Ево једне корисне студије која даје јасну слику како је питање посебне накнаде уређено у различитим европским земљама (преузето са сајта http://www.wipo.int/). http://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_1037_2016.pdf

20. Пружам услуге кабловског реемитовања програма. Зашто морам да плаћам накнаду организацији ОФА када ја не реемитујем фотографије?

Фотографије су ауторска дела (члан 2. став 2. тачка 9. Закона) а фотограф је аутор (Члан 9. став 1).

Аутор има право на накнаду за свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица (члан 19. став 2. Закона).

Реемитовање ауторског дела је начин искоришћавања ауторског дела (члан 29. Закона). Дакле, аутор (фотограф) има право на накнаду за свако искоришћавање (укључујући и реемитовање) свог ауторског дела (фотографије).

У случају кабловског реемитовања ауторског дела (фотографије), право аутора остварује се само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права (члан 29. став 2. Закона).

Дакле, фотографи могу да или не остварују своје право, или да га остварују преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Фотографије се реемитују у оквиру различитих програма, информативних емисија, документарног програма, забавног програма и тако даље. Из тог разлога у Србији, као и у свим другим европским земљама, постоји обавеза да се плати реемитовање свих ауторских дела, па и дела из области лепих уметности, укључујући и фотографије. Остаје као питање колика та накнада треба да буде. (Погледати део који се односи на тарифе).

21. Колико износи тарифа за кабловско реемитовање?

Према тренутно важећем тарифном споразуму Сокоја саПословним удружењем кабловских оператера накнада за кабловско реемитовање музичких дела из репертоара Сокоја износи 0,38 динара (без пдв-а), по прикључку, по каналу месечно, односно 4,57 динара (без пдв-а) по прикључку, по каналу годишње. Тарифу накнада можете погледати на следећој адреси:

http://www.sokoj.rs/propisi/tarifni-sporazum-kablovski-operateri

Поводом тарифе накнада за кабловско реемитовање фонограма и на њима забележених интерпретација пред Заводом за интелектуалну својину у току је поступак давања сагласности на предлог тарифе накнада. До тада се накнада наплаћује према постојећој тарифи.Када је у питању тарифа накнада за кабловско реемитовање фотографских дела, такође је у току поступак давања сагласности на предлог тарифе накнада.

22. Колико кабловски оператери плаћају у Европи за реемитовање ауторских дела и предмета сродних права?

Преглед накнада за кабловско реемитовање ауторских дела и предмета сродних права можете погледати у следећој табели:

Држава

Врста коришћења

Висина накнаде

Хрватска

Кабловско реемитовање ауторских дела, фонограма и интерпретација за ТВ програм

4% од прихода

Хрватска

Кабловско реемитовање ауторских дела, фонограма и интерпретација за радио програм

8% од прихода

Немачка

Кабловско реемитовање комплетног радио и ТВ програма за све носиоце ауторског и сродних права чија дела се реемитују

5.5% од прихода, без ПДВа

Румунија

Кабловско реемитовање комплетног радио и ТВ програма за све носиоце ауторског и сродних права чија дела се реемитују (укључујући и ауторе аудиовизуелни дела, писаних дела, глумце и призвођаче видеограма

4,5% од укупних бруто прихода од активности кабловског реемитовања

Црна Гора

Кабловско реемитовање музичких дела

0,042 Е (без ПДв) по прикључку по каналу годишње, максимум 60 канала

Словенија

Кабловско реемитовање фонограма и на њима забележених интерпретација за 2011. годину

0, 01119 Eпо прикључку без обзира на број реемитованих канала месечно.

Словенија

Кабловско реемитовање фонограма и на њима забележених интерпретација од 2012. године

0,048 Е месечно прикључку без обзира на број реемитованих канала

Интресантан пример јесте мађарски Закон о ауторском и сродним правима, који је у члану 28. став 4е. предвидео шему расподеле накнаде за кабловско реемитовање ауторских дела и предмета сродних права, уколико се колективне организације до одређеног периода не договоре другачије. Шема расподеле накнаде приказана је у следећој табели:

Категорија носиоца права

% од укупне накнаде

филмски продуценти

13

филмски ствараоци

19

аутори дела ликовне уметности, дизајна и фотографије

3

сценаристи

14

композитори и текстописци

15,5

интерпретатори

26,5

произвођачи фонограма

9

Румунски завод за ауторско право (ОРДА), орган надлежан и за одобравање тарифа накнада у Румунији, потврдио је тарифу накнада кабловско реемитовање за све носиоце права. Ова одлука ОРДА-е била је предмет разматрања пред вишим апелационим судом који је утврдио фиксне износе који се примењују од 15.12.2010. године. Укратко, утврђено је да накнаде за кабловско реемитовање комплетног радио и ТВ програма за све носиоце ауторског и сродних права чија дела се кабловски реемитују (укључујући и ауторе аудиовизуелних дела, писаних дела, глумце и призвођаче видеограма), износи од 4,5% од прихода кабловских оператера. Како је та накнда подељена међу различитим категоријама носилаца права можете погледати у следећој табели:

Категорија носиоца права

% од укупног прихода

аутори музичких дела

1,35

аутори аудиовизуелних дела

1,50

аутори писаних дела

0,12

аутори фотографије и других визуелних дела

0,03

интерпретатори чије су интерпретације забележене на фонограм

0,25

глумци

0,50

произвођачи фонограма

0,25

произвођачи видеограма

0,50

23. Занимљивости о утицају музике на пословање.

КАКО МУЗИКА УТИЧЕ НА ПОТРАШАЧЕ У ПРОДАВНИЦАМА?

ПРОЦЕНАТ ИСПИТАНИКА

ОДГОВОР

81%

потрошача се слаже да им је куповина пријатнија у продавници у којој се чује музика, него у оној где музике нема.

51%

потрошача се слаже да ће провести више времена у продавницама у којима се чује музика него у онима у којима музике нема.

78%

потрошача се слаже да има више стрпљења да купује уз музику, него без ње.

80%

потрошача се слаже да им време чекања у реду брже пролази уз музику.

90%

потрошача ће пре да препоручи продавницу у којој се чује музика од оне у којој се музика не чује.

60%

потрошача каже да ће се пре вратити у продавницу у којој се чује музика коју воле, него у продавницу у којој нема музике.

1 Research was conducted by VisionCritical in April 2012 among 1,000 UK businesses and Entertainment Media Research in 2009 among 2,000 UK consumers. EMR also conducted the research in 2010 among 400 small retailers, hairdressers, offices and factories.

КАКО МУЗИКА УТИЧЕ НА ПОСЛОВАЊЕ У РЕСТОРАНИМА, БАРОВИМА, КАФЕИМА И ДРУГИМ УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА?

ПРОЦЕНАТ ИСПИТАНИКА

ОДГОВОР

93%

барова и клубова се слаже да музика доприноси бољој атмосфери за њихове муштерије.

73%

барова и клубова се слаже да музика позитивно утиче на њихово пословање.

80%

барова и клубова се слаже да би се муштерије жалиле ако би музика била искључена.

56%

барова и клубова каже да би радије пословало са мањим профитом него што би трајно искључило музику.

84%

Ресторана и кафеа каже да музика доприноси бољој атмосфери за муштерије.

57%

муштерија каже да је њихов избор ресторана условљен музиком која се у ресторану слуша

1 Research was conducted by VisionCritical in April 2012 among 1,000 UK businesses and Entertainment Media Research in 2009 among 2,000 UK consumers. EMR also conducted the research in 2010 among 400 small retailers, hairdressers, offices and factories.

КАКО МУЗИКА УТИЧЕ НА ПОСЛОВАЊЕ У ХОТЕЛИМА?

ПРОЦЕНАТ ИСПИТАНИКА

ОДГОВОР

78%

гостију хотела каже да их слушање музике у хотелима чини опуштенијим.

61%

гостију хотела каже да верује да ће у већој мери конзумирати храну и пиће ако се у хотелу чује музика коју воле.

75%

гостију хотела каже да воли да слуша музику у лобијима, баровима, ресторанима и другим заједничким просторијама у хотелима.

1 Research was conducted by VisionCritical in April 2012 among 1,000 UK businesses and Entertainment Media Research in 2009 among 2,000 UK consumers. EMR also conducted the research in 2010 among 400 small retailers, hairdressers, offices and factories.

КАКО МУЗИКА УТИЧЕ НА ЗАПОСЛЕНЕ?

ПРОЦЕНАТ ИСПИТАНИКА

ОДГОВОР

99% (3)

Запослених у трговинама у којима се не чује музика каже да би им музика сигурно улепшала радну атмосферу.

97% (3)

Запослених у трговинама у којима се музика не слуша каже да би уз музику били сигурно продуктивнији него без ње.

93% (3)

Запослених сматра да би у случају да њихов шеф искључи музику тражили да се музика поново укључи.

58% (4)

послодаваца сматра да би радна атмосфера била значајно нарушена ако би музика била трајно искључена.

75% (4)

послодаваца сматра да дозволити запосленима да слушају музику чини њихов рад продуктивнијим

85% (1)

испитаника сматра да је радна атмосфера међу радницима боља када има музике.

90% (1)

Послодаваца верује да коришћење адекватне музике помаже њиховом пословању

1 Research was conducted by VisionCritical in April 2012 among 1,000 UK businesses and Entertainment Media Research in 2009 among 2,000 UK consumers. EMR also conducted the research in 2010 among 400 small retailers, hairdressers, offices and factories.

3 Research was conducted by RED in May 2013 with 1397 staff of of a UK travel company (x1042 surveys completed by staff at stores that play music, x337 surveys completed by staff at stores that do not play music.)

4 Research was conducted by DJS Research in June 2013 among 600 businesses in the West Midlands