Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Оптички дискови

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

МУЛТИЛАТЕРАЛНА САРАДЊА

Светска организација за интелектуалну својину – WIPO
Европска патентна организација - ЕПО
Завод за интелектуалну својину Европске Уније - EUIPO

Сарадња са Светском организацијом за интелектуалну својину - WIPO

(www.wipo.org)

Светска организација за интелектуалну својину (опширније) је специјализована агенција Уједињених нација основана 14. јула 1967. године у Стокхолму, Шведска, на темељима две прве конвенције о заштити интелектуалне својине, као наследник више међународних бироа основаних по њиховом закључивању. Прва и до данас најзначајнија, Париска конвенције о заштити индустријске својине, закључена је 1883. године са циљем да се омогући ефикасна, усаглашена и јефтинија међународна заштита патената, жигова и дизајна, потписом једанаест земаља, међу којима и Краљевине Србије. Друга, Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела, закључена је 1886. године, са циљем да се омогући међународна заштита књижевних, музичких и дела ликовне уметности.

Данас WIPO обухвата 191 земаља, администрира двадесетседам међународних уговора из свих области интелектуалне својине, ради на избалансираном развоју међународног права интелектуалне својине и управља са пет глобалних система (Global IP Services) од којих су четири међународни системи за регистрацију права: Patent Cooperation Treaty (PCT) - патената (линк), Madrid System за међународну регистрацију жигова (линк), Hague System за међународну регистрацију дизајна (линк) и Lisbon System за међународну регистрацију ознака порекла и географских ознака (линк). Системи регистрације права успостављени су тако да се подношењем једне међународне пријаве са назначеним бројем земаља у којима се тражи заштита, замењује исти број појединачних, националних пријава. Република Србија је чланица ових система. Пети систем је WIPO Arbitration and Mediation Center, глобални реномирани центар за алтернативно решавање спорова из области интелектуалне својине. Поред тога, WIPO пружа техничко правну помоћ земљама чланицама за успостављање и развој њихових институционалних капацитета у погледу едукације стручњака, израде закона, националних стратегија, студија, анализа, промоцију интелектуалне својине, информисање о интелектуалној својини.

Главни управни орган WIPO је Скупштина земаља чланица (WIPO General Assembly) коју сачињавају представници земаља чланица, а у раду подржавају Координациони комитет и Секретаријат. Генерални директор представља WIPO и одговоран је за његов рад. Поред тога, бројни стручни комитети и радне групе одржавају редовне састанке не којима се разматрају питања међународног права, међународних система регистрације права, међународних класификација документације, информационих система, заштите права, развоја и друга.

Завод за интелектуалну својину Републике Србије наследник је Управе за заштиту индустријске својине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чије је оснивање 1920. године утемељено на потпису Краљевине Србије на закључењу Париске конвенције 1883. године. После бројних државних и институционалних промена, Република Србија је чланица WIPO од 27. априла 1992. године.

Представници Завода за интелектуалну својину, као представници релевантне институције земље чланице учествују у раду Скупштине земаља чланица, стручних комитета и радих група. Поред тога, кроз пројекте билатеранлне сарадње са WIPO, Завод унапређује развојне, институционалне, стручне, информационо-технолошке и друге капацитете. Бројни национални и регионални семинари и састанци из области промоције и заштите права интелектуалне својине, трансфера и комерцијализације технологије, и других сродних организовани су у Београду. Уз подршку WIPO, сачињене су: Стратегија развоја интелектуалне својине од 2011 до 2015 (линк), Студија доприноса индустрије базиране на ауторском праву привреди Србије (линк), анализа Укључивање интелектуалне својине у иновациону политику (линк).

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектиалне својине (линк) од 2010. године.

Сарадња са Европском патентном организацијом - ЕПО

(www.epo.org)

Европска патентна организација (опширније) је регионална међународна организација установљена 1973. године Конвенцијом о издавању европских патената. Конвенција је закључена са циљем да се ојача сарадња између европских држава у области заштите проналазака, као и да се створи јединствени европски патентни систем. Конвенцијом је установљен наднационални систем правних норми којима се уређује поступак издавања европских патената и њихово непосредно дејство на територијама држава уговорница. Учинак Конвенције огледа се у рационализацији послова у вези са пријављивањем проналазака ради заштите, у испитивању пријава и издавању патената. Уместо да се исти поступак спроводи паралелно и одвојено у више земаља у којима пријавилац жели да патентира свој проналазак, он се спроводи на једном месту, у Европском заводу за патенте, након чега се признати патенти издају у свакој од назначених земаља чланица (линк).

Европску патентну организацију представља Председник, а чине је два тела: Европски завод за патенте и Управни одбор, који надгледа рад Европског завода. Данас Европска патентна организација окупља 38 државa чланицa, два придружена члана и четири ваневропске земље на чијим територијама важе европски патенти.

Европски завод за патенте је основан на темељу Европске патентне конвенције са циљем да установи јединствену, квалитетну и ефикасну процедуру заштите иновација у европским државама, обезбеди поуздане, комплетне и ажурне информације у вези заштите иновација и понуди стручну обуку службеницима државних завода, патентним заступницима, судијама, студентима и другим заинтересованима.

У оквиру међународног РСТ система, ЕПО је један од завода овлашћених за израду извештаја о претраживању и прелиминарног мишљења о патентибилности међународних пријава (International Searching and International Preliminary Examining Authorities under the PCT).

Република Србија је од 1. октобра 2010. године чланица ЕПО. Активности Завода за интелектуалну својину Републике Србије, као релевантне институције једне од земаља чланица, одвијају се у два правца. Први је активно учествовање службеника Завода у раду Управног одбора и његових комитета, а други учешће у бројним пројектима сарадње у оквиру Европске патентне мреже везаним за обуку службеника, унапређење информационо-технолошког система и друга стручна и техничка питања. Српски језик и национална патентна документација интегрисани су у Eвропски патентни регистар (European Patent Register) и електронске системе везане за патентне информације.

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектиалне својине (линк) од 2010. године.

Сарадња са Заводом за интелектуалну својину Европске уније - EUIPO

(www.euipo.europa.eu)

EUIPO (опширније) је аутономна самофинансирајућа организација Европске уније, која је основана 1996. године, у Аликантеу, у Шпанији, у циљу успостављања јединствене заштите жигом Европске уније (EU trade mark, EUTM) на целој територији Европске уније. Поред заштите жигом , од 2003. године, преко EUIPO-а успостављена је јединствена заштита дизајном (Design). Заштита ЕУ жигом и дизајном, остварује се на основу пријаве EUIPO-у за целу територију Европске уније, а признати ЕУ жиг или дизајн, важе на територији свих 28 држава. ЕУ жиг и дизајн не замењују националне, већ национални и ЕУ жигови и дизајн важе паралелно.

EUIPO је основан са циљем упостављања ефикасног, квалитетног и конкурентног система регистрације ЕУ жига и дизајна и управљања тим системима. У EUIPO-у се жигови испитују, региструју, подвргавају процедури опозиције и поништаја, а дизајн се испитује, региструје и подвргава процедури по захтеву за проглашење неважећим. Жалбе у погледу процедуралних питања могу да се поднесу Жалбеним већима EUIPO-а, док је у задатак процене захтева за оглашавање неважећим и поништај регистрованих права подељен између Жалбених већа EUIPO-а и судова земаља чланица ЕУ.

EUIPO је члан Мадридског система за међународну регистрацију жигова и Хашког система за међународну регистрацију индустријског дизајна.

Европска комисија има право надзора над радом EUIPO. Савет министара Европске уније именује извршног директора EUIPO, његовог заменика, као и председника и председавајуће Жалбених већа EUIPO. Извршни директор EUIPO је одговоран за његов рад. Органе управе EUIPO, Управни одбор и Комитет за буџет, сачињавају представници земаља чланица и по један представник Европске комисије.

Опсерваторија за повреде права интелектуалне својине, од 2012. године, такође је у саставу EUIPO.

Као држава у процесу приступања Европској Унији, Република Србија развија стручну сарадњу са EUIPO-ом. Од 2012. године, представници Завода за интелектуалну својину присуствују Састанку о размени искустава и уједначавању праксе између EUIPO-а и националних завода у области жигова и Састанку о размени искустава и уједначавању праксе између EUIPO-а и националних завода у области дизајна, а од 2013. године и Састанку посвећеном техничкој сарадњи земаља чланица ЕУ. Представници Завода и судије из наше земље учествују на обукама EUIPO академије.

Српске националне базе жигова и дизајна интегрисане су у EUIPO системе: TMview, DesignView, Tmclass , Designclass.

Изештаје службеника Завода за интелектуалну својину са састанака и семинара у међународним организацијама можете прочитати у подлисцима Гласника интелектиалне својине (линк) од 2010. године.