Page title

У области мултилатералне сарадње Завода за интелектуалну својину Републике Србије, примарна је сарадња са Светском организацијом за интелектуалну својину – WIPO (www.wipo.int) из Женеве и Европском патентном организацијом – ЕПО (www.epo.org) из Минхена.

WIPO је једна од 16 специјализованих агенција УН у чијој су надлежности међународни послови који се односе на права индустријске својине и ауторска и сродна права. WIPO је основан 26.04. 1970. године, ступањем на снагу Конвенције о оснивању WIPO.

WIPO обавља послове администрирања међународним уговорима из области интелектуалне својине, стара се о уједначавању праксе по питању спровођења међународних конвенција, иницира измене и допуне важећих конвенција и усвајање нових, спроводи програме техничке помоћи земљама у развоју и најмање развијеним земљама, спроводи програме едукације преко за то основане WIPO Академије, издаје публикације, обједињује и објављује статистичке податке о регистровању појединих права индустријске својине у земљама чланицама и обавља и друге послове од заједничког интереса за државе-чланице. Према подацима од 13. јула 2007. године WIPO окупља 184 државе чланице.

Република Србија је ратификовала 19 WIPO међународних уговора, а њихово спровођење је у надлежности Завода.

Између Завода за интелектуалну својину Републике Србије и WIPO-a, од њеног оснивања 1970. године, постоји традиција добрих и садржајних односа који нису замрли ни у периоду спровођења међународних санкција према СРЈ. Током више од две деценије, а посебно у последње четири године, WIPO је у виду стручне и техничке помоћи знатно допринео развоју Завода и јачању заштите интелектуалне својине код нас.

Главни облици сарадње са WIPO:

• Сарадња на спровођењу уговора о међународној регистрацији појединих права индустријске својине: Уговора о сарадњи у области патената (РСТ), Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова, Хашког аранжмана о међународном регистровању индустријског дизајна и Лисабонског аранжмана о међународном регистровању ознака географског порекла. Годишње се у Републици Србији, применом Мадридског аранжмана, региструје око 5000 иностраних жигова, применом РСТ Уговора око 300 иностраних патената; применом Хашког аранжмана око 600 дизајна, а применом Лисабонског аранжмана десетак страних ознака географског порекла производа;
• Учествовање у раду годишњих заседања управних тела WIPO: генералне скупштине и скупштина унија држава чланица појединих конвенција;
• • Учествовање у раду редовних заседања сталних комитета експерата WIPO на којима се расправљају актуелна питања из различитих области права интелектуалне својине (Стални комитет за жигове, Стални комитет за патенте, Стални комитет за ауторско и сродна права и др.), као и у раду појединих привремених стручних комитета, као што су Комитет за информационе технологије, за документацију и стандарде, за спровођење закона из интелектуалне својине, за развојне програме WIPO, радне групе за реформу патентног система, класификацију патената, индустријског дизајна, жигова и сл.
• Учешће на дипломатским конференцијама за усвајање нових међународних уговора из области интелектуалне својине, као и на другим међународним и регионалним састанцима из области интелектуалне својине;
• Одржавање националних и регионалних семинара и радионица на различите теме из области спровођења права интелектуалне својине, лиценцирања, значаја интелектуалне својине за развој малих и средњих предузећа и др;
• Сарадња са WIPO Академијом: службеници Завода, студенти и асистенти са појединих факултета, истраживачи из института и представници комора прате и полажу завршне испите на основним и вишим курсевима обуке на даљину из права интелектуалне својине; службеници Завода усавршавају се на једнонедељним или вишенедељним курсевима у WIPO и у појединим националним заводимаWIPO експертске посете у вези са проценом техничке опремљености и ефикасности технолошких процеса у Заводу;
• Донаторска помоћ WIPO Заводу у информатичкој опреми, специјализованим софтверским програмима за рад са пријавама патената, жигова и индустријског дизајна;
• Сарадња на издавању WIPO публикација на српском језику (приручника, брошура, материјала за семинаре).

Европска патентна организација је регионална међународна организација установљена Конвенцијом о издавању европских патената 1973. године. Конвенција је закључена са циљем да се ојача сарадња између европских држава у области заштите проналазака, као и да се створи јединствени европски патентни систем. Конвенцијом је установљен наднационални систем правних норми којима се уређује поступак издавања европских патената и њихово непосредно дејство на територијама држава уговорница. Учинак Конвенције огледа се у рационализацији послова у вези са пријављивањем проналазака ради заштите, у испитивању пријава и издавању патената. Уместо да се исти поступак спроводи паралелно и одвојено у више земаља у којима пријавилац жели да патентира свој проналазак, он се спроводи на једном месту, у Европском заводу за патенте. Данас Европска патентна организација окупља 32 државe чланицe. Годишње Европском заводу за патенте се поднесе око 200 000 пријава патената, а од дана од када је отпочео са радом, 1977. године, Европски завод за патенте одобрио је 823 500 патената.

Споразумом о сарадњи и проширењу који је Европска патентна организација потписала са СРЈ 2001. године, а који је ратификован и примењује се од 2004. године, предвиђена је техничка, правна и административна сарадња у циљу развоја инфраструктуре за ефикасни патентни систем у Републици Србији. Посебно је предвиђено да пријава европског патента са назначењем Републике Србије и европски патент проширен на Републику Србију имају исто правно дејство као и национална пријава, односно национални патент на основу националног Закона о патентима. До данас је по основу овог споразума за заштиту у нашој земљи поднето 6000 европских патентних пријава.

Применом Споразума о сарадњи и проширењу развијени су многобројни видови техничке сарадње између Европског завода за патенте и Завода. У 2006. години 32 стручњака Завода боравили су у Европском заводу на разним програмима обуке и стручним радионицама, а Европски завод је помогао изградњу информатичког система за поступак признавања патената и администрирање патентима.

Сарадња са Европском патентном организацијом одвијала се и кроз Регионални CARDS програм намењен јачању интелектуалне својине у земљама Западног Балкана (2003 – 2006. година), као и кроз Национални CARDS програм намењен јачању Завода за интелектуалну својину Републике Србије (2005 – 2007. година). Европски завод за патенте био је имплементирајућа агенција оба споразума.

Октобра 2005. године, СЦГ је одобрен статус посматрача у Административном савету ЕПО-а који је по основу сукцесије наследила Република Србија. По овом основу су представници Завода за интелектуалну својину присуствовали већини седница Административног савета које су одржане у 2006. и 2007. години. Имајући у виду да је Административни савет највише управно тело Европске патентне организације, на његовим састанцима се доносе најзначајније одлуке које се односе на управљање Европским заводом за патенте, ширење ЕПО-а, развој европског патентног система, стратегију трилатералне сарадње ЕПО-САД-Јапан и др.

Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић и државни секретар Министарства спољних послова Швајцарске Конфедерације Михаел Амбул потписали су 22. фебруара 2010. године Меморандум о разумевању који ће Србији омогућити да унапреди систем заштите ознака географског порекла за производе на страним тржиштима. Меморандум је закључен са циљем унапређења међународног привредног и трговинског система у Србији кроз реализацију Пројекта техничке помоћи Србији у области интелектуалне својине.

Овај пројекат, који финансира Влада Швајцарске са 780.000 швајцарских франака, започет је у децембру 2009. године и трајаће три године. У спровођењу пројекта са српске стране учествоваће Министарство за науку и технолошки развој и Завод за интелектуалну својину. Њихови у спровођењу су Швајцарски савезни институт за интелектуалну својину и SEEDEV, консултантска компанија за развој у Југоисточној Европи. Један од најзначајнијих циљева пројекта је стварање услова за формирање удружења произвођача производа за заштићеним ознакама порекла који испољавају највећи економски потенцијал. Таква удружења би се старала о уједначавању квалитета ових производа и о њиховом пласману и адекватној заштити.

Ђелић је истакао да је овај пројекат одлична подршка за остваривање циља наше земље да ове године уђе у чланство Европског патентног завода, и да ће омогућити Србији да се афирмише као земља која производи готове производе, а не само сировине. Амбул је објаснио да ће спровођење пројекта система заштите ознака географског порекла омогућити да се укусни српски производи, попут кајмака, нађу на европском тржишту, али ће допринети и бржем приступању Србије Светској трговинској организацији.

Меморандум о разумевању можете прочитати овде.