Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН НАУКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН НАУКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

10. јул 2015.

Поводом Дана науке, који се данас, на рођендан Николе Тесле, по пети пут обележава у Републици Србији, у оквиру странице на нашем сајту под називом „Чувени српски проналазачи и научници“, представљамо патенте Николе Тесле.

Никола Тесла је рођен у селу Смиљан 1856. године. Школовао се у Бечу, Будимпешти и Прагу. Јула 1884. бродом „Сатурнија“ стигао је у Њујорк. Постаје Едисонов сарадник, ког напушта и 1885. оснива Друштво за лучно осветљење у држави Њу Џерзи. За годину дана добија признање за седам патената на пољу лучних лампи. Када се обратио финансијерима да му помогну у развоју електромотора за наизменичну струју, они су га одбили. У пролеће 1887. године оснива Теслино електрично друштво. Тада је пред банкарима извео оглед са јајетом и добио њихову новчану подршку. Успео је да произведе прве индукционе моторе и генераторе за наизменичну струју. Тесла потом пријављује још тридесет седам патената који се односе на његов полифазни систем за произвођење, преношење, расподелу и коришћење електричне енергије.

Тесла се бавио науком чији резултат су патенти на основу којих су настали производи, држао је предавања, објављивао научне радове и како је сам изјавио 1907. за „Њујорк Тајмс”: „А то је истина о свим мојим открићима, изумима и научним резултатима које сам објавио, да никад нисам проналазио оно што је непосредна потреба налагала него оно што сам ја сматрао да бих најрадије пронашао, без обзира на време.“

Прву пријаву за проналазак под називом „Електрична лучна лампа“ (Еlectric-arc lamp) поднео је америчком патентном заводу 30. марта 1885. за који му је 9. фебруара 1886. одобрен патент под бројем US 335,786.

Тесла је своје прво предавање одржао 16. маја 1888. године на Америчком институту за електротехнику Колумбија универзитета (American Institute of Electrical Engineering, Columbia University), када је демонстрирао рад свог првог мотора на наизменичну струју, чиме је отпочела ера нове електро технологије када је решен основни проблем технологије преноса електричне енергије великих снага.

Теслин полифазни систем је у мањем обиму примењен за пренос струје до рудника Телурајд у Колораду и за осветљење Светске изложбе у Чикагу након чега је највећу промоцију доживео на Нијагариним водопадима приликом изградње, тада највеће хидроцентрале на свету, која је пуштена у рад 1897. године.

Тесла је своја истраживања наставио истражујући наизменичне струје високих фрекфенција. Па је тако у периоду од 1891. до 1896. подносио пријаве које су се односиле на варнични осцилатор са резонантним трансформатором, као и производе који су претстављали пратеће уређаје као што су кондензатори и прекидачи. Бави се и проучавањем дејства струја на разређене гасове користећи Круксове, Ленардове и цеви које је сам конструисао. Добио је и прве ренгенске снимке костију делова тела; шаке, лобање, лакта и колена. На предавањима у академији у Њујорку презентовао је своје радиолошке уређаје и указао на чињеницу штетности рендгенских зрака.

Тесла поставља темеље даљинског управљања још 1892. године. Пријављује патенте из области радиотехнике а 1. јула 1898. пријављује патент којим штити „Поступак и уређај за управљање механизмом за покретање бродова или возила“ (Мethod of and apparatus for controlling mechanism of moving vessels or vehicles). Пријављени проналазак је био одбијен 13. септембра 1898. да би након додатних објашњења коначно био прихваћен 8. новембра 1898. и заведен под бројем US 684,934. Патентни испитивач није одобрио право док се није уверио у функционисање модела брода који је већ постојао. Експеримент је изведен у Њујорку где је моделом брода даљински управљано. Брод је јавно приказан на предавању које је Тесла под називом „О вештини телеаутоматике“ одржао 13. маја 1899. пред члановима и гостима Комерцијалног клуба у Чикагу.

Патенте из радиотехнике и своје замисли о бежичном преносу енергије пријављује од 1900. до 1902. године. У периоду 1901-1905. године градио је велику експерименталну станицу - централу са високим антенским торњем на Лонг Ајленду крај Њујорка, са идејом да реализује свој "Светски радио систем". Овај пројекат никада није завршио.

Каснијих година (1909-1922) бавио се проналасцима из области машинства: турбинама, пумпама, брзиномерима. Последњу пријаву Тесла је поднео 9. септембра 1921. за проналазак под називом „Поступак транспорта ваздухом“ (Method of aerial transportation) за коју је право остварио 3. јануара 1928. године које је заведено под бројем US 1,655,113.

Јуна 1888. године потписује уговор са компанијом „Вестингхаус“ што је омогућило развој и широку примену неизменичне струје. Прва хидроцентрала на Нијагари почиње да ради 15. априла 1895., а прва наизменична струја пренета је на растојање од 22 миље, од Нијагаре до града Бафала, 16. новембра 1896. године. Своју истраживачку лабораторију у Колорадо Спрингсу подиже 1899. и истражује бежични пренос електричне енергије. Уз помоћ спонзора 1902. подиже на острву Лонг Ајленд велику светску радио станицу јачине триста киловата да би остварио идеју светског бежичног система за пренос енергије, информација, музике и слике.

Од свог доласка у Америку живео је и радио у хотелима Метрополитен, Кућа Астор, Кућа Хофман, Герлах, Валдорф Асторија (од 1897-1918.), Менхетн, Св. Реџис (од 1918-1923.), Маргвери, Пенсилванија (од 1925-1930.), Гувернер Клинтон и хотелу Њујоркер (од 1933. до 1943), на углу 34. улице и 8. авеније. Од 1908. па до 1926. остварио је мноштво радова и патената у облику механике флуида и турбо-машина. За своје велике заслуге добио је јединицу за густину магнетног флукса у Међународном систему јединица под називом тесла (Т), што је највеће признање које може бити додељено једном научнику. На месецу се налази кратер који је добио име по Николи Тесли, пречника 26 километара.

Као Србин у Америци био је члан и почасни председник Српског православног савеза Србобран (1914.) и члан Српског друштва Отаџбина (1915). Био је кум Српске црквене општине у Гери на освећењу храма Светог Саве 1938. и председник Српске црквено-школске општине Свети Сава у Њујорку, у чијој цркви му је одржано опело (1943). У Америци је живело и неколико даљњих потомака породице Николе Тесле, јер су његове сестре Марица Косановић, Милка Глумчић и Ангелина Трбојевић имале десеторо деце, петоро унучади и петоро праунучади. Најпознатији од њих је Вилијам Трбојевић, Ангелинин син, рођен 1930., који живи у Њујорку под именом Вилијам Тербо и његов брат Јован Трбојевић, рођен 1937, који живи у Чикагу.

Умро је на православни Божић 7. јануара 1943. на 33. спрату хотела "Њујоркер", у Њујорку, на углу 34. улице и 8. авеније, у апартману који су чиниле соба 3327 и суседна 3328. Теслина урна донесена је у Србију и од 1957. налази се у Теслином музеју у Београду.

У свету данас постоји четрдесет спомен-обележја посвећених Николи Тесли и још стотину назива са његовим именом, која су добиле улице, школе, факултети, институти, клубови, чак и радио станице. У САД српски геније има спомен-плочу на згради хотела „Њујоркер“ у којем је живео. Његова соба број 3327 претворена је 2014. у музеј. Има још седам споменика у САД и један у Канади. Џејн Алкорн, председница Теслиног научног центра из Њујорка и градске власти Њујорка су 2014. одлучиле да реновирају Теслину лабораторију на Лонг Ајладну и претворе је у амерички Музеј „Никола Тесла“.

Десети јул када је рођен српски геније слави се у Србији као Дан науке, а као Дан Николе Тесле слави се у Филаделфији, Нијагари, Лесковцу, Чикагу, Њујорку, Загребу, Смиљану, Прагу, Москви, Братислави, Бечу, Будимпешти, Перту и селу Јабука код Панчева. Предложено је у УН да његов рођендан постане Светски дан науке.

- прочитајте екслузивну исповест Саве Сремца, експерта у организацијама IBM, NASA и Пентагон

- упознајте се са патентима Николе Тесле на сајту Музеја Николе Тесле у Београду

- посетите нашу страницу "Чувени српски проналазачи и научници"