Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Медијација

Судска пракса

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ОДРЖАНА 10. КОНФЕРЕНЦИЈА АМЕРИЧКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ У СРБИЈИ

11. децембар 2012.

У периоду од 5-6. децембра 2012. године, у Аранђеловцу је одржана 10. по реду конференција Америчке привредне коморе, под називом “Брзо напред, заједно”, посвећена најактуелнијим питањима и проблемима из области интелектуалне својине у Pепублици Србији.

На скупу су, поред осталих, говорили и Министар правде Републике Србије, господин Никола Селаковић, господин Винсент Дежер, шеф делегације Европске Уније у Србији и господин Ерли Ли Лиценбергер, заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава у Републици Србији.

Сви говорници су нагласили значај заштите интелектуалне својине за укупан економски и културни развој Србије. Министар Селаковић је у свом уводном излагању навео да наша земља има дугу традицију заштите интелектуалне својине и подвукао како ова комплексна правна област заслужује посебну пажњу нове Владе Републике Србије. Он је такође подвукао да лично подржава иницијативу о специјализацији судова у Србији који би се бавили само предметима из области интелектуалне својине.

Господин Дежер је рекао да је Србија остварила напредак у области заштите интелектуалне својине, али да је још много тога остало да се уради. Осврнуо се и на предлог новог Закона о ауторском и сродним правима и укратко образложио недоумице које Европска Унија има у погледу предложеног текста закона и његове усаглашености са неким међународним нормама и европским директивама.

Заменик америчког амбасадора у Србији, господин Лиценбергер, такође је говорио о значају интелектуалне својине и посебно о проблему пиратерије у Србији. Поред осталог, навео је да је стопа софтверске пиратерије у Србији изузетно висока, чак 72%, и да је далеко виша од европског просека. Смањење стопе пиратерије у Србији за само 1%, значило би за нашу земљу, по речима америчког дипломате, 1,200 нових радних места, што је од огромног значаја за нашу привреду и друштво у целини, нарочито ако се има у виду да је незапосленост у Србији чак 25%. Он је посебно нагласио да неадекватна заштита интелектуалне својине у Србије обесхрабрује стране инвестиције и да се то мора имати у виду.

Поред тога, заменик америчког амбасадора посебно је истакао да је “веома задовољан тиме што сарадња америчке амабасаде и Завода за интелектуалне својину Републике Србије, у последњих неколико година, стално напредује”. Посебно се том приликом захвалио госпођи Бранки Тотић, директорки Завода, и њеном тиму што су својим радом омогућили да та сарадња буде тако продуктивна. Заменик америчког амбасадора је такође изнео своје сумње у погледу квалитета предложених измена закона о ауторском и сродним правима, рекавши, поред осталог, да “Србија већ има Закон о ауторском праву који је донет пре свега три године, који је у складу са међународних уговорима у овој области и међународним принципима заштите интелектуалне својине. То је значајан резултат који не треба да буде поништен”, како је навео.

Наредног дана, конференција је настављена уз излагања колега из земаља у региону, а то су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Словенија и Хрватска. Највише речи је било о пиратерији и кривотворењу уз нагласак да тренутно највећи изазов за земље у региону представља интернет пиратерија.

Посебна пажња у наредном панелу, где су говорили представници наших државних органа, било је и питање специјализације судова у овој области. Судија Привредног апелационог суда, госпођа Јелан Боровец истакла је да није неопходно да постоји један посебан суд, већ да је довољно да се сви предмети сконцентришу у једном суду. Бројни учесници су подржали ову идеју, која је иначе и у Стратегији развоја интелектуалне својине за период 2011-2015. године. На крају, семинар је оцењен као успешан, а његови главни закључци били су:

1) неопходност специјализације судова;
2) строжије казнена политика када је реч о повредама права интелектуалне својине;