Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Медијација

Судска пракса

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

СВЕТСКИ ДАН ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

СВЕТСКИ ДАН ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

26. април 2012.

Данашњи дан се широм наше планете слави као Светски дан интелектуалне својине, празник свих иноватора и уметника света. Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) је 2001. године установила овај празник у циљу развоја свести о растућој улози интелектуалне својине у свакодневном животу, као и у циљу обележавања доприноса проналазача и уметника општем развоју човечанства.

Тим поводом, у наставку преносимо поруку генералног директора Светске организације за интелектуалну својину, Франсиса Гарија:

Светски дан интелектуалне својине је прилика да се прослави допринос интелектуалне својине свету иновација и културног стваралаштва, као и њихова добробит за човечанство.

То је такође прилика да се унапреди разумевање улоге интелектуалне својине као механизма који одржава равнотежу између различитих интереса који окружују иновације и културно стваралаштво. То су интереси појединачних и друштвених стваралаца, интереси произвођача и потрошача, интереса у охрабривању иновација и стваралаштва, као и интереса у подели користи које они производе.

Овогодишњи Светски дан интелектуалне својине носи назив „иноватори - визионари“ у част свих људи чије су иновације преобразиле наше животе. Њихов утицај је огроман. У неким случајевима, они могу променити начин на који друштво функционише.

Узмимо за пример кинеског проналазача Каи Луна, који је поставио темеље производње папира, односно технологије која је заувек променила све, омогућивши записивање знања. У Европи је Гутенбергов проналазак штампарске машине омогућио ширење и демократизацију знања. Били смо, затим, сведоци преношења садржаја у дигитални формат, што је дало огромну моћ дистрибуције за креативна дела путем Интернета, и омогућило развој глобалне мреже, за шта, између осталих, можемо захвалити Тиму Бернерсу Лију.

Многа изванредна открића прате изванредне људске приче. У време када је било свега неколико жена-научника, Марија Кири Склодовска је морала да се бори да је признају за научника и да је не посматрају само као супругу научника. Ово је додатно отежавала чињеница да је она била имигрант у туђој заједници. Њена жеља да разуме науку довела ју је до фундаменталних открића за шта је добила две Нобелове награде у различитим дисциплинама – у физици и хемији, чиме је постала једина особа којој је то пошло за руком.

У уметности се иновацијама подразумевају нови начини за сагледавање ствари. Визионарски уметник, композитор или писац могу да нам открију различит, нов начин погледа на свет. Например, Боб Дилан је ухватио атмосферу свог времена и преобразио неколико музичких жанрова, суштински мењајући народну и рок музику. Са друге стране, архитекте Заха Хадид и Норман Фостер трансформишу урбане пејзаже и улепшавају наше окружење на нов начин, у исто време водећи рачуна о очувању природног амбијента.

Наш напредак зависи од иновација. Без њих бисмо стагнирали. Па ипак, проналасци или иновације у области здравства, например, имају релативно мали значај за друштво уколико се не могу користити и ширити. Ово представља велику политичку дилему, јер су трошкови иновација у модерној медицини огромни, док је истовремено огромна и потреба за самилошћу и ширењем корисних иновација. Верујем да интелектуалну својину можемо посматрати као механизам који помаже у савладавању ових изазова. Морамо, међутим, одржати равнотежу, и због тога је важно разговарати о интелектуалној својини. Поводом Светског дана интелектуалне својине желим да охрабрим младе људе да се придруже дискусији, јер се интелектуална својина по дефиницији тиче промена и нечег новог. Она подстиче преображаје које желимо да постигнемо у друштву.“