Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Медијација

Судска пракса

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ПРВА СРПКИЊА У ФИНАЛУ ЗА НАГРАДУ ЕВРОПСКОГ ПРОНАЛАЗАЧА ГОДИНЕ

ПРВА СРПКИЊА У ФИНАЛУ ЗА НАГРАДУ ЕВРОПСКОГ ПРОНАЛАЗАЧА ГОДИНЕ

7. мај 2021.

Сваке године додељују се престижне награде Европског завода за патенте за поналазача године у неколико категорија. Ове године, у листи финалиста која је објављена 4. маја, по први пут се налази и једна научница из Србије, Гордана Вуњак Новаковић, и то као једна од три финалиста за категорију награда за животно дело. Рад Гордане Вуњак Новаковић, једне од најцитиранијих инжењера на свету у области регенеративне медицине, довео је до могућности замене истрошених или болесних ткива и органа пацијената, чиме им се пружа шанса за бољи живот. Изузетан допринос наше научнице у овој области укључује осмишљавање нове технике која користи биореактор за опонашање услова у људском телу у циљу култивисања анатомски прецизних заменских ткива из ћелија пацијента. Церемонија доделе признања добитницима награда ће бити одржана преносом уживо 17. јуна 2021. године у 19 часова, а до тада можете гласати онлајн за финалисте у различитим категоријама. Подржимо нашу научницу у категорији „Lifetime Achievements“ на следећем ЛИНКУ.

„Током своје научне каријере, Гордана Вуњак-Новаковић дала је огроман допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота“, рекао је председник Европског завода за патенте Антонио Kампинос, саопштавајући имена финалиста за 2021. годину. „Њена научна иновација, предузетнички начин размишљања и патентирани проналасци нуде могућност безбедније рехабилитационе медицине код мишићно-коштаних, срчаних и плућних стања, отварајући врата новом добу регенеративне медицине.“

Европски патент за методу регенерације костију коју је развила Вуњак-Новаковић одобрен је 2016. године. По њеним речима, патенти су били пресудни за помак њеног истраживања у комерцијалну употребу. „Ако видимо да имамо технологију која може да се патентира – што значи нешто што није очигледно, а могло би да направи велику разлику у некој области науке, инжењерства или медицине“, каже она, „тада увек подносимо привремену патентну пријаву, пре него што о том открићу почнемо да говоримо на научним скуповима или објавимо научни рад“.

Са више од 53.400 цитата и више од 420 чланака у научним часописима, Вуњак-Новаковић данас спада међу најцитираније инжењере на свету, а током своје каријере добила је бројне награде и признања. 2007. постала је прва жена инжењер која је одржала директорско предавање на Националном институту за здравље, а следеће године примљена је у Међународну кућу славних жена у технологији. Она је први инжењер у историји Универзитета Kолумбија промовисан у ранг „University Professor“, који има само петнаестак активних професора, од преко четири хиљаде ангажованих на том универзитету. Вуњак-Новаковић је и једина жена на Kолумбији изабрана у четири америчке академије (Инжењерство, Медицина, Наука и уметност, Проналазаштво).

Уз EpiBone, који тренутно има 20 запослених и привукао је више од 10 милиона евра инвестиција, Вуњак-Новаковић је суоснивач још три компаније. Ту спадају TARA Biosystems, који израђује срцолико ткиво за употребу у тестирању лекова; Xylyx Bio, који производи материјал специфичан за ткиво како би подржао раст ћелија; и Immplacate Health, која користи матичне ћелије за сузбијање различитих аутоимуних и запаљенских поремећаја. Тренутно истражује да ли би њихова технологија могла да опорави плућа оштећена услед КОВИД-19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул који излучују матичне ћелије.

Уз предузетничку и научну изврсност, Вуњак-Новаковић је показала и импресивну посвећеност подршци колегама и неговању нове генерације истраживача, обучивши преко 150 млађих предавача, клиничких сарадника, пост-доктораната, студената медицине и постдипломаца, од којих су многи предавачи на универзитетима широм света или руководиоци у биотехнолошкој индустрији. Менторску улогу сматра једним од најзначајнијих аспеката своје каријере: „Менторство је најбоља и најважнија компонента онога што радимо у академској заједници. Будућност инжењерства и медицине почива на младим талентима који се баве научним истраживањима“, каже она.

Погледајте видео и фото материјал за финалисту Гордану Вуњак Новаковић

О проналазачу

Српско-амерички инжењер биомедицине Гордана Вуњак-Новаковић рођена је у Београду, на Технолошко-металуршком факултету у Београду стекла је врхунско образовање и научила да истражује. Као стипендиста Фулбрајтове фондације стигла је у Бостон на славни Масачусетски институт за технологију (МIT). Тренутно живи у Њујорку, САД, универзитетска је професорка највишег академског ранга на Универзитету Kолумбија и први инжењер који је икада добио ово признање. Такође, професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука фондације Микати, као и професор стоматологије и директор лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Kолумбија у Њујорку. 2008. године Вуњак-Новаковицћ је примљена у Међународну кућу славних жена у технологији, добитница је бројних признања укључујући Pritzker награду Друштва за биомедицинско инжењерство и Shu Chien награду Америчког института за хемијске инжењере. Одликована је, 2020. године, Орденом Kарађорђеве звезде, највишим признањем у Србији. Изабрана је у Academia Europaea, Српску академију наука и уметности, Националну академију инжењерства, Националну академију за медицину, Националну академију проналазача и Америчку академију наука и уметности, и чланица је Савета за креативне индустрије при Владе Србије. Недавно је добила и престижну награду „Pierre Galletti“, која представља највеће признање Америчког института за биомедицинско инжењерство, и додељује се једном годишње за иновационе технологије у регенеративној медицини и проучавању болести и за инспирацију коју пружа новим генерацијама биомедицинских инжењера.

Више о финалистима у свим категоријама као и о самом догађају можете видети на страници Европског завода за патенте https://www.epo.org/ .