Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Оптички дискови

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

МИХАЈЛО ПУПИН

Др Бранимир Симић Главашки

МОЈ СУСРЕТ СА ИДВОРСКИМ

Кажу да нас двојица, Михаило Пупин Идворски и ја Бранимир Симић Главашки доста личимо. Признајем немам бркове и славу као Идворски, али јесам као и он дете равнице и имигрант. Он је писао роман “Од пашњака до научењака”, а ја могу да напишем мемоаре “Од Новог Бечеја до Кливленда и натраг у Србију”. Скромност ми налаже да се даље не поредим са славним земљаком. Признајем, међутим, да сам увек размишљао о њему и користио сваку прилику да се “сретнем” са Михајлом Пупином. И то ми се једног дана и догодило.

Сећам се, то је било давне 1973. године, кад сам дошао из Енглеске на позив да се прикључим Кејс Вестерн Ризерв Универзитету у Кливленду, држава Охајо. Следећих неколико година било ми је довољно да упознам многе колеге и да стекнем већи број пријатеља у различитим оделењима и факултетима.

Мојим колегама из Електроинжењерства, при првом контакту, поставио сам питање: ”Да ли знате ко је био Пупин ?” Одговор је био: “ Да!” Tо ме је охрабрило у мојој замисли да можда организујем изложбу о Михајлу Пупину на истом универзитету.

Године 1978. био сам на Електрохемијском факултету. Тај факултет, преко покојног академика Александра Деспића, а потом и председника САНУ, постао је друга кућа Института за Електрохемију београдског Технолошког факултета захваљујући нашим истакнутим научницима који су подигли кливлендски Електрохемијски факултет на завидну светску висину. Међу њима посебно су се истицали бивши студенти професора Деспића, др Радослав Аџић, данас академик САНУ, професор др. Бранислав Николић. доцент др. Страхиња Зечевић, др. Ненад Марковић, и др. Радослав Атанососки.

Канцеларија и лабораторија где сам радио биле су у згради Мајкелсон-Морли, (Michelson-Morley) - први амерички физичари добитници Нобелове награде 1907. године. У тој згради су извели експеримент о светлости и доказали да ЕТАР не постоји, потврдивши да се светлост не креће кроз ЕТАР него кроз простор. Са тим експериментом су такође припремили стазу Алберту Ајнштајну за његову Теорију Релативитета. Ту је и данас један од великих амфитеатара где се одржавају предавања кроз које пролазе многи студенти, и баш сам ту замислио да се одржи изложба о Пупину.

Имао сам Пупинову књигу у личној библиотеци, ” Од Пашњака до научењака”, у старом издању на српском језику. Но шта ћу са српским издањем на Кејсу? Одем до универзитетске библиотеке и нађем Пупинову књигу ”From Immigrant to Inventor” за коју је Пупин је добио Пулицерову награду. На моје велико изнанеђење у тој књизи је била лична преписка Михајла Пупина са председником Вестерн Ризерв Универзитета. Садржај те преписке углавном се односи на упутства Пупина Вестерн Ризерв Универзитету, како да управља Пупиновим поклоном. Ту он поклања, наиме оснива Пупинову Фондацију која ће се финансирати од дела ауторских права Пулицерове награде, а за финансијску помоћ талентованих сиромашних студената.

Тада сам решио да замолим и да се посаветујем са историчарем Кејс Вестерн Ризерве Универзитета (створен уједињењем Вестерн Ризерв Унивезитета и Кејс Института Технологије) професором Крамером. Крамер, тада у својим седамдесетим годинама, радо је прихватио моју молбу за помоћ.

Тад сам се још више изненадио кад ми он исприча да је лично познавао Пупина и да га је упознао кад је долазио у посету професорима Мајкелсону и Морлију. Мајкелсон и Морли су изводили експеримент са светлошћу баш у истој згради где сам приредио изложбу о Пупину. С друге стране, Пупин је био привржени поштовалац питања о Светлости, па је било природно да се познавао са Мајкелсом и Морлијем, који су у то време радили на теорији ”Да ли постоји ЕТАР кроз који се светлост простире или не ?”

Резултат је био да ЕТАР не постоји и за то откриће су добили Нобелову награду. Уз сва та обавештења, професор Крамер ме је обавестио да је он знао и Алберта Ајнштајна, али је више ценио Пупина него Ајнштајна.

Данас после скоро четрдесет година видим да ми имамо следбенике Пупина у радницима Електрохемијског института београдског Универзитета, као и сарадницима Електро и систем инжењеринга, у име др. Михајла Месаровића, који су уздигли Кејс Ветерн Резерв Универзитет на светски ниво.

По професору Крамеру, нажалост, Пупинова фондација на Кејсу је нестала у хаосу депресије 1929. године.

Мислио сам тада да би Бел компанија телефоније у Америци могла да буде спонзор Пупинове Фондације на Кејс Вестерн Ризерв Универзитету, али ми је администрација Универзитета одговорила да је то само од значаја за етничку заједницу у Кливленду !?

Толико од др. Бранимира Симић-Главашког*, дипл. инг. добитника Пупинове повеље од Владе Републике Србије 09.07.2011. године коју ми је у Београду уручио Његова Светлост патријарх Иринеј.


*Професор Главашки је пореклом из Новог Бечеја. Дипломирао је електротехнику у Београду, а докторирао на Кент универзитету у Енглеској 1965. године, када је радио као асистент. Осамдесетих се сели у САД и ради као професор електротехнике и физике у Кливленду. Аутор је на десетине патента и стотинак научних радова. Председник је Српског друштва “Вук Караџић” и организатор Српских дана у Кливленду. Заједно са супругом Борјаном је велики српски добротвор. Поклонио је Београдском универзитету своју лабораторију за физику, вредну 600.000 долара, на којој може да се обучава, учи и ради 20 дипломаца.

Пупинови патенти - листа

Преглед Пупинових патената по земљама