Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Најаве догађаја

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја

Судска пракса

Медијација

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Оптички дискови

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ЧУВЕНИ СРПСКИ ПРОНАЛАЗАЧИ И НАУЧНИЦИ

Бранко Жежељ

Бранко Жежељ (Бенковац, 14. март 1910 - Београд, 20. фебруар 1995) је запамћен као један од највећих и најактивнијих конструкетра у свету. Био је грађевински инжењер, проналазач, професор универзитета, члан Српске академије наука и уметности, један од оснивача и управника Института за испитивање материјала и добитник највиших домаћих и међународних признања. Факултетско образовање стекао је на грађевинском одсеку Техничког факултета у Београду на коме је дипломирао 1932. године. Живео је и стварао у домовини, а његова оригинална решења у грађевинарству су прихваћена и примењена широм света. Највећи допринос домаћем и светском грађевинарству дао је увођењем и популаризацијом употребе преднапрегнутог бетона. Говорио је да се у преднапрегнутом бетону може урадити све што један конструктер замисли, а то је доказао бројним изведеним објектима. Патентом су били заштићени Жежељеви проналасци у земљи и свету, а примењени су у технологији изградње мостова, систему изградње стамбених и јавних објеката, за судове под притиском за нуклеарне реакторе, за бетонске далеководе, железничке прагове и бетонске виноградарске подупираче. Његови проналасци су се базирали на истраживању и пракси. Због примене нових технолошких решења Бранка Жежеља бивша Југославија је била сврстана у ред високо развијених земаља у грађевинарству.
Жежељев стваралачки опус обухвата 108 научних и стручних радова, 41 патент и 2 проналазачка сведочанства који су примењени у земљи и иностранству и преко 60 објеката које је пројектовао међу којима је 21 мост и 20 хала. Иза њега је остало и више хиљада стамбених објеката широм света, који су изграђени коришћењем преднапрезања бетона.

Његово име се највише везује за патентирани монтажно скелетни систем градње стамбених и јавних објеката од преднапрегнутог бетона ИМС – Жежељ који је, осим на просторима претходне Југославије, нашао примену и на другим странама: Куби, Мађарској, Етиопији, Анголи, Египту, Русији, Кини и у још неким земљама. Тако је на пример код нас трећина Новог Bеограда изграђена системом ИМС-Жежељ.

Жежељ је био члан више значајних међународних и домаћих стручних и научних удружења (FIP, AIPS, RILEM, ACI, CIB, FIP-CIB), један је од покретача оснивања, а у два наврата и председник, Савеза југословенских лабораторија за испитивање и истраживање материјала и конструкција (сада ДИМК Србије). Ради ширења примене технике преднапрезања, 1966. године основао је Југословенско друштво за преднапрезање чији је председник био дуги низ година. Као познат истраживач и конструктер, осим код нас, држао је предавања на више иностраних универзитета, академија и сличних установа. Са стручним и научним рефератима учествовао је на великом броју националних и међународних конгреса и других скупова. Неки његови објекти су ушли у уџбенике и монографије у многим земљама.
Велика изложбена хала Београдског сајма је, вероватно најлепше Жежељево дело које је настало уз архитекте Милорада Пантовића и инжењера Милана Крстића као део пројекта Београдског сајма. Купола Велике хале распона, 106 метра, при ослонцима, је у то време, 1955-1956 год, била највећа бетонска купола у свету. И данас, после више од педесет година то је грађевина којом се престоница Србије може поносити, а која је од 2009. године одлуком Владе Србије добила статус споменика културе.
Жежељ је био велики пројектант и конструктер мостова од армираног и преднапрегнутог бетона. После првог моста од преднапрегнутог бетона преко Смаилске реке код Краљева и касније више великих мостова изведених у истој техници, настале су међу њима, за то време, по димензијама рекордери у свету мост на Тиси код Титела, „Жежељев мост“ на Дунаву код Новог Сада и код Бешке. Касније су по Жежељовој технологији грађени бројни значајни мостови у свету. Жежељев мост код Новог Сада је по распону великог лука од 211 метара сврстан међу највеће лучне бетонске мостове света који се користе за железнички саобраћај. Приликом изградње овог моста по први пут у свету је приликом градње моста примењена монтажна лучна бетонска скела, распона 108 метара, која је обезбеђивала слободу пловидбе. Такође, због нестабилности терена на левој обали Дунава који је требао да прими цео хоризонтални потисак лука, по први пут је у градњи лучних мостова примењено тзв. преднапрезање земљишта коришћењем снажних хидрауличких преса уз посебно смишљен систем бетонских клинова који су аутоматски компензирали евентуално хоризонтално померање ослонца. Наведена оригинална решења Бранка Жежеља су на конгресу Светског удружења за преднапрезање (FIP), одржаног у Риму 1960. године, проглашени за изузетне новине у грађењу мостова.

Задњих десетак година живота Жежељ се посветио истраживању, пројектовању и увођењу у праксу једног новог система грађења превасходно стамбених, али и јавних зграда – система названог Систем 50. Овај систем градње је конципиран као врло једноставан каталошки систем индустријализованог грађења, кога одликује висок степен слободе урбанистичког и архитектонског пројектовања, уз поштовање принципа модуларности, компонибилности и компатибилности са другим подсистемима.

Стручњаци Завода су према последњим претрагама патентне документације пронашли 41 патент Бранка Жежеља и 2 проналазачка сведочанства, од којих су 26 домаћи патенти. У иностранству је највише Жежељевих проналазака заштићено на територији Аустрије – укупно 4, по два на територијама Немачке и Швајцарске и по један на територијама Америке, Финске, Француске, Грчке, Италије, Мађарске и Норвешке. Скоро пуне четрдесетчетири године Жежељ је стварао и штитио своје проналаске. Прву пријаву проналаска је поднео 24. септембра 1950. године за Опрему за затезање и укотвљење челичних жица код израде грађевинских елемената од преднапрегнутог бетона, а последњу пред крај живота, 26. априла 1994. године, за Поступак за бетонирање лучних мостова без скела.

- прочитајте ексклузивни текст Mр Бранислава Војиновића који је био сарадник Бранка Жежеља
- погледајте мапу са приказом патената Бранка Жежеља