Prava intelektualne svojine

Vesti

O nama

Informator o radu

Registri

Propisi i dokumenti

Povreda prava intelektualne svojine

Lista zastupnika

Napomena

ŽIGOVI - NAJČEŠĆA PITANJA

Najčešće nedoumice stranaka

1. Želim da zaštitim svoj proizvod. Šta je potrebno da učinim?

Proizvod se može štititi:
i. patentom (ukoliko predstavlja rešenje tehničkog problema koje je novo, inventivno i ima industrijsku primenljivost); Više o patentima na /prava-is/patenti/najčešća-pitanja.2.html

ii. industrijskim dizajnom (ukoliko će se zaštita odnositi na estetske spoljašnje karakteristike proizvoda, pod uslovom da je nov i da ima individualni karakter); Više o industrijskom dizajnu na /prava-is/dizajn/najcesca-pitanja.18.html

Znak kojim se u prometu obeležava proizvod (reč, slovo, broj, crtež, kombinacija boja, kombinacija reč i crteža itd.) štiti se žigom. Više o tome na /prava-is/žigovi/najčešća-pitanja.10.html

2. Želim da zaštitim svoj brend. Koji zahtev treba da podnesem Zavodu?

Ne postoji formalni postupak za zaštitu brenda. Brendiranje je proces u kome se stvara celokupna vizuelna, emotivna, racionalna i kulturna “slika” kompanije. On kupce asocira na tu kompaniju ili njen proizvod (uslugu), odnosno na vrednosti koju ona promoviše putem svog brenda. Za nastanak brenda najčešće je neophodno da se žigom zaštiti znak kojim se u prometu obeležavaju konkretne robe i usluge te kompanije. Više o načinu i postupku registracije žiga možete naći na: /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf i

3. Kako mogu da zaštitim naziv svoje ugostiteljske radnje ili svoje firme?

Privredni subjekt uživa određena prava u vezi svog poslovnog imena, ali ona nisu istovetna ni po obimu ni po pravnoj prirodi sa žigom. Stoga, ukoliko želite da imate isključivo pravo da tim nazivom obeležavate određene robe i usluge u prometu i da zabranite drugima da to čine, neophodno je da ga zaštitite žigom. To se čini tako što se Zavodu podnese prijava za priznanje žiga. Više o tome možete naći na: /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf i

4. Želim da zaštitim časopis koji izdajem. Kako to mogu učiniti?

Ukoliko želite da zaštitite časopis u smislu njegove sadržine, bitno je napomenuti da to pitanje spada u oblast autorskog prava. Naime, autorsko pravo nastaje trenutkom nastanka autorskog dela, pod uslovom da je u pitanju originalno delo i da je izraženo u nekoj formi. Stoga ne postoji postupak formalne registracije pisanog dela (npr. časopisa), već se jedino delo može deponovati. Više o tome možete pogledati na linku /prava-is/autorsko-pravo-i-srodna-prava/najčešća-pitanja.37.html.
Naziv časopisa, logo ili drugi znak kojim obeležavate časopis ili usluge izdavaštva, možete štititi žigom, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi za to. Zahtev za priznanje žiga možete naći na adresi www.zis.gov.rs/prava-is/zigovi/obrasci-i-uputstva.12.html.

5. Želim da zaštitim svoj logo?

Logo, isto kao i slova, brojevi, reči, crteži, kombinacije boja, kombinacije napred navedenog, kao i trodimenzionalni oblici mogu biti predmet zaštite žigom. Više o tome na /prava-is/žigovi/najčešća-pitanja.10.html

6. Da li treba posebno da zaštitim logotipe za svaku liniju proizvoda koje proizvodim ili mogu jedan logo da zaštitim za sve proizvode?

Na Vama je da donesete tu odluku, imajući u vidu šta želite zaštitom da postignete, kao i troškove zaštite. Ukoliko želite da imate isključivo pravo (tj. da drugima zabranite da koriste vaš logo) na svim logotipima, možete ih pojedinačno zaštititi. Ukoliko želite da imate isključivo pravo samo na jednom logou i da samo na njemu gradite prepoznatljivost celokupnog Vašeg poslovanja (korporativni logo) možete podneti samo jednu prijavu za priznanje žiga. Jedna prijava se može odnositi samo na jedan znak. Uputstvo za podnošenje prijave za priznanje žiga možete naći na /upload/documents/pdf_sr/pdf_zigovi/UPUTSTVO%20za%20zig_jun2013.pdf

7. Za obeležavanje svoje firme i proizvodnog asortimana koristim 4 logotipa koji se razlikuju samo po boji. Da li zaštitom jednog od njih dobijam zaštitu na svim ostalim?

Zaštitom jednog znaka žigom, ostvaruje se zaštita odnosno isključivo pravo samo na tom znaku. Ukoliko želite da imate isključivo pravo na ostalim logotipima koje koristite u poslovanju, morate podneti 4 prijave za priznanje žiga.

8. U prometu koristim robni znak u reči na tri strana jezika. Da li je neophodno da svaki od njih registrujem ili se podrazumeva da ukoliko zaštitim znak na srpskom jeziku da je zaštićen i na ostala dva jezika?

Znak se žigom štiti onako kako je u prijavi predstavljen. U obim zaštite  ne spada prevod na bilo koji jezik osim onog koji je upotrebljen na znaku.  Pitanje korišćenja žiga i eventualne sličnosti razmatraće se prema  okolnostima konkretnog slučaja.

9. Redizajnirao sam svoj zaštićeni znak, da li treba da zaštitim i redizajn?

Bilo koja izmena bitnih elemenata znaka (boja, font, reči, raspored  elemenata…) zahteva podnošenje nove prijave za priznanje žiga, ukoliko  se želi sticanje isključivog prava i na tako izmenjenom znaku.

10. Da li mogu da zaštitim znak (logo i reč) koji u sebi sadrži naziv države, npr. Republika Srbija?

Znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje može se zaštititi žigom samo po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije.

11. Registrovao sam žig. Da li to znači da moram da koristim znak ® na pakovanjima svojih proizvoda?

Oznaka ® nije obavezan deo registrovanog žiga, ali služi za isticanje činjenice da je neki znak (reč, logo) registrovan kao žig određenog lica.

12. Da li znak ® na pakovanju proizvoda znači da je proizvođač zaštitio logo (ili neki drugi znak) kojim obeležava svoj proizvod?

Ovu oznaku nosilac može koristiti da istakne da je znak registrovan žigom, ali samo isticanje oznake nije dokaz da je žig i registrovan. Budući da je to univerzalna oznaka za zaštićeni žig nezavisno od toga na teritoriji koje države ili kojih država registracija žiga važi, moguće je da konkretan žig ne važi na teritoriji Srbije, te je uvek neophodna provera.

13. Da li naziv Internet domena može biti predmet zaštite žigom?

Naziv (ime) Vašeg Internet domen, takođe može biti predmet zaštite žigom, ukoliko ispunjava uslove za zaštitu predviđene Zakonom o žigovima.

Primeri su:

www.21dan.com

14. Kako mogu da zaštitim kulturnu/sportsku manifestaciju koju organizujem?

Naziv manifestacije, logo ili drugi znak kojim se obeležava manifestacija i sl., štite se žigom. Uputstvo za podnošenje prijave za priznanje žiga možete naći na ovoj stranici.

Pored toga, predmet zaštite može biti npr. originalno pisano delo koje predstavlja sadržinu manifestacije. Autorsko-pravna zaštita takvog dela nastaje nastankom samog dela, ukoliko to delo ispunjava uslov originalnosti i ukoliko je izraženo u određenoj formi. Više o autorskom pravu možete naći na /prava-is/autorsko-pravo-i-srodna-prava/najčešća-pitanja.37.html.

15. Angažovali sam marketinšku agenciju da nam prema našim uputstvima izradi grafičko rešenje logoa koje bismo koristili za obeležavanje svojih proizvoda i koji planiramo da zaštitimo žigom. Nismo zaključili nikakav ugovor. Da li postoji smetnja da logo zaštitimo žigom?

Zakonom o žigovima je predviđeno da se žigom ne može zaštiti znak koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine. Preporučljivo je zaključiti ugovor o narudžbini autorskog dela (logoa) kojim bi se definisala međusobna prava i obaveze između marketinške agencije i naručioca posla.

16. Primio sam od Zavoda rešeršni izveštaj u kome je navedeno nekoliko znakova koji mogu biti slični znaku koji ja želim da registrujem. Zbog toga razmišljam da izmenim svoj znak. Da li postoji neko pravilo npr. koliko % treba da se razlikuje moj znak od već prijavljenih/registrovanih znakova?

Takvo pravilo, u procentima izraženo, ne postoji. Za zaštitu znaka žigom potrebno je da se znak razlikuje od ranije registrovanih žigova/prijavljenih znakova za iste i/ili slične robe i usluge. Znakovi se porede vizuelno, auditivno, konceptualno (po značenju reči, rasporedu grafičkih i verbalni elemenata, rasporedu boja…).

17. Šta je to paralelni uvoz i da li je takav uvoz dozvoljen u Republici Srbiji?

Paralelni uvoz označava situaciju kada se na tržištu pored robe koju je nosilac žiga stavio u promet nađe i roba stavljena u promet bez saglasnosti nosioca žiga. Paralelni uvoz na teritoriji Republike Srbije nije dozvoljen. Do paralelnog uvoza najčešće dolazi ukoliko neko lice uveze robu koju je nabavio van teritorije RS, čak i ako je roba nabavljena legalno, tj. od samog nosioca prava.

Dakle, ukoliko nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio nije stavio u promet na teritoriji RS robu obeleženu svojim žigom, on ima pravo da zabrani stavljanje u promet robe za koju ima zaštićeni žig od strane trećeg lica, jer bi to predstavljalo nedozvoljeni akt paralelnog uvoza.

Međutim, ako je nosilac žiga sam ili preko ovlašćenog lica stavio u promet na teritoriji RS robu obeleženu svojim žigom, neće imati pravo da zabrani dalje korišćenje žigom zaštićenog znaka za obeležavanje te konkretne robe, tj. dozvoljena je dalja preprodaja robe koja se već nalazila u prometu na teritoriji RS. Stavljanjem robe na domaće tržište od strane nosioca žiga ili ovlašćenog lica, pravo na osnovu žiga se iscrpljuje. Ovo pravilo predstavlja princip nacionalnog iscrpljenja prava. Aktom stavljanja u promet robe isključivo pravo nosioca žiga - da zabrani korišćenje svog zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je tim znakom obeležena, prestaje, tj. iscrpljuje se. Nosilac žiga nakon toga ne može da zabrani dalji promet robe obeležene njegovim zaštićenim znakom, osim u slučaju kada postoji opravdani razlog nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.

18. Postoji li obaveza korišćenja žiga u prometu?

Postoji. Istina, nosilac žiga neće krivično ili prekršajno odgovarati ako ne bude koristio svoj žig u prometu, ali on tako rizikuje da izgubi stečeno pravo.

Ukoliko nosilac žiga ne koristi svoj žig u prometu u roku od pet ili više godina od datuma registracije žiga, ili ukoliko od dana poslednjeg korišćenja žiga prođe pet ili više godina, onda svako zainteresovano lice može zahtevati od Zavoda donošenje odluke o prestanku važenja takvog žiga. Zavod će obavestiti nosioca žiga o podnetom zahtevu i dati mu mogućnost da dokaže suprotno, to jest da on koristi svoj žig. Na osnovu svih raspoloživih dokaza, Zavod će doneti odluku hoće li osporeni žig održati na snazi ili će doneti odluku o njegovom prestanku.

19. Šta se smatra korišćenjem žiga?

Korišćenjem žiga smatra se:

a) Stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredtva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše isl.)

b) Nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom

v) Uvoz, izvoz ili tranzit robe pod zaštićenim znakom

g) Korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili reklami.

20. Šta se ne smatra korišćenjem žiga?

Korišćenjem žiga ne smatra se:

a) Reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenja usluge za koju je znak zaštićen.

b) Plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi.