Prava intelektualne svojine

Vesti

O nama

Informator o radu

Registri

Propisi i dokumenti

Povreda prava intelektualne svojine

Lista zastupnika

Napomena

10. JUL - DAN ROĐENJA NIKOLE TESLE

10. JUL - DAN ROĐENJA NIKOLE TESLE

10. jul 2018.

Nikola Tesla, naš najveći naučnik i pronalazač, rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, a preminuo je 7. januara 1943. godine u NJujorku.

I danas, kada je proteklo 75 godina od njegove smrti, delo Nikole Tesle ostaje nepresušan izvor inspiracije za brojne generacije naučnika, stručnjaka i pronalazača. NJegovo najznačajnije delo predstavljaju pronalasci, koje je zaštitio brojnim patentima širom sveta i na kojima i posle više od 100 godina posle njihovog nastanka počiva naš svakodnevni život. Ovo se pre svega odnosi na njegov sistem naizmeničnih struja (zasnovan na korišćenju obrtnog magnetnog polja koje je Tesla takođe otkrio), čije je ključne komponente - sistem za distribuciju naizmeničnih struja i odgovarajuće motore naizmenične struje - Tesla sam stvorio. Ova grupa Teslinih pronalazaka ne samo da je predstavljala jedan od ključnih zamajaca industrijske revolucije tokom druge polovine XIX veka, već se i danas nalazi u osnovi savremene civilizacije.

Za pomenutim sistemom su usledili njegovi brojni pronalasci iz oblasti struja visoke frekvencije i visokog napona, uključujući transformator nazvan njegovim imenom, kao iz oblasti bežičnog prenosa, gde je, između ostalog, dao presudan doprinos nastanku radija (čijim se jednim od tvoraca smatra). Tvorac je daljinskog upravljanja, a njegov pronalazački duh se ogledao i u oblasti generisanja i primene rentgenskog zračenja, elektroterapije, kao i sistema rasvete. Pored elektrotehnike, Tesla se bavio i različitim drugim oblastima tehnike, a prevashodno mašinstvom, kome pripadaju njegova pumpa i turbina bez lopatica, letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem - preteča takozvanih VTOL letelica, različiti mehanički oscilatori, jednosmerna fluidička komponenta, brzinomer i drugi.

Svojim najvećim delom je smatrao svetski sistem bežičnog prenosa informacija i energije, koji je namenio dobrobiti celog čovečanstva i čiju realizaciju je pokušao da započne u Vordenklifu, SAD, ali koji ipak nije uspeo da ostvari.

Veliki broj svojih pronalazaka Tesla je zaštitio patentima. Do sada je utvrđeno da je Nikola Tesla imao 116 osnovnih patenata, od kojih su 109 američki patenti i 7 britanski patenti, kojima je Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla za svoje pronalaske dobio bar 308 patenata u 27 različitih zemalja sveta (lista Teslinih patenata se može pogledati ovde: https://nikolateslamuseum.org/media/docs/lista_patenata_sr.pdf), mada je izvesno da ovaj broj nije konačan. Pored toga, u arhivu Muzeja Nikole Tesle postoje i podaci o Teslinim prijavama koje je podneo, ali za koje nije nije dobio patente, zatim o prijavama koje je pripremio, ali ih nije podneo, kao i tehnički crteži, skice i druga građa koja se odnosi na njegove pronalaske koje uopšte nije pokušao da zaštiti.

Opravdano je pretpostaviti da je Teslin raskošni genije stvorio toliko pronalazaka da nije mogao posvetiti dužnu pažnju svakom od njih i fokusirati se na njihovu zaštitu i komercijalizaciju. U svakom slučaju, Tesla je bio veliki vizionar, čije ideje i pronalasci su bili daleko ispred vremena u kome je živeo, ali koje danas imaju široku primenu, dok neki od njih, poput svetskog sistema bežičnog prenosa energije, i dalje čekaju da budu ostvareni.

Dan rođenja Nikole Tesle je 2010. godine proglašen Danom nauke u Republici Srbiji.