Вести

О нама

Информатор о раду

Права интелектуалне својине

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Напомена

ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

28. мај 2017.

На данашњи дан пре 138 година рођен је Милутин Миланковић.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 – Београд, 12. децембар 1958) је велики српских научник, грађевински инжењер и проналазач са укупно осам признатих патената: AT 25292 B, AT 36916 B, HU 43572 B, AT 42720 B, FR 390283 A, US 940041 A, HU 73734 B и YU 10929 B. Целог живота се паралелно бавио науком и техником, а највише је запамћен по доприносу у области астрономске теорије и климатологије. У прилог томе говори и податак да је NASA Милутина Миланковића сврстала међу 15 умова свих времена који су се бавили планетом. Био је први Србин са највишим научним звањем доктора техничких наука, које је стекао 1904. године на Техничком факултету у Бечу, ванредни професор примењене математике и редован професор небеске механике на Универзитету у Београду, декан Филозофског факултета, пионир у ракетном инжињерству, потпредседник САНУ у три мандата, директор Астрономске опсерваторије у Београду, члан и ре-оснивач Комисије 7 за небески механику Међународне астрономске уније и популаризатор науке.

Као млади доктор техничких наука практичном применом теоријских знања изазивао је дивљење својих претпостављених у бечким грађевинским фирмама за које је радио у периоду од 1905. до 1909. године. У том периоду стваралаштва Миланковићу је одобрено шест патената: три патента у Аустрији (AT 25292 B, AT 36916 B и AT 42720 B), један у Мађарској (HU 43572 B), један у Француској (FR 390283 A) и један у Америци (US 940041 A), којима је због велике практичне примене стекао славу истакнутог проналазача у области грађевинарства.

Током Првог светског рата је радио на бројним сложеним пројектима у Будимпешти које је 1918. крунисао још једним мађарским патентом (HU 73734 B) у области грађевинарства.

На 25 објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији су примењена његова грађевинска решења.

Са жељом да спречи Други светски рат 1933. године настаје Миланковићев последњи проналазак Противаеропланско топовско зрно за који је признат југословенски патент. Овај патент није ушао у производњу.


Три аустријска патента (AT 25292 B, AT 36916 B и AT 42720 B), један мађарски (HU 73734 B) и југословенски патент (YU 10929 B) Милутина Миланковића објединио је 2009. године професор др Александар Петровић у својој књизи Циклуси и записи, opus solis Милутина Миланковића, поводом обележавања 130. годишњице од рођења овог славног научника. Стручњаци Завода за интелектуалну својину су на основу претраге у слободнодоступним дигиталним патентним базама података пронашли још три Миланковићева патента из области грађевинарства: један мађарски (HU 43572 B), један француски (FR 390283 A) и један амерички (US 940041 A). Мађарски патент HU 43572 B је основни патент за Машину за производњу балиране трске, сламе или сличног материјала за топлотну изолацију. Француски патент је аналог мађарског патента HU 43572 B, а амерички патент је аналог аустијског патента AT 42720 B.

Више: (кликните на линкове)
- прочитајте текст професора др Александра Петровића о патентима Милутина Миланковића.
- погледајте табеларни приказ свих осам патената Милутина Миланковића.
- о патентима Милутина Миланковића и других чувених српских проналазача и научника можете прочитати више у секцији "Чувени српски проналазачи и научници" на нашем сајту