Права интелектуалне својине

Вести

О нама

Информатор о раду

Прописи и документи

Повреда права интелектуалне својине

Листа заступника

Приступ информацијама од јавног значаја Заштита података о личности

Медијација

Судска пракса

Напомена

Претраживање патената

Претраживање жигова

Претраживање индустријских дизајна

Претраживање ознака географског порекла

Претраживање регистара ауторског и сродних права

Гласник интелектуалне својине

Електронска издања

Услуге информисања и едукације

Линкови

ОДРЖАНА ОНЛАЈН КОНФЕРЕНЦИЈА: 100 ГОДИНА ЗАВОДА ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ

ОДРЖАНА ОНЛАЈН КОНФЕРЕНЦИЈА: 100 ГОДИНА ЗАВОДА ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ

18. новембар 2020.

Завод за интелектуалну својину обележио je 100 година постојања и рада oдржавањем онлајн конференције са обраћањима високих представника Владе Републике Србије као и најзначајнијих институција из области интелектуалне својине света и Европе, али и домаћих стручњака из различитих области који су учествовали у панел дискусији.
Снимак конференције можете видети ОВДЕ.

По речима Владимира Марића, директора Завода за интелектуалну својину, реч је о важном јубилеју за ову земљу и овај народ, јер је заправо 15. новембра 1920. године, одмах након завршетка Првог светског рата основана Управа за заштиту индустријске својине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана Србија слави век институционалне, правно уређене заштите патената, жигова, дизајна и других права интелектуалне својине. Историја интелектуалне својине у Србији започиње и раније, још 1883. године, када је донет први и до данас најважнији међународни уговор из ове области – Париска конвенција. Србија је, заједно са још свега десет земаља света, поставила темељ међународног права интелектуалне својине којим су установљени основи принципи заштите ових права који су још увек у употреби. Већ наредне, 1884. године, имали смо и прве националне прописе из ове области – Закон о заштити модела и мустара и Закон о заштити фабричких и услужних жигова. Данас је Завод за интелектуалну својину институција која својим прописима прати најсавременија решења из области интелектуалне својине што је потврдила и Европска комисија у недавном извештају потврдивши напредак Србије у преговарачком Поглављу 7- Интелектуална својина. Завод је урадио доста на дигитализацији свог пословања и данас се могу електронски подносити пријаве за заштиту права интелектуалне својине а све базе података о правима интелектуалне својине су доступне и електронски.

Након обраћања Владимира Марића, прочитана је честитка председнице Владе Републике Србије, премијерке Ане Брнабић, која је истакла да Влада Републике Србије поклања велику пажњу развоју и заштити интелектуалне својине која је један од кључних алата за трансформацију домаће привреде базиране на иновацијама и креативности. Истакла је да је удео креативних индустрија које у потпуности почивају на правима интелектуалне својине, као што су информационе технологије, филмска, музичка или издавачка делатност, у бруто националном дохотку преко 5%. Само извоз у области креативних индустрија порастао је последње две године за 46.7%, а годишње се повећа број привредних субјеката у овој области за 25%. Влада је подржала развој креирања интелектуалне својине и пореским подстицајима као што су „Убрзани одбитак трошкова истраживања и развоја“ и међународно познати механизам „IP Box” чијим коришћењем наше компаније могу да се ослободе пореза на добит.

Анђелка Атанасковић, министарка приреде Републике Србије честитала је видео обраћањем овај значајан јубилеј Заводу за интелектуалну својину оценивши да је интелектуална својина важна полуга економског и културног просперитета земље. Министарка Атанасковић истакла је да не постоји ни једно просперитетно друштво које не поштује права интелектуалне својине. Значај постојања ефикасног система интелектуалне својине огледа се и у томе да је долазак страних инвеститора уско повезан и са гаранцијама поштовања права интелектуалне својине. У том смислу су надлежности и све активности које Завод спроводи од значаја за нашу привреду, а нарочито у области образовања и подизања свести о значају интелектуалне својине, као и у активностима подршке нашим привредним субјектима са услугом Дијагностике интелектуалне својине.

Господин Дарен Тонг, генерални директор Светске организације за интелектуалну својину-WIPO, у свом видео обраћању у којем је честитао јубилеј Заводу истакао је и да је Србија изнедрила тако значајне научнике као што су Михаило Пупин и Милутин Миланковић који су у протеклом веку дали изузетан допринос свету кроз своје иновације и научна достигнућа. Истакао је да никад није било значајније него сада, да се подрже у заштити и комерцијализацији права интелектуалне својине они који раде на развоју иновација, односно да се подрже научници и предузетници, да би своја решења учинили доступним на тржишту. Господин Тонг је направивши паралелу са Новаком Ђоковићем, рекао да је лопта на нашем терену и да национални заводи и друштво у целини треба да учине све да помогну у остварењу овог циља.

Господин Антонио Кампинос, председник Европске патентне организације чији је Србија члан од 2010. године, честитајући јубилеј Заводу, истакао је и да је Завод дао значајан допринос својим активностима и разменом праксе унутар мреже чланица Европског патентног завода. Нарочито је истакао допринос у новом пројекту ПАТЛИБ 2.0, затим преношењем искустава у активностима сарадње са малим и средњим предузећима, центрима за трансфер технологија и у извођењу услуге Дијагностике интелектуалне својине за привредне субјекте. Сарадња Европског завода за патенте и држава чланица огледа се и у чињеници да је поступак испитивања патената унифициран у свим земљама. Такође, истакао је да будући правци развоја технологија као што су вештачка интелигенција, адитивна производња, складиштење енергије, и друге технологије које су у успону, утиру пут новој европској економији, а патентни систем је ту да им осигура инвестиције.

Иако Србија није чланица Европске уније што је услов за чланство у Европском Заводу за интелектуалну својину - ЕУИПО, Завод за интелектуалну својину Србије активно сарађује са овом Европском организацијом у чијој су надлежности заштита жигова и индустријског дизајна на територији Европске уније, и користи савремене алате и праксу ЕУИПО-а у свом раду. О томе је говорио и Кристијан Аршамбо, извршни директор ЕУИПО у свом видео обраћању у којем је честитао значајан јубилеј Заводу.

Кетрин Шамартин, директорка Института за интелектуалну својину Швајцарске, у свом говору је истакла дугогодишњу сарадњу Института и Швајцарске владе са институцијама у Србији, и са Заводом за интелектуалну својину у подршци иновацијама и заштити ознака географског порекла, а у току је и пројекат који је директно у вези подршком институцијама за подршку иновацијама и са заштитом интелектуалне својине. Такође, истакла је и да позиција Швајцарске на првом месту Глобалног индекса иновација већ неколико година за редом, има корене још у 19. веку када су предузетништво и иновације били незаобилазни у пословним подухватима.

У другом делу конференције, одржана је панел дискусија под називом „Интелектуална својина: Изазови дигиталног доба – перспектива Србије”, на којој су учествовали: Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност Републике Србије, Михаило Весовић, директор Сектора за стратешку анализу, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, Ирена Ђорђевић, координаторка за истраживања Извршне канцеларије НАЛЕДА-а и проф. др Слободан Марковић, професор права интелектуалне својине на Правном факултету Универзитета у Београду.

Проф. др Слободан Марковић, осврнуо се на дефиницију строгог ефикасног система заштите ауторског права којим се апсолутно обезбеђује економска корист за аутора коју тренутна дигитална револуција мало и оповргава. Интернет је данас преузео улогу посредника у дистрибуцији ауторских дела без потребе ангажовања посредничких индустрија. Стварање и дистрибуција одређених категорија ауторских дела постала је доступнија ауторима уз помоћ дигиталних технологија. С друге стране, масовна пиратерија која се дешава овим путем није угрозила саму креативност аутора, али сами аутори, сем изузетака, ретко могу да очекују значајнију економску корист од такве - шире доступности њихових дела. Такође, поменуо је анализу Мартина Кречмера, професора са Универзитета у Глазгову, „Does Copyright Law Matter“ која помиње управо ту неравноправну расподелу прихода ауторима. Професор Марковић је истакао и да успон креативних индустрија у дигиталном добу има превасходно економски, али и политички утицај, а Србија као земља прати тај тренд и чак је ауторско право постало и део опште политике.

Иван Ракоњац, директор Фонда за Иновациону делатност, поред честитки за први век постојања Завода, истакао је да имати добру идеју није довољно да се она и реализује. Пут од идеје до реализације је веома дугачак, а на том путу финансирање развоја добрих идеја на самом почетку, један је од кључних фактора за појаву новог производа на тржишту. Скоро све државе, па и Србија, имају одређене механизме да подрже рани развој идеје, прототипа, технологије, а неки од њих су и програми Фонда за иновациону делатност. Према структури предузећа која конкуришу за пројекте у програму раног развоја доминирају стартапови у области информационих технологија, док компаније које конкуришу за програме суфинансирања иновација, самостално, или у конзорцијуму са научно-истраживачким институцијама, су углавном инжењерске иновације из области машинства, електротехнике, биотехнологије, пољопривреде и прехрамбених технологија.

Михаило Весовић, представник Привредне коморе Србије говорио је о колективном жигу „Чуваркућа“ који је регистрован ове године и представља део кампање „Стварано у Србији“. Тренутна ситуација је указала колико је значајна сигурност производа и сигурност ланца добављача. Србија није осетила велике последице јер се прехрамбена индустрија углавном базира на домаћим произвођачима и није било прекида у ланцу снабдевања током пандемије. Зато се управо кроз овај жиг промовишу домаћи производи, јер њега могу понети они производи који су произведени од најмање 80% домаћих сировина у Србији. Напомињемо да је сигурност квалитета вредност, а вредност производа носи са собом и вредност интелектуалне својине. Ефекат ове акције је био јако афирмативан, и до сада је преко 300 производа понело жиг „Чуваркућа“, пре свега из прехрамбене индустрије али и металске индустрије, из фармацеутске индустрије, а укључиле су се и текстилна, па и грађевинска индустрија.

Ирена Ђорђевић, координаторка за истраживања НАЛЕД-а, говорила је о Глобалном индексу иновација који су многе земље света усвојиле као корективни фактор за доносиоце одлука у државама у ком правцу да иду за даље побољшање. Ова тема је постала веома важна за Србију, и истакла је где су добри а где лоши показатељи за Србију, која је поправила своју позицију за четири места. НАЛЕД ће се залагати да се формира Координационо тело за иновације и да се унапреди екосистем за инвестиције а на основу искустава корисника. Такође, најавила је и нови пројекат НАЛЕД-а за предузетнике кроз неколико компоненти за развој иновација али и заштиту интелектуалне својине. Такође похвалила је активности Завода да са новим приступом приближе тематику заштите интелектуалне својине јавности као и као и активности Иновационог фонда.

На крају конференције истакнуто је да се прослави јубилеја придружио и Музеј науке и технике отварањем изложбе „Наши велики изумитељи“ која ће бити отворена током новембра и децембра месеца 2020. године, а Јавно предузеће Пошта Србије подржала је овај значајан јубилеј издавањем 4 поштанске марке са мотивима: првог патента „Казана за печење ракије“, Пиротског ћилима, ликом првог директора Завода, др Јанка Шумана и са зградом Завода.

Током конференције приказан је и кратак филм о Заводу за интелектуалну својину који можете погледати овде.

Снимак догађаја ће бити доступан и након одржаног догађаја на Јутјуб каналу Завода за интелектуалну својину. Линк за праћење догађаја: https://100godinazavoda.rs/