Vesti

O nama

Informator o radu

Prava intelektualne svojine

Registri

Propisi i dokumenti

Povreda prava intelektualne svojine

Lista zastupnika

Napomena

ISTORIJAT ZAVODA ZA INTELEKTUALNU SVOJINU


Ustanovljenje institucije za zaštitu industrijske svojine predstavlja konvencijsku obavezu zemalja članica Pariske unije za zaštitu industrijske svojine. Iako je Republika Srbija, u pravnom kontinuitetu preko Kraljevine Srbije, jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije (1883), ona je Upravu za zaštitu industrijske svojine osnovala znatno kasnije - 15. novembra 1920. godine. Tada je naslednik prestola tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Karađorđević doneo Uredbu o zaštiti industrijske svojine kojom je ustanovljena Uprava za zaštitu industrijske svojine.

Uprava za zaštitu industrijske svojine je bila samostalno državno nadleštvo pod ministrom trgovine i industrije. Činili su je stalni i privremeni članovi koji su postavljani na 5 godina. I jedni i drugi su postavljani ukazom na predlog Ministra trgovine i industrije. Uprava je započela rad sa 13 stalnih članova - ukaznih činovnika imenovanih decembra 1920. godine.

Na listama privremenih članova uprave bili su akademici, profesori univerziteta, načelnici, glavni inžinjeri i inspektori u ministarstvima, industrijalci, lekari i učitelji. Na listi privremenih članova Uprave nalazio se i Milutin Milanković, redovni profesor Univerziteta u Beogradu i jedan od najvećih srpskih naučnika svih vremena. Pored njega, na listi privremenih članova Uprave bili su i dr. Aleksandar Leka, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu, Pavle Vasić, docent, dr. Milan Vidmar, profesor Tehničkog fakulteta u Ljubljani i Velibor Gligorić u svojstvu savetnika Ministarstva trgovine i industrije.

Prvi predsednik Uprave bio je Janko Šuman, doktor prava, koji je studirao u Gracu i Beču, bio advokat u Celovcu, a potom radio 17 godina u Austro-ugarskom zavodu za patente u Beču. Dr. Šuman je na čelu Uprave bio 17 godina, a o njegovom radu u Slovenskom bibliografskom leksikonu stoji da je „uz marljivu i iskrenu pomoć svojih saradnika uspeo da organizuje jedno dobro uređeno i srazmerno veliko državno nadleštvo koje je brzo počelo da daje dobre rezultate, kako u pogledu reda, tako i pravilnog rada. Uprava je uživala veliki ugled i ubrzo je postala poznata u Evropi“.

U izveštaju o radu Međunarodnog biroa za industrijsku svojinu iz 1923. godine, preteči današnje Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, posebno je istaknut postupak koji je naša Uprava uvela prilikom odbijanja žigova međunarodno prijavljenih na osnovu Madridskog aranžmana. Međunarodni biro je preporučio da i druge ustanove, po ugledu na tadašnju Upravu za industrijsku svojinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca uvedu tzv. Refus Provisoir, odnosno prvo odbijanje žiga. Ovu praksu Međunarodni biro je nazvao najsavršenijom i najboljom, što je u višedecenijskoj primeni Madridskog aranžmana i potvrđeno, pa se Refus Provisoir primenjuje i danas.

Uprava se od početka bavila poslovima zašite patenata, žigova i industrijskih modela i uzoraka. Ona je imala Prijavni odsek za patente i Prijavni odsek za modele, mustre i žigove. Takođe, imala je Odbor za žalbe kome su se ulagale žalbe protiv odluka Odbora (sve odluke su donošene od strane koegijalnih tela - Odbora) i Odbor za osporavanje koji je bio nadležan za postupke poništaja, oduzimanja i opozivanja dodeljenih prava industrijske svojine.

Prvi patent registrovan u Upravi za zaštitu industrijske svojine bio je za pronalazak „Stroj za pečenje rakije“, na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada. Radilo se o prenesenom mađarskom patentu br. 48772, a prvi patent koji je odobrila naša Uprava bio je patent registrovan pod brojem 7 za pronalazak „Sama sebe ljuljajuća kolevka“, na ime Adema Subašića, sajdžije iz Sarajeva.

Uprava za industrijsku svojinu radila je bez prekida i za vreme nemačke okupacije. Nakon Drugog svetskog rata, nastupanjem novih društvenih i političkih okolnosti, došlo je do koncepcijskih promena u obavljanju poslova industrijske svojine. Krajem 1948. godine donet je Zakon o pronalascima i tehničkim usavršavanjima kojim je formirana Savezna uprava za pronalazaštvo pri Saveznoj planskoj komisiji. Zakon je predvideo novu formu zaštite pronalazaka - pronalazačko svedočanstvo po kome je država bila nosilac prava na pronalazak, dok je zaštita pronalazaka patentom potisnuta u drugi plan. Patent je uglavnom bio namenjen zaštiti inostranih pronalazaka.

Za izdavanje pronalazačkih svedočanstava bio je nadležan savezni resor u čiji je delokrug rada spadao pronalazak prema njegovoj prirodi i nameni, dok je za izdavanje patenata bila nadležna Savezna uprava za pronalazaštvo, kako se tada zvala Uprava za zaštitu industrijsku svojine.

Početkom 60. tih godina došlo je do reafirmisanja patenta kao jedinog oblika zaštite pronalazaka, pa je od 1960. godine Savezna uprava za pronalazaštvo ponovo postala jedini organ nadležan za zaštitu pronalazaka. Patent je, kao i danas, njegovom nosiocu obezbeđivao isključivo pravo na proizvodnju i stavljanje u promet zaštićenog pronalaska.

Od 1981. godine Zavodu je dodeljena nadležnost i u oblasti zaštite oznaka geografskog porekla. Prve registrovane oznake porekla bile su oznake za Dingač i Postup, vina sa Pelješca. Danas je u Zavodu registrovano 69 oznaka geografskog porekla. Njima su zaštićeni tradicionalni srpski proizvodi, kao što su užička pršuta, homoljski sir, leskovačko roštilj meso, mineralne vode, Knjaz Miloš, voda Vrnjci, Duboka i sl.

U Zavodu su do danas registrovana 54934 patenta, 1474 mala patenta, 71121 žig i 11084 industrijska dizajna. Zanimljivo je navesti da je Zavod u svojoj dugoj istoriji pratio sudbinu 8 država (od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do Republike Srbije) u kojima je bio centralni organ nadležan za poslove industrijske svojine, a od 1994. godine i za poslove koji se odnose na autorsko i srodna prava.

Povodom 85 godina postojanja i rada, Zavod za intelektualnu svojinu je Ukazom predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetozara Marovića 2005. godine odlikovan Ordenom rada. U Ukazu je naglašeno da se Orden rada Zavodu dodeljuje za "uspešan rad, postignute rezultate na afirmaciji i unapređenju zaštite intelektualne svojine, kao i za izuzetan doprinos na usklađivanju zakonskih propisa sa svetskom regulativom iz ove oblasti".