Prava intelektualne svojine

Vesti

O nama

Informator o radu

Registri

Propisi i dokumenti

Povreda prava intelektualne svojine

Lista zastupnika

Napomena

ŽIGOVI - NAJČEŠĆA PITANJA

POSTUPAK ZAŠTITE

PODNOŠENjE PRIJAVE ZA PRIZNANjE ŽIGA

1. korak: Pre nego što podnesete prijavu za priznanje žiga

Pretražite baze žigova kako biste proverili da li već postoji isti ili sličan žig registrovan za iste ili slične robe i/ili usluge. Više o pretraživanju baza žigova možete pročitati u odgovoru na drugo pitanje sekcije "Pre podnošenja prijave za priznanje žiga", na vrhu ove stranice.

Proverite da li znak ispunjava uslove za zaštitu žigom. Više o ovoj temi možete pročitati u odgovoru na prvo pitanje sekcije "Pre podnošenja prijave za priznanje žiga", na vrhu ove stranice.

Izbor znaka za zaštitu je veoma važan. Naime, nakon podnošenja prijave za priznanje žiga, ne može se naknadno bitno izmeniti izgled znaka. Bitnom izmenom znaka smatra se svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka. Izmena distinktivnog elementa znaka uvek predstavlja bitnu izmenu znaka, jer je to onaj element u znaku koji ima funkciju razlikovanja robe, odnosno usluga.

2. korak: Izbor roba i usluga

Pronađite odgovarajuću klasu Međunarodne klasifikacije roba i usluga kojoj pripadaju robe i/ili usluge koje želite da obeležavate žigom.

Uredan spisak robe i usluga mora biti sastavljen na srpskom jeziku. Sastavlja se tako, što se prvo navede broj klase, a potom roba, odnosno usluga obuhvaćena tom klasom. Neophodno je navesti samo broj klase (npr. klasa 29), a ne i petocifreni broj koji je prikazan u koloni “broj” u PDF dokumentu Alfabetske liste Ničanske klasifikacije koja se nalazi na našem sajtu (npr. 29001). Nakon navođenja broja klase, potrebno je navesti robe i/ili usluge iz navedene klase samo na srpskom jeziku.

Za sastavljanje spiska roba i usluga na lakši i brži način možete koristiti aplikaciju http://www.wipo.int/mgs/index.jsp?lang=sr koja je dostupna na srpskom jeziku.

Robe i usluge se označavaju njihovim stvarnim nazivom. Treba imati u vidu da se neki nazivi uobičajeno u govoru koriste za označavanje vrste robe, a predstavljaju registrovani žig određenog lica (npr. žilet, stiropor, hansaplast, diskmen…).

Spisak roba i usluga je veoma važan, budući da se nakon podnošenja prijave ne može naknadno dopunjavati, ali se uvek može sužavati. Dopuna spiska će postojati onda kada se naknadno dodaju robe, odnosno usluge koje nisu bile sadržane u prvobitnom spisku ili kada se umesto neke postojeće robe, odnosno usluge navedu robe, odnosno usluge druge vrste. Npr. umesto duvana-cigarete; umesto odela-jakne. Ne smatra se dopunom spiska robe, odnosno usluga njegovo preciziranje. Preciziranje će postojati u situaciji kada se spisak robe koji se odnosi na širu kategoriju robe ograniči tako da se odnosi na pojedinačne robe iz te kategorije.Npr. odeća (kao šira kategorija) precizira se na suknje, pantalone, košulje.

Nakon registracije, nosilac žiga će imati isključivo pravo da žigom obeležava samo robe i usluge za koje je žig registrovan. Radi toga, potrebno je precizno navesti nazive roba i usluga na koje se žig odnosi. Prilikom nabrajanja robe i usluga, ne treba koristiti izraze kao što su: "i ostala roba iz ove klase" , "i slične robe i usluge", "u vezi sa", "odnosi se na", "...", “i tako dalje”.

Primer urednog spiska roba i usluga:

SPISAK ROBE I USLUGA
Klasa 29: sušeno povrće, preparati za pripremu supe;
Klasa 30: začini, kokice, sosovi i umaci kao začini; celerova so, mešavina raznih začina, hlebne mrvice, pirinač;
Klasa 31: sirovi pasulj.

4. korak: Platiti odgovarajuću taksu

Taksa za podnošenje prijave za priznanje žiga se plaća (dostavlja se dokaz o uplati) prilikom podnošenja prijave za priznanje žiga. Kada je u pitanju INDIVIDUALNI ŽIG, ova vrsta takse iznosi 15.920 dinara. Taj iznos uplaćuje se kada se prijavljeni znak sastoji samo u reči (jednoj ili više njih) ispisane običnim fontom, a prijavljen je za robe i usluge razvrstane u najviše tri klase. Ukoliko prijavljeni znak sadrži i neki grafički element (crtež, boju, poseban font slova i tako dalje), onda se na iznos od 15.920 dinara dodaje iznos od 3.190 dinara. Ukoliko je spisak robe i usluga razvrstan u više od tri klase, onda se za svaku klasu preko treće, uplaćuje dodatni iznos od 3.190 dinara.

Na primer: ako znak sadrži grafički element, i ako su robe i usluge razvrstane u pet klasa, iznos takse za pokretanje postupka za priznanje INDIVIDUALNOG žiga bio bi:

15.920 din. (osnovna taksa) +
3.190 din. (za grafički element) +
6.380 din. ( za četvrtu i petu klasu); ukupno 25.490 din

Kada je u pitanju KOLEKTIVNI ŽIG, odnosno ŽIG GARANCIJE ova vrsta takse iznosi:
- 31.830 dinara, ako su prijavljene robe i usluge razvrstane u najviše tri klase;
- ako su prijavljene robe i usluge razvrstane u više od tri klase, onda, za svaku klasu preko treće, treba platiti dodatnih 4.780 dinara;
- za figurativni element (crtež, reči ispisane posebnim fontom, raspored boja i tako dalje) plaća se dodatnih 4.780 dinara.

3. korak: Popuniti obrazac Ž1

Obrazac Ž1 i uputstvo za popunjavanje obrasca možete preuzeti u odeljku "Obrasci i uputstva" za žigove, odnosno na ovom linku.

5. korak: Ispitivanje prijave

O eventualnim nedostacima prijave, Zavod će vas obavestiti pisanim putem – Rezultatom ispitivanja. Ukoliko su nedostaci otklonjivi, potrebno je da postupite po Rezultatu ispitivanja Zavoda, u roku koji je za to određen. Više o ispitivanju prijave možete pročitati u odgovoru na pitanje br. 5 "Kako teče i koliko traje postupak zaštite pred Zavodom", u sekciji "Pre podnošenja prijave za priznanje žiga", na vrhu stranice.

Elementi prijave koji se podnose u određenim slučajevima

a) Dokaz o postojanju međunarodnog prava prvenstva
b) Dokaz o postojanju sajamskog prava prvenstva
v) Punomoćje
g) Opšti akt o kolektivnom žigu i žigu garancije

a) Dokaz o postojanju međunarodnog prava prvenstva
Dokaz o postojanju međunarodnog prava prvenstva čini sastavni deo prijave za priznanje žiga samo onda kada se podnosilac prijave u svojoj prijavi poziva na takvo prvenstvo.
Napred je već istaknuto da se pravo prvenstva stiče danom podnošenja uredne prijave u Zavodu za intelektualnu svojinu kao i da to pravilo nije bez izuzetaka. Pod određenim uslovima, podnosiocu prijave može da bude priznato i takozvano međunarodno pravo prvenstva. Da bi međunarodno pravo prvenstava bilo priznato, potrebno je:
  • da je podnosilac prijave pripadnik, odnosno državljanin neke od zemalja Pariske unije, odnosno potpisnica Pariske konvencije;
  • da se prijava podneta u Zavodu za intelektualnu svojinu odnosi na istovetan znak kao i prijava podneta zemlji Pariske unije;
  • da od momenta podnošenja prijave u zemlji Pariske unije, do momenta podnošenja istovetne prijave u Zavodu za intelektualnu svojinu, nije prošlo više od šest meseci;da se podnosilac prijave pozove na međunarodno pravo prvenstva u svojoj prijavi za priznanje žiga i to tako što će u zahtevu za priznanje žiga navesti datum podnošenja prijave u inostranstvu, broj prijave, i zemlju u kojoj je podneta.
  • da u roku od najviše tri meseca, od datuma podnošenja prijave u Zavodu za intelektualnu svojinu, dostavi overeni prepis prijave podnete u zemlji Pariske unije (overu prepisa vrši nadležni organ zemlje Unije kod koga je prijava podneta) i overeni prevod te prijave (overu prevoda vrši ovlašćeni sudski prevodilac u našoj zemlji);

b) Dokaz o postojanju sajamskog prioriteta
Dokaz o postojanju sajamskog prava prvenstva čini sastavni deo prijave za priznanje žiga samo onda kada se podnosilac prijave u svojoj prijavi poziva na takvo prvenstvo.
Podnosilac prijave koji je u roku od najviše tri meseca, pre podnošenja prijave u Zavodu za intelektualnu svojinu, upotrebio određeni znak za obeležavanje svojih roba, odnosno usluga na sajmu međunarodnog karaktera održanog u Republici Srbiji ili nekoj drugoj zemlji članici Pariske unije, može u prijavi da traži priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.
Dokaz o postojanju sajamskog prava prvenstva je potvrda koju izdaje nadležni organ Pariske unije o tome da je u pitanju izložba, odnosno sajam međunarodnog karaktera. Pri tom, u potvrdi moraju jasno biti naznačeni podaci o vrsti izložbe, mestu održavanja, datumu njenog otvaranja i zatvaranja, i naročito datum prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.
Ako je sajam održan u Republici Srbiji, potvrdu izdaje PRIVREDNA KOMORA Republike Srbije.

v)Punomoćje
Punomoćje čini sastavni deo prijave za priznanje žiga samo onda, kada podnosilac prijave podnosi svoju prijavu preko advokata (punomoćnika).
Punomoćje je ugovor zaključen između podnosioca prijave i advokata, na osnovu kojeg podnosilac prijave ovlašćuje advokata da ovaj u njegovo ime i za njegov račun podnese prijavu za priznanje žiga. Pored izjave o datom ovlašćenju, punomoćje mora da sadrži naznaku broja predmeta (Ž broj) na koji se takvo ovlašćenje odnosi, mora da bude potpisano od strane advokata i podnosioca prijave i mora da bude u orginalu. Kopiju punomoćja Zavod neće uzimati u rad. Kopija punomoćja može se, međutim, uzeti u obzir u dva slučaja:
  • ako podnosilac prijave ima više prijava za priznanje žiga i ako ga u svim prijavama zastupa isti advokat, onda je dovoljno da u jednoj od tih prijava bude dostavljen originalni primerak punomoćja, dok se u drugim prijavama može dostaviti kopija originala. Na svakoj kopiji punomoćja, mora biti jasno naznačeno u kom predmetu se nalazi originalni primerak punomćja. To se čini tako što se naznači Ž broj predmeta u kojem se nalazi originalni primerak punomoćja.
  • ako podnosilac prijave izda advokatu generalno punomoćje kojim ga ovlašćuje na zastupanje u svim poslovima vezanim za zaštitu intelektualne svojine, onda u konkretnoj prijavi za priznanje žiga može da bude dostavljena kopija takvog punomoćja. Generalno punomoćje mora da bude deponovano u Zavodu za intelektualnu svojinu a na kopiji takvog punomoćja, u konkretnoj prijavi za priznanje žiga, mora da bude jasno naznačeno pod kojim je brojem takvo deponovanje izvršeno.

g) Opšti akt o kolektivnom žigu i žigu garancije
Opšti akt o kolektivnom žigu čini sastavni deo prijave za priznanje žiga kada podnosilac prijave u zahtevu za priznanje žiga naznači da svoj znak želi da zaštiti kolektivnim žigom. Opšti akt o žigu garancije čini sastavni deo prijave za priznanje žiga kada podnosilac prijave u zahtevu za priznanje žiga naznači da svoj znak želi da zaštiti žigom garancije. Detaljnije o tome šta treba da sadrži opšti akt o kolektivnom žigu i žigu garancije videti u članu 13. Zakona o žigovima i članu 5. Uredbe.

Koje se prijave mogu ispitivati u hitnom postuku?

Pravilo je da se prijave ispituju po redosledu koji je određen datumom njihovog podnošenja u Zavodu za intelektulanu svojinu.

Pojedine prijave, međutim, mogu se ispitivati u hitnom postupku, odnosno preko reda, ali samo ako su ispunjeni Zakonom predviđeni uslovi za to:

  1. U slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije, odnosno carinskog organa
  2. Ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ukoliko se na njega primenjuje Madrdski aranžman
  3. Ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju. Npr. ako je znak prijavljen za farmaceutske proizvode.
Iznos takse za prijave koje se ispituju u hitnom postupku je 7.940,00 dinara.