Prava intelektualne svojine

Vesti

O nama

Informator o radu

Registri

Propisi i dokumenti

Povreda prava intelektualne svojine

Lista zastupnika

Napomena

PATENTI - NAJČEŠĆA PITANJA

Patenti - Najčešća pitanja

1. Koji su oblici pravne zaštite pronalazaka?

Pronalasci se mogu štititi patentom i malim patentom.

Patentom i malim patentom se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.

2. Koju vrstu zaštite obezbeđuje patent/mali patent?

Pravna zaštita patentom/malim patentom znači da se pronalazak ne sme komercijalno izrađivati, koristiti, stavljati u promet ili prodavati bez saglasnosti njegovog nosioca. Dakle, nosilac patenta/malog patenta ima pravo da odluči ko može, a ko ne može da koristi njegov pronalazak za vreme trajanja zaštite. Nosilac prava može dati licencu drugim licima da koriste pronalazak pod uslovima koji su predmet međusobnog ugovaranja. Nosilac prava može, takođe preneti pravo na drugo lice koje postaje njegov novi nosilac. Nakon isteka trajanja prava ili prestanka njegovog održavanja, zaštita prestaje, a pronalazak postaje javno dobro. To znači da nosilac prava više nema isključivo pravo na pronalazak, koji postaje slobodan za komercijalno iskorišćavanje.

3. Koja je razlika između patenta i malog patenta?

Patent i mali patent razlikuju se:

- po predmetu zaštite: predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka. Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova;

- po vremenu trajanja: patent traje 20 godina, a mali patent 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave;

- po postupku po prijavi: prijava malog patenta se ne objavljuje, ne izrađuje se izveštaj o pretraživanju i ne sprovodi se ispitivanje njene novosti, njenog inventivnog nivoa i industrijske primenljivosti (v.odgovor na pitanje broj 9).

Međutim, po sadržaju prava, patent i mali patent su identični i svom nosiocu obezbeđuju ista prava.

4. Zašto su patenti potrebni?

Patent obezbeđuje nosiocu društvenu afirmaciju za kreativan rad, kao i materijalnu naknadu za pronalazak koji ima potvrdu na tržištu.

U isto vreme, time se podstiče pronalazaštvo koje obezbeđuje razvoj nauke i tehnike i poboljšanje kvaliteta ljudskog života.

5. Koja je uloga patenta u svakodnevnom životu?

Patentirani pronalasci zadiru u svaki aspekt ljudskog života, od prenosa električne energije i daljinskog upravljanja (Teslini patenti), električnog osvetljenja (Edisonovi i Svanovi patenti), plastike (Bekelandovi patenti), do hemijskih olovaka (Biroovi patenti) i mikroprocesora (Intelovi patenti).

Podnosilac prijave dužan je da pronalazak opiše potpuno i jasno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti. Na taj način, patenti ne samo da pružaju zaštitu nosiocu patenta, već su izvor značajnih tehničkih informacija i inspiracija budućim generacijama istraživača i pronalazača.

6. Kako i gde se prijava pronalaska podnosi?

Prijava patenta/malog patentapodnosi se u pismenoj formi u tri primerka na srpskom jeziku, neposredno u pisarnici Zavoda ili poštom. Podnosilac prijave dobiće potvrdu da je prijava primljena, uz naznačenje broja prijave i datuma prijema prijave.

Prijava se može podneti i na stranom jeziku, s tim da podnosilac dostavi njen prevod na srpski jezik. Najkasnije, podnosilac prijave može dostaviti navdeni prevod u roku od 2 meseca od dana prijema obaveštenja, kojim ga Zavod poziva da isti dostavi.

7. Kolike su takse za podnošenje prijave pronalaska i kako se plaćaju?

Visina takse za podnošenje prijave propisana je Tarifom republičkih administrativnih taksi, koja čini sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 43/03, 51/03 – ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05 – dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13 – dr. zakon, 57/14, 45/15, 83/15, 112/15, 50/16, 61/17 – usklađeni din. iznosi i 113/17).

Ukoliko je podnosilac prijave fizičko lice navedena taksa se plaća umanjena za 50%.

Takse se plaćaju uplatom u banci, odnosno pošti, a dokaz o uplati podnosi se prilikom podnošenja prijave.

8. Šta prijava patenta/malog patenta treba da sadrži?

Prijava za priznanje patenta/malog patenta treba da sadrži:

1. zahtev za priznanje prava (obrazac P1 ili MP1),
2. opis pronalaska (naziv pronalaska, oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, definisani tehnički problem za čije se rešenje traži zaštita prava, stanje tehnike, ukoliko se ono prema saznanjima podnosioca prijave može smatrati korisnim za razumevanje pronalaska, izlaganje suštine pronalaska, kratak opis slika nacrta ako ih ima i detaljan opis najmanje jednog od načina ostvarivanja pronalaska, uz navođenje primera izvođenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji)
3. jedan ili više patentnih zahteva,
4. nacrt na koji se poziva opis i/ili patentni zahtevi i
5. apstrakt.

Molimo Vas da prilikom sastavljanja prijave dobro proučite „Uputstvo o načinu sastavljanja prijave za zaštitu pronalaska“, koje možete dobiti u pisarnici Zavoda ili preuzeti sa sajta Zavoda.

9. Kako se sprovodi postupak za zaštitu pronalaska?

Pošto podnosilac prijave podnese prijavu za priznanje patenta ili malog patenta, službenici koji rade u pisarnici Zavoda za intelektualnu svojinu, izvršiće prijem prijave i dodeliti joj P/MP broj i datum prijema prijave, a zatim izvršiti upis podataka u Registar prijava patenata/malih patenata. Nakon toga, prijava kojoj je dodeljen P/MP broj, dostavlja se na ispitivanje Sektoru za patente, u kome se najpre ispituje formalna urednost prijave. To znači da se ispituje da li prijava ispunjava uslove za objavu koji su propisani članom 99. Zakona o patentima. Ako se pokaže da prijava nije uredna, Zavod će rezultatom ispitivanja pozvati podnosioca prijave da uredi prijavu u određenom roku. Ukoliko podnosilac prijave ne uredi prijavu prijava će zaključkom biti odbačena. Ukoliko podnosilac prijave istu uredi, postupak za priznanje patenta/malog patenta se nastavlja.

Od naredne faze, postupci po prijavama patenta i malog patenta se značajno razlikuju.

U postupku po prijavi malog patenta se nadalje ispituje ispunjenost uslova propisanih članom 163. st. 2-6 i članom 104. stav 1. tač. 1, 2. i 4. Zakona o patentima. Ako Zavod utvrdi da prijava iz nekog od propisanih razloga ne ispunjava uslove za zaštitu malim patentom, obavestiće o tim razlozima podnosioca prijave i ostaviti mu primeren rok za odgovor. Ukoliko podnosilac prijave ne odgovori Zavodu, a ne zatraži produženje roka za odgovor ili ukoliko odgovori, ali Zavod i pored toga ostane pri svom ranije iznetom mišljenju, prijava će zaključkom biti odbačena.

Sa druge strane, postupak po formalno urednoj prijavi patenta nastavlja se tako što Zavod šalje poziv podnosiocu prijave da podnese zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike (u daljem tekstu: izveštaj o pretraživanju) i da za isti plati propisane takse. Zavod će izraditi izveštaj o pretraživanju i dostaviti ga podnosiocu prijave ukoliko je prethodno podnet zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju i ukoliko su dostavljeni dokazi o uplaćenoj taksi za isti. , Izveštaj o pretraživanju se objavljuje zajedno sa prijavom patenta, najranije 18 meseci od datuma podnošenja prijave. Ukoliko se ne podnese zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju i ne dostave dokazi da je plaćena taksa za isti, Zavod će zaključkom odbaciti prijavu. U fazu suštinskog ispitivanja, prijava patenta ulazi isključivo na zahtev podnosioca prijave, koji se dostavlja Zavodu najkasnije u roku od 6 meseci od dana prijema izveštaja o pretraživanju stanja tehnike. Ako Zavod utvrdi da prijava iz nekog od razloga propisanih članom 104. stav 1. Zakona o patentima, ne ispunjava uslove za zaštitu patentom, obavestiće o tim razlozima podnosioca prijave i pozvaće ga onoliko puta koliko je to neophodno da otkloni konstatovane nedostatke, ostavljajući mu primeren rok za odgovor. Ukoliko podnosilac prijave ne odgovori Zavodu, ili ukoliko odgovori, ali Zavod i pored toga ostane pri svom ranije iznetom mišljenju, prijava će rešenjem biti odbijena.

Sledeći deo postupka je zajednički za prijavu patenta i prijavu malog patenta:

Ako se nakon sprovedenog postupka ispitivanja prijave patenta/malog patenta utvrdi da ista ispunjava sve zakonom predviđene uslove, Zavod će pozvati podnosioca prijave da u određenom roku plati propisanu taksu za ispravu o priznatom pravu, troškove objave podataka o priznatom pravu i troškove štampanja patentnog spisa i da dostavi dokaz o plaćanju istih (original uplatnice ili original potvrde banke o izvršenom prenosu novčanih sredstava). Ako podnosilac prijave ne postupi po nalogu Zavoda u vezi sa plaćanjem navedene takse i troškova u ostavljenom roku i ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama, Zavod će prijavu patenta/malog patenta odbaciti zaključkom.

Protiv odluka Zavoda (rešenja i zaključaka) može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke, ako je to Zakonom o patentima propisano. Protiv odluke Vlade o žalbi može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.

10. Koje uslove treba da ispunjava pronalazak da bi mogao da se zaštiti?

Da bi se zaštitio patentom, pronalazak mora na dan podnošenja prijave za zaštitu pronalaska, odnosno na dan priznatog prava prvenstva prijave:

- da bude nov,

- da ima inventivni nivo i

- da bude industrijski primenljiv.

Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Smatra se da je pronalazak obuhvaćen stanjem tehnike ako je učinjen dostupnim javnosti pre datuma podnošenja prijave pronalaska,pisanimili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način. Stanje tehnike činii sadržaj svih prijava pronalazaka podnetih u Republici Srbiji koje imaju raniji datum podnošenja, od prijave koja je u pitanju, a koje su objavljene nadan podnošenja te prijave ili kasnije na način predviđen ZOP-om.

Pronalazak ima inventivni nivo ako zastručnjaka iz odgovarajuće oblasti neproizilazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.Prilikom ispitivanja inventivnog nivoa ne uzima se u obzir sadržina napred navedenih prijava podnetih u Republici Srbiji, koja inače čini stanje tehnike i uzima se u obzir prilikom ispitivanja novosti pronalaska.


Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući ipoljoprivredu.

Pored navedenih uslova, pronalazak mora biti „patentibilan“
u smislu zakona. U mnogim zemljama, pa tako i u Republici Srbiji, pronalascima se ne smatraju otkrića, naučne teorije i matematičke metode; estetske kreacije; planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova, programi računara, kao i prikazivanje informacija.

Isto tako, patentom se ne mogu štititi pronalasci čije bi objavljivanje ili komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu;pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjujuneposredno na ljudskom ili životinjskom telu (osim proizvoda, a posebno supstanci i kompozicija za upotrebu u tim postupcima); biljna sorta ili životinjska rasa, ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje(osim mikrobiološkog postupka i proizvoda dobijenog tim postupkom).

11. Šta je „Izveštaj o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska“?

Izveštaj o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska je izveštaj o pretraživanju nacionalnih i međunarodnih baza podataka koji čine stanje tehnike koji Zavod dostavlja podnosiocu prijave patenta posle podnošenja zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju i uplate odgovarajuće takse. Time se podnosiocu prijave pruža mogućnost da pre plaćanja takse za suštinsko ispitivanje patenta proceni svoje izglede za sticanje patenta. Takođe, od ovog izveštaja zavisiće njegova odluka o patentiranju u inostranstvu, kao i odluka o eventualnoj korekciji patentnih zahteva da bi se povećala šansa za sticanje patenta.

12. Kako i gde da proverim da li je moj pronalazak već zaštićen?

Podatke o tome da li je Vaš pronalazak već zaštićen, odnosno podatke o pronalascima iz oblasti kojoj pripada Vaš pronalazak dobićete u Odeljenju za dokumentaciju Zavoda, bez ikakve naknade i uz svu neophodnu pomoć radnika Zavoda. Isto tako, tražene podatke dobićete ako podnesete pismeni zahtev za pretraživanje u domaćem ili međunarodnom fondu patente dokumentacije prema predmetu pronalaska. Visina naknade za podošenje propisana je Tarifom naknada posebnih troškova postupka i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda, koja čini sastavni deo Odluke o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda („Službeni list SCG“, br. 3/06).

13. Koliko traje postupak ispitivanja prijave pronalaska?

Postupak po prijavi malog patenta traje nekoliko meseci, budući da se sprovodi samo formalno ispitivanje podnete prijave.

Postupak po prijavi patenta traje duže, odnosno nekoliko godina, zbog sprovođenja suštinskog ispitivanja.

Međutim, objavom prijave, podnosilac prijave stiče privremena prava iz prijave, koja imaju istu sadržinu kao i patent, a koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta, a ako patent, ne bude priznat, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala.

14. Da li postupak priznanja pronalaska može biti ubrzan?

Samo postupak priznanja patenta može biti ubrzan i to u 2 slučaja:

1) Ispitivanje po hitnom postupku
Prijava patenta se može rešavati po hitnom postupku u slučaju sudskog spora i to na zahtev suda ili ako je do spora došlo zbog povrede prava iz objavljene prijave na zahtev podnosioca prijave. Takođe, ispitivanje po hitnom postupku može se vršiti u slučaju pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev nadležnog organa tržišne inspekcije ili carinskog organa.

2) Prevremena objava prijave patenta
Imajući u vidu da se prijava patenta koja ispunjava uslove iz člana 99. stav 1. ZOP-a objavljuje nakon isteka roka od 18 meseci, na zahtev podnosioca prijave uz dostavljanje dokaza o plaćenoj taksi (vidi Tarifni br. 128) za prevremenu objavu, prijava se može objaviti ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma podnošenja.

15. Da li je moguće osporiti rešenje kojim je priznat patent?

Da. Zavod će u svako doba oglasiti ništavim rešenje o priznanju patenta ili malog patenta, na predlog svakog lica, ako utvrdi:
- da predmet zaštite nije pronalazak, u smislu zakona;
- da pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zaštite;
- da pronalazak nije nov ili nije imao inventivni nivo ili nije industrijski primenljiv;
- da pronalazak nije opisan potpuno i jasno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti;
- da je priznat širi obim prava od obima koji je mogao biti podržan prijavom pronalaska, na dan podnošenja prijave ili na dan od kog je priznato pravo prvenstva prijave ili ako je pravo priznato za izdvojenu prijavu čiji je sadržaj širi od sadržaja prvobitne prijave, kako je podneta.

16. Koja se pravna sredstva mogu iskoristiti protiv odluka Zavoda?

Protiv rešenja Zavoda može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, ako zakonom nije drugačije propisano, a protiv rešenja Vlade po žalbi može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Protiv zaključaka Zavoda, ne može se izjaviti posebna žalba, ako Zakonom o patentima nije drukčije propisano.

17. Da li je Zavod nadležan za sporove o povredi prava?

Ne. Za sporove zbog povrede prava nadležni su za fizička lica osnovni sudovi, odnosno privredni sudovi, ukoliko su u sporu pravna lica.

Međutim, Zakon o patentima sadrži odredbe o pravnim sredstvima - tužbama koje nosiocima prava stoje na raspolaganju u slučaju da dođe do povrede prava:

1) Tužba zbog povrede prava
Povredom patenta/malog patenta smatra se svako ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska bez dozvole nosioca prava, proizvodnja, odnosno nuđenje, isporuka ili stavljanje u promet na drugi način delova uređaja, supstanci, kompozicija ili materijala koji se odnose na neki bitan element tuđeg zaštićenog pronalaska, čime se omogućava drugom licu da neovlašćeno ekonomski iskorišćava taj zaštićeni pronalazak.
Pravo na podnošenje tužbe imaju podnosilac prijave, nosilac patenta/malog patenta i sticalac isključive licence, a tužba za povredu prava može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana učinjene povrede.

2) Tužba za utvrđivanje prava na zaštitu
Pronalazač, odnosno njegov pravni sledbenik ili poslodavac ima pravo da tužbom zahteva od suda da utvrdi da on ima pravo na zaštitu određenog pronalaska, odnosno da utvrdi da je on nosilac prava kada je pravo već priznato, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak za zaštitu. Rok za podnošenje tužbe je do donošenja rešenja o priznanju patenta/malog patenta, odnosno do isteka roka trajanja patenta/malog patenta u slučaju već priznatog prava.

3) Tužba za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog
Poslodavac, odnosno zaposleni koji ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko iskorišćavanje pronalaska iz radnog odnosa može tužbom da zahteva od suda utvrđivanje i zaštitu svojih prava. Tužba za utvrđivanje prava zaposlenog, odnosno poslodavca može da se podnese u roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak stvoren.

5) Tužba za utvrđivanje svojstva pronalazača
Ako je u prijavi patenta/malog patenta ili u nekoj drugoj ispravi predviđenoj Zakonom o patentima navedeno neko drugo lice kao pronalazač, pronalazač ima pravo na tužbu kojom zahteva od suda da utvrdi njegovo svojstvo pronalazača i da naloži upisivanje njegovog imena u odgovarajuće isprave, odnosno registre Zavoda. Rok za podnošenje tužbe nije ograničen.

Za pokretanje postupka po svim navedenim tužbama, neophodno je da za priznati mali patent bude izdata potvrda o ispitivanju. Potvrda o ispitivanju znači da priznati mali patent ispunjava kriterijume patentibilnosti koji su propisani stavom 1. člana 104. Zakona o patentima. Zavod će ispitati priznati mali patent na zahtev nosioca prava i izdati potvrdu o ispitivanju ukoliko su ispunjeni pomenuti kriterijumi. Ukoliko nisu ispunjeni propisani kriterijumi Zavod će po službenoj dužnosti mali patent oglasiti ništavim. Smatra se da je zahtev za ispitivanje priznatog malog patenta podnet kada su plaćeni taksa za suštinsko ispitivanje i taksa za izradu izveštaja o pretraživanju i dostavljeni dokazi o izvršenoj uplati istih.

18. Koje mere zaštite postoje u slučaju povrede prava, do donošenja presude?

Zakonom o patentima predviđene su sledeće mere:

1) Privremene mere
Sud može, na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno odrediti do pravnosnažnosti presude privremenu meru. Predlog za određivanje privremene mere može biti podnet i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

2) Obezbeđenje dokaza
Sud može, na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno, odrediti obezbeđenje dokaza (pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka, kao i zaplena stvari i ispitivanje svedoka i veštaka). Obezbeđenje dokaza se može tražiti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o obezbeđenju dokaza.

3) Sredstvo obezbeđenja
Sud može, na zahtev lica protiv koga je pokrenut postupak zbog povrede prava ili postupak za određivanje privremene mere, odrediti da tužilac ili lice koje je podnelo predlog za određivanje privremene mere položi odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja za slučaj neosnovanosti zahteva.

19. Da li je moguće dobiti kopiju rešenja o priznanju prava, odnosno isprave o patentu/malom patentu i patentnog spisa?

Da. Ukoliko ste iz bilo kog razloga ostali bez rešenja o priznanju prava, isprave o patentu/malom patentnu ili patentog spisa, na Vaš zahtev Zavod će izdati kopiju dokumetna koji tražite, s tim da će na tim dokumentima biti naznačeno da se radi o kopijama.

20. Kako se prenosi pravo?

Pravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, patent i mali patent mogu da budu u celini ili delimično predmet prenosa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleđivanja.

Na zahtev jedne od ugovornih strana u odgovarajući registar koji vodi ovaj Zavod upisaće se preneto pravo, s tim da je potrebno uz zahtev podneti i orginal (ili overenu kopiju) zaključenog ugovora, odnosno ostavinskog rešenja. Neupisan prenos prava ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

21. Šta je licenca?


Ugovor o licenci regulisan je članovima 686 – 711. Zakona o obligacionim odnosima. To je ugovor kojim se obavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimično, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Ugovor o licenci mora da se zaključi u pisanoj formi. Licenca za iskorišćavanje patentiranog pronalaska, ne može biti zaključena na vreme duže od trajanja zakonske zaštite tih prava.

Na zahtev davaoca ili sticaoca licence, ugovor o licenci upisuje se u odgovarajući registar koji vodi Zavod, a ugovor koji nije upisan u registar ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

22. Da li patent/mali patent može biti predmet obezbeđenja potraživanja?

Da. Patent/mali patent, kao i pravo iz prijave može biti predmet zaloge na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda ili odluke drugog državnog organa. Poverilac stiče založno pravo upisom u odgovarajući registar Zavoda, a na zahtev nosioca prava ili podnosioca prijave ili založnog poverioca.

23. Da li u postupku zaštite pronalaska podnosilac prijave mora da ima patentnog zastupnika ili advokata?

Domaća fizička ili pravna lica ne moraju, ali se smatra izuzetno korisnim da prijava bude pripremljena i podneta uz pomoć patentnih zastupnika ili advokata, koji se profesionalno bavi poslovima zastupanja u ovoj oblasti.

Strano fizičko ili pravno lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije mora zastupati patentni zastupnik ili domaći advokat. Međutim, navedeno lice može samostalno, bez zastupnika podneti prijavu i preduzimati druge radnje u svrhu utvrđivanja datuma podnošenja prijave, zatim, primati obaveštenja od strane Zavoda u vezi sa prethodno navedenim postupcima i plaćati takse i naknade troškova upravnog postupka, uz uslov da imenuje punomoćnika za prijem pismena sa adresom na teritoriji Republike Srbije.

24. Gde je moguće dobiti listu zastupnika?

Listu registrovanih zastupnika možete dobiti u pisarnici Zavoda ili na našem linku Lista zastupnika .

25. Da li Zavod podnosiocu prijave može da predloži nekog od patentnih zastupnika ili advokata?

Ne. Izbor morate izvršiti sami. Zavod će, na Vaš zahtev, dostaviti listu zastupnika koji su ovlašćeni da zastupaju u upravnom postupku pred Zavodom, uz napomenu da pravo zastupanja pred Zavodom imaju i svi domaći advokati.

26. Da li Zavod kontroliše visinu troškova koje naplaćuje patentni zastupnik ili advokat za svoje usluge?

Ne. Odnos Vas i zastupnika, odnosno advokata koga ste izabrali je Vaš ugovorni odnos. Smatramo korisnim da se pre angažovanja pojedinog zastupnika, odnosno advokata raspitate o visini naknade koju treba platiti za preduzimanje pojedninih radnji (npr. za sastavljanje prijave, za uplatu godišnjih taksi, za podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje i sl).

27. Da li zaštita pronalaska važi i u drugim zemljama?

Ne. Patent/mali patent je teritorijalno pravo i patent/mali patent priznat od strane našeg Zavoda važi samo na području naše zemlje.

28. Kako zaštititi pronalazak u drugim zemljama?

Pravna zaštita pronalazaka van teritorije Republike Srbije se može ostvariti na tri načina:

1) Preko nacionalnog sistema

Nacionalni sistem podrazumeva direktno podnošenje prijave pronalaska u zemlji na čijoj teritoriji se želi ostvariti patentna zaštita, pod uslovom da je izabrana zemlja potpisnica nekog od važećih međunarodnih ugovora kojima se reguliše zaštita pronalazaka.

2) Preko PCT sistema

Sistem podnošenja međunarodne prijave, tzv. PCT sistem, je propisan Zakonom o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovođenje ugovora o saradnji u oblasti patenta (PCT) („Sl. list SRJ -Međunarodni ugovori“, br. 3/96) koji je implementiran u Zakonu o patentima („Sl. glasnik RS“ br. 99/11).

Ovaj sistem omogućava podnosiocu prijave da podnošenjem samo jedne međunarodne prijave, zahteva zaštitu u više zemalja potpisnica PCT ugovora (ukupno 144 zemalja) u kojima ima nameru da štiti svoj pronalazak.

Podnosilac prijave može podneti međunarodnu prijavu na engleskom jeziku Zavodu za intelektualnu svojinu ili direktno Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO).

Za više informacija o ovoj vrsti zaštite pronalaska upućujemo Vas na „Uputstvo za podnošenje međunarodne prijave patenta“ koje možete besplatno dobiti u pisarnici Zavoda ili preuzeti sa sajta Zavoda.

3) Preko sistema evropske prijave

Sistem priznanja evropskog patenta, tzv. sistem evropske prijave, je propisan Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori“ br. 5/10) koji je implementiran u Zakonu o patentima („Sl. glasnik RS“ br. 99/11).

Podnosilac prijave može podnošenjem jedne evropske prijave Zavodu za intelektualnu svojinu ili direktno Evropskom zavodu za patente, zahtevati zaštitu u više zemalja članica Evropske patentne organizacije (ukupno 38 zemalja), na osnovu koje Evropski zavod za patente sprovodi jedinstveni postupak za priznanje patenta.

Evropska prijava se može podneti na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku.

Za više informacija o ovoj vrsti zaštite pronalaska upućujemo Vas na uputstvo „Kako dobiti evropski patent“ koje možete besplatno dobiti u pisarnici Zavoda ili preuzeti sa sajta Zavoda.