Ауторско право обухвата права ствараоца књижевних, научних и уметничких дела и дела из других области стваралаштва.
Ауторским правом се штите људске творевине, које имају духовни садржај, које су оригиналне и изражене у одређеној форми. Ауторским делом сматрају се нарочито: књижевна дела (романи, песме и др.) драмска дела, рачунарски програми, базе података, филмови, музичка дела, кореографска дела, дела ликовне уметности као што су: слике, графике, цртежи и скулптуре, затим дела архитектуре, примењених уметности, картографска дела, планови, скице, фотографије и др.
Изворни ствараоци дела заштићених ауторским правом и њихови наследници имају одређена права у односу на сва трећа лица. Они имају искључиво право да користе или одобре другима коришћење дела под уговореним условима.
Стваралац дела може дати дозволу или забранити:
- Умножавање дела у различитим облицима;
- Јавно извођење дела;
- Снимање дела на трајне подлоге;
- Емитовање дела путем радија, кабла или сателита;
- Преводе дела на друге језике или друге адаптације дела.
Многа стваралачка дела заштићена ауторским правом изискују масовну дистрибуцију и саопштавање јавности, што је скопчано са великим новчаним улагањима у њихову дисеменацију. Из тих разлога, аутори често уступају права на својим делима појединцима или правним лицима у циљу најбољег пласмана на тржишту. Накнаде везане за конзумацију дела зависе од околности стварног коришћења дела и називају се ауторским тантијемима.
Према важећим уговорима WIPO, имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти (ЗАСП такође предвиђа трајање од 70 година post mortem). Овај рок омогућава ауторима и наследницима остваривање материјалне користи у разумном временском периоду експлоатације дела. Ауторскоправна заштита обухвата и морална права аутора, која између осталог подразумевају и право патернитета (признања ауторства на делу), право противљења изменама дела које би могле нанети штету угледу и репутацији аутора.
Аутор или носилац ауторских права на делу може своја права остваривати управним путем и пред стварно и месно надлежним судовима, а може и захтеват претраживање просторија у циљу проналажења доказа о изради или поседовању незаконито израђених примерака заштићених дела (мере усмерене на пиратске копије дела). Носилац права може тражити судски налог за забрану обављања појединих радњи, а може захтевати и накнаду штете због материјалне штете и повреде моралних права.
Права сродна ауторском праву јесу област која се нагло развила у последњих пола века. Сродна права развила су се у вези са искоришћавањем дела заштићених ауторским правом и садрже слична права, ограниченог домета и краћег трајања. У сродна права по Закону о ауторском и сродним правима ( "Сл. гласник РС", бр. 104/2009 од 16/12/2009) убрајају се:
- Права уметника интерпретатора;
- Права произвођача фонограма;
- Права произвођача видеограма;
- Права произвођача база података;
- Права произвођача емисије;
- Право првог издавача слободног дела.
- (WIPO концепт разликује:
- Права уметника извођача;
- Права произвођача фонограма (звучних записа);
- Права организација за радиодифузију.)
Ауторско и сродна права битни су за људско стваралаштво јер ствараоцима дају подстицај у смислу признавања ауторства као и у остваривању правичних ауторских накнада.
На тај начин, аутори и носиоци права имају одређену правну сигурност да се њихова дела могу дисеменирати без страха од недозвољеног умножавања и пиратства. Све наведено даље резултира олакшаном приступу култури, знању па и разоноди у светским, глобалним размерама.
Област ауторског и сродних права знатно је проширена технолошким развитком у протеклих неколико деценија, које су омогућиле нове начине и средства саопштавања и коришћења заштићених дела у светским размерама (сателит, CD, DVD, и др.). Коришћење дела посредством Интернета најновије је открће које отвара нова питања из подручја ауторског права на којим темама је интензивно ангажована Светска организација за интелектуалну својину WIPO. WIPO администрира два тзв. “Интернет уговора”, WIPO WCT Уговор о ауторском праву и WIPO WPPT Уговор о интерпретацијама и фонограмима, оба из 1996. године, који садрже међународноправне норме за спречавање недозвољеног приступа заштићеним делима, и генерално регулишу њихово коришћење на Интернету и другим дигиталним мрежама.
Ауторско дело заштићено је од тренутка његовог настанка и стицање овог права не подлеже било каквим формалностима нити административном поступку. Међутим, све више земаља, укључујући и Србију, има одсек за ауторско и сродна права при националном заводу, који има факултативну опцију депоновања односно регистрације ауторских дела и предмета сродних права у циљу лакшег доказивања, обележавања и разликовања дела.
Многи ствараоци и носиоци права немају средства за мониторинг коришћења и остваривања ауторског и сродних права, посебно имајући у виду повећане могућности коришћења књижевних и уметничких дела широм света. Као последица тога у многим земљама у порасту је тренд оснивања организација за колективно остваривање права. Те организације пружају својим члановима организовану административну и стручну правну помоћ, везану за мониторинг, убирање, управљање и расподелу накнада (тантијема од коришћења) оним ауторима који су чланови дате организације.
(Припремљено на основу WIPO публикације бр: L 450CR/Е)